Organi
Predsedništvo
Rođena je 1994. u Kuli, gde i danas živi sa porodıcom i dvoje dece, zbog kojih još snažnije veruje da je važno boriti se za društvo u kojem ljudi neće biti primorani da odlaze iz svog mesta ili države zbog loših politika, nesigurnosti i nedostatka perspektive.
Politički angažman je započela 2016. prvenstveno motivisana gotovo potpunim odsustvom žena i mladih ljudi iz lokalnog političkog života i procesa odlučivanja. Uoči lokalnih izbora 2018, zajedno sa svojim sugrađanima osniva grupu građana “Kritična masa” kao jedina žena među osnivačima i aktivistima, a njihova lista tada osvaja četiri odbornička mandata, pa Nikolina postaje najmlađa odbornica u Skupštini opštine Kula.
Tokom dva uzastopna mandata bila je među najaktivnijim odbornicima. U prvom mandatu je bila odbornica sa najvećom minutažom za skupštinskom govornicom, a u drugom jedna od odbornica sa najvećim učešćem u radu sednica, insistirajući na odgovornosti institucija i rešavanju konkretnih problema građana: nedostatka mesta u vrtićima, dostupnije i kvalitetnije zdravstvene zaštite, naročito ženske, kao i za rešavanje svakodnevnih komunalnih problema. U radu često je ukazivala i na netransparentno trošenje javnog novca, posebno kada je reč o velikim izdvajanjima za turističku organizaciju i manifestacije. Obavljala je funkciju zamenice predsednice Komisije za predstavke i žalbe Skupštine opštine Kula. Poverenica je opštinskog odbora Zeleno-levi front Kula i članica Autonomnog ženskog centra.
Od politike želi ono osnovno: da se vrati pravo na normalan život, da se čuva priroda, a da se ceni kultura, zdravstvo, prosveta i da se vrate institucije.
Politički angažman je započela 2016. prvenstveno motivisana gotovo potpunim odsustvom žena i mladih ljudi iz lokalnog političkog života i procesa odlučivanja. Uoči lokalnih izbora 2018, zajedno sa svojim sugrađanima osniva grupu građana “Kritična masa” kao jedina žena među osnivačima i aktivistima, a njihova lista tada osvaja četiri odbornička mandata, pa Nikolina postaje najmlađa odbornica u Skupštini opštine Kula.
Tokom dva uzastopna mandata bila je među najaktivnijim odbornicima. U prvom mandatu je bila odbornica sa najvećom minutažom za skupštinskom govornicom, a u drugom jedna od odbornica sa najvećim učešćem u radu sednica, insