Zahtevamo usvajanje izmena Zakona o oglašavanju i potpunu zabranu reklamiranja igara na sreću, kockarnica, kladionica, slot klubova, online igraonica i svih drugih oblika kockanja koji ostavljaju ogromne štetne posledice po naše društvo.

Zeleno-levi front je u Narodnoj skupštini Republike Srbije podneo predlog izmene Zakona o oglašavanju kojim se predviđa potpuna zabrana oglašavanja igara na sreću.

PODRŽI POTPISOM DONOŠENJE OVOG ZAKONA!

Obrazloženje zakona

U poslednjih nekoliko godina dovoljno je samo prošetati se ulicama bilo kog grada u Srbiji i suočiti se neizbežnim prisustvom mesta u kojima se nude različiti oblici igara na sreću. Na sportsko klađenje, rulet, najrazličitije oblike kocke pozivaju nas poznata lica sa bilborda, ali sada i sa malih ekrana naših televizora, uključujući tu i kanale sa nacionalnim frekvencijama, pa i sam javni radio-difuzni servis.  Prosto je neverovatno kako je jedan porok i to porok koji ima izuzetno štetne posledice po zdravlje ljudi, ali i po društvo u celini uspeo da u toj meri zauzme naš javni prostor.

Nažalost, naša analiza će pokazati da je za ovakav poslovni uspeh priređivača igara na sreću i prodor u svakodnevicu srpskog društva u ogromnoj meri odgovoran zakonodavac koji je za takvo stanje obezbedio ključne preduslove.  Da bi u kontekst stavili rasprostranjenost igara na sreću u Srbiji dovoljno je da navedemo primera radi, da prema podacima Udruženja priređivača igara na sreću u Srbiji ima 2.900 sportskih kladionica, što je 3 puta više posmatrano po glavi stanovnika nego što je to slučaj u Italiji, 5 puta više nego u Velikoj Britaniji ili čak 6 puta više nego u Španiji.

Neko bi mogao da pomisli da bi jednostavan odgovor za borbu protiv poroka kocke bila potpuna zabrana priređivanja igara na sreću, od koje bi bili izuzeti samo državna lutrija ili kazina sa posebnim dozvolama i to samo za strane državljane, kao što je to bio slučaj u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, čijim je krivičnim zakonodavstvom kockanje bilo i inkriminisano kao krivično delo. ,Istorija nas uči da su ovakve opšte zabrane po pravilu neuspešne odnosno da za posledicu imaju prelazak kockanja iz legalnih u nelegalne tokove (gde je, doduše u domenu jednog drugog poroka prohibicija u SAD verovatno najupečatljiviji primer neuspeha takve politike), što potvrđuju i iskustva država koje su se opredelile za ovakav pristup u savremeno doba.  U Evropi, suočena sa ogromnom rasprostranjenošću pre sve sportskog klađenja, Albanija je 2018. godine uvela potpunu zabranu priređivanja igara na sreću (uz neke retke izuzetke), ali ta država posle 5 godina razmatra njihovu ponovnu legalizaciju, pre svega usled činjenice da ovaj porok nije suzbijen već da je samo prešao u nezakonite okvire. Pored navedenog, apsolutne zabrane kocke bivaju obesmišljene usled mogućnosti koje pružaju moderne tehnologije.  Zabranu priređivanja igara na sreću na teritoriji određene države moguće je sa lakoćom zaobići prelaskom na on-line kockanje korišćenjem usluga koje pružaju strane kompanije. Čak i pokušaji blokade pristupa internet stranicama neće dati željeni rezultat usled mogućnosti da pojedinci za te potrebe koriste virtualne privatne mreže (VPN).  Stoga se kao logičan pravac delovanja nameće uvođenje mera kojima bi se kockanje svelo na onu meru kojom bi se minimizovale sve one štetne posledice koje ono ima po društvo i pojedince u njemu.

Kada govorimo o šteti do koje ova pojava dovodi važno je primetiti da je kockanje aktivnost koja može izazvati kod pojedinaca medicinski poremećaj koji se u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti karakteriše kao “patološko kockanje” (F63.0). Ovo je najzastupljenija nehemijska zavisnost (hemijske zavisnosti su zavisnosti od alkohola i narkotika, hemijskih supstanci). Zbog toga što ljudi često kada se govori o zavisnostima razmišljaju isključivo o hemijskim, kockanje posmatraju na drugi način.  Ipak patološko kockanje ima sve karakteristike kao i hemijska zavisnost, te su neki od kriterijuma za dijagnostikovanje ovog poremećaja gubitak kontrole ponašanja, preokupiranost kockanjem, nemogućnost prestanka i rizikovanje odnosa sa bliskim ljudima, kao i ulasci u dugove. Poslednja dva od navedenih kriterijuma (a ima ih još) koji su posledica svih drugih posebno su destruktivni ne samo za osobu sa patološkim kockanjem, već i čitave porodice, koje se raspadaju, neretko ulaze kolektivno u siromaštvo kada cela porodica mora da vraća dugove kockara. Ovakva katastrofalna situacija, bezizlaznost, kao i osećaj krivice zbog uticaja problema koji kockar ima na celu porodicu, dovode do toga da kockari imaju najvišu stopu pokušaja samoubistva od svih zavisnosti (uključujući zavisnost od heroina ili alkoholizam), te čak jedna od pet osoba sa patološkim kockanjem ima pokušaj samoubistva. Takođe osobe sa patološkim kockanjem imaju značajno slabiju finansijsku sigurnost, kvalitet života, pa se tako kod njih povećava smrtnost i pojava drugih bolesti.

Iako većina osoba koje se povremeno kockaju imaju osećaj da drže stvari pod kontrolom, neke procene su da otprilike svaka deseta osoba koja se povremeno kladi razvija određen stepen patološkog kockanja. Otprilike 1-3% odraslih imaju problem sa kockanjem, češće muškarci, ali studije pokazuju da su varijacije među državama velike, što jasno pokazuje da je u pitanju društveni problem, odnosno problem na koji može da se utiče zakonski i kulturološki, i da nije biološka nužnost. Tako studije pokazuju da je veći broj različitih tipova legalne kocke jasno povezan sa većim stepenom patološkog kockanja u populaciji. Studije nedvosmisleno pokazuju direktnu vezu između razvoja patološkog kockanja i direktnog reklamiranja kockanja. Svetska istraživanja pokazuju da su posebno mladi i siromašni u riziku. Blizina kockarnice je direktno povezana sa povećanjem stope patološkog kockanja u zajednici oko kockarnice. Zbog svega ovoga je u stručnoj javnosti prepoznata potreba da, kao i kod narkotika i alkohola, se utiče pre svega na pristupačnost, vidljivost i reklamiranje kockarnica. Ovo se čini bez direktnog uticaja na legalnost kao etičko i ideološko pitanje, jer time mogu da se smanje negativni efekti na zajednicu koji su kod nekontrolisanog širenja kockarnica i reklamiranja kocke na nivou populacije katastrofalni, bez uskraćivanja prava povremenog, “normalnog kockanja”.

ZLF podneo predlog zakona o zabrani reklamiranja igara na sreću!

Zeleno-levi front (ZLF) je u Skupštini Srbije podneo prvi u nizu Predloga zakona o izmenama Zakona o oglašavanju, kojim se upodobljava način reklamiranja kockarnica i kladionica, izjavila je poslanica ZLF Biljana Đorđević.

Ona je na konferenciji za novinare istakla da su brojne naučne studije pokazale direktnu vezu između reklamiranja kockanja i razvoja patološkog kockanja, zbog čega je najefikasnija mera mnogo restriktivnije regulisanje oglašavanja kockanja.

OGLAŠAVANjE IGARA NA SREĆU

Najočigledniji primer povlađivanju interesima priređivača igara na sreću od strane srpskog zakonodavca se može videti u oblasti oglašavanja.  Naime, Zakon o oglašavanju ima relativno strog pristup u pogledu oglašavanja nekih oblika poroka ili, pak, sredstava čija bi neodgovarajuća upotreba mogla da ugrozi zdravlje građana.  Tako npr. kada su u pitanju alkoholna pića sa sadržajem alkohola većim od 20% ovaj zakon predviđa zabranu njihovog oglašavanja, uključujući i svako isticanje žiga ili druge oznake takvog alkoholnog pića, s tim da ona nije apsolutna već su predviđeni određeni izuzeci od kojih je najznačajniji onaj kojim se dozvoljava njihovo reklamiranje na elektronskim medijima u periodu od 23:00 do 06:00.  Čl. 47 Zakona o oglašavanju izričito uređuje oblik reklamiranja alkoholnih pića:

Zabranjeno je u oglašavanju prikazivati upotrebu ili oponašanje upotrebe alkoholnih pića.

Oglašavanje alkoholnih pića ne sme da:

1) navodi na prekomernu upotrebu alkoholnih pića, niti da prikazuje lica koja su pod dejstvom alkohola;

2) navodi na to da je alkoholisano stanje prihvatljivo, niti da prikazuje uzdržavanje od pića ili umerenost u negativnom svetlu;

3) posredno ili neposredno bude usmereno na decu ili maloletnike, niti da prikazuje decu ili maloletnike u kontekstu upotrebe alkoholnih pića;

4) povezuje upotrebu alkoholnih pića sa poboljšanom fizičkom kondicijom niti vožnjom;

5) navodi niti asocira na nasilno, agresivno, nezakonito, opasno ili drugo protivdruštveno ponašanje;

6) upotrebu alkohola povezuje sa hrabrošću, niti da stvara utisak da upotreba alkoholnih pića doprinosi društvenom ili seksualnom uspehu;

7) prikazuje trudnice, niti da povezuje trudnoću ili materinstvo sa upotrebom alkohola;

8) povezuje njihovu upotrebu sa zdravim načinom života;

9) ističe visok procenat alkohola kao pozitivno svojstvo alkoholnog pića;

10) sadrži tvrdnju da alkoholno piće ima terapeutsko dejstvo ili da je stimulans, sedativ ili sredstvo za rešavanje konfliktnih situacija.

Kada je u pitanju pušenje tu je Zakon o oglašavanju značajno restriktivniji.  Naime, njime je apsolutno zabranjeno oglašavanje duvana i duvanskih proizvoda, uključujući i svako isticanje žiga ili druge oznake proizvođača tih proizvoda, a zabranjeno je i isticanje žiga ili druge oznake proizvođača duvana i duvanskog proizvoda i u oglasnoj poruci kojom se ne oglašava proizvođač duvana i duvanskog proizvoda, uključujući i oglasnu poruku kojom se oglašava sponzorisana aktivnost. Čak i u slučajevima gde se pristup potencijalnim korisnicima dozvoljava (npr.  izlaganje duvanskih proizvoda na prodajnom mestu) Zakon o oglašavanju predviđa da oprema za izlaganje duvanskih proizvoda na prodajnom mestu, ne sme da sadrži likove, zvučne ili pokretne, svetlosne (trepćuće) efekte ili bilo koji drugi atraktivan sadržaj koji bi bio naročito prijemčiv za decu ili maloletnike.

Pored onih predviđenih Zakonom o oglašavanju u srpskom zakonodavstvu srećemo i još neke primere široko postavljenih ograničenja u pogledu reklamiranja, pa tako Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima u čl. 168, st. 1  predviđa apsolutnu zabranu oglašavanja opštoj javnosti lekova koji se izdaju na recept, lekova koji se izdaju na teret sredstava zdravstvenog osiguranja, lekova koji sadrže opojne droge ili psihotropne supstance, lekova za tuberkulozu, lekova za bolesti koje se prenose polnim putem, lekova za infektivne bolesti, lekova za hroničnu nesanicu i lekova za dijabetes i druge metaboličke bolesti.

S druge strane, ograničenja u vezi sa oglašavanjem igara na sreću postavljena su veoma široko i to način koji otvara prostor za povlađivanje interesima priređivača od strana nadležnih organa.   Na prvom mestu predviđene su izričite zabrane samo za oglašavanje igara na sreću na internet stranicama ili u radio i televizijskim emisijama, odnosno u štampanim medijima koji su namenjeni deci ili maloletnicima, a zabranjeno je oglašavanje na otvorenim površinama, osim na mestu koje je udaljeno najmanje 100 metara vazdušnom linijom od najbliže tačke kompleksa predškolske, školske, zdravstvene ili ustanove namenjene deci ili maloletnicima.

Oglašavanje igara na sreću na sredstvima javnog informisanja je u suštini potpuno slobodno osim u slučaju dečijih emisija i iz obavezu isticanja upozorenja o zabrani učestvovanja deci ili maloletnicima, pri čemu iako su čl. 55 Zakona o oglašavanju predviđena ograničenja u pogledu sadržine reklama kojima se promovišu igre na sreću, ona su manje restriktivna od onih predviđenih u slučaju npr. ograničenja u vezi za načinom reklamiranja alkoholnih pića, a i jednostavan uvid u bilo koju reklamu igara na sreću koje se emituju na našim televizijskim kanalima ili internet stranicama pokazaće da je vrlo diskutabilno da li se i takva ograničenja poštuju.

Priređivači igara na sreću su uspeli da pronađu način i za oglašavanje prema najmlađoj, maloletničkoj, populaciji putem npr. donacija sportskih terena osnovnim i srednjim školama, gde se na doniranoj opremi jasno mogu videti njihovi žigovi, što se svakako može razumeti i kao jedan vid slanja poruke da je kocka društveno prihvatljiv oblik ponašanja.  Da ne govorimo o apsolutnom zauzimanju prostora profesionalnog sporta, uključujući tu i nacionalne selekcije, od strane ove industrije, kako putem sponzorstava, tako i kroz reklamiranje tokom sportskih nadmetanja, na samim terenima i na sredstvima javnog informisanja.

Imajući u vidu činjenicu da Srbija spada u države sa najliberalnijim odnosom prema pravu na oglašavanje igara na sreću, da njeno društvo sve više snosi teret štetnih posledica poroka kocke, kao i da relevantna naučna istraživanja jasno ukazuju na vezu između reklamiranja i njegove rasprostranjenosti, naročito među mladima i socijalno ugroženima, kao logičan zaključak se nameće potreba temeljene izmene čl. 54 do 57 Zakona o oglašavanju.

Naime, oglašavanje igara na sreću bi trebalo upodobiti pravilima za oglašavanje pušenja što bi značilo:

a) Predviđanje potpune zabrane reklamiranja igara na sreću u javnom prostoru i putem elektronskih medija, što bi uključivalo i svako isticanje žiga ili druge oznake priređivača igara na sreću, uključujući i isticanje u oglasnoj poruci kojom se ne oglašava sam priređivač igara na sreću (npr. u oglasnoj poruci kojim se reklamira sponzorisana aktivnost), osim na objektima u kojima se obavlja sama delatnost.  Drugim rečima, ovo bi zaustavilo svako javno reklamiranje, uključujući i ona putem sponzorstva sportskim klubovima ili takmičenjima.

b) Propisivanje obaveze da objekat u kome se priređuju igre na sreću ne sme na svojoj spoljašnosti da sadrži likove, zvučne ili pokretne, svetlosne (trepćuće) efekte ili bilo koji drugi atraktivan sadržaj koji bi privlačio pažnju javnosti, odnosno da je pored podataka samog priređivača igara na sreću, koji bi morali da budu navedeni tako da ne privlače pažnju javnosti, na spoljašnosti objekta obavezno prikazivati upozoravajuće poruke o štetnosti zavisnosti od kocke i oglašavajuće poruke akreditovanih ustanova koje se bave borbom protiv bolesti zavisnosti za koje se ne bi smela naplaćivati bilo kakva naknada i to u srazmeri koja ih čine jasno vidljivim i koja je veća od one kojom se navode podaci samo priređivača.  Isti takav sadržaj morao bi da bude jasno prikazan i u unutrašnjosti objekta u kome se priređuju igre na sreću.

v) Apsolutnu zabranu promotivnih aktivnosti priređivača na sreću u vidu davanja prava na besplatno korišćenje njihovih usluga ili pružanjem posebnih pogodnosti.

g) Ograničavanje internet oglašavanja samo na zvanične stranice samih priređivača igara na sreću, s tim da bi se morala predvideti detaljna pravila o načinu oglašavanja igara na sreću na tim stranicama.

d) Predviđanje ovlašćenja Upravi za igre na sreću da blokira pristup internet strancima stranih priređivača igara na sreću koje nisu usaglašene sa uslovima koji su propisani našim zakonodavstvom.

đ) Zabrana da se u bilo kakvim humanitarnim aktivnostima koristi ili pominje naziv priređivača igri na sreću, njegov žig ili druga oznaka, odnosno da se u te svrhe koristi naziv koji se jasno može povezati sa nazivom priređivača igri na sreću, njegovim žigom ili drugom oznakom, uključujući tu i same nazive fondacija koje priređivač ili sa njime povezana lica mogu osnivati.

Činjenica da postojeća ograničenja – naročito ona vezana za blizinu igračnica ili kladionica školama ili za njihovo međusobno odstojanje, odnosno za sadržaj reklama priređivača igara na sreću, nisu bila dosledno poštovana, navodi na zaključak i da bi opisane mere morala da prati veoma stroga kaznena politika koja bi za kršenje ovih pravila predviđala posledice koje bi najdirektnije pogađale interese prekršilaca (npr. zabrana emitovanja programa na određeni period, oduzimanje dozvole za priređivanje igara na sreću, oduzimanje nacionalne frekvencije, zabrana rada objekta u kome su uočene nepravilnosti u pogledu njegovog spoljnog ili unutrašnjeg izgleda, i sl.).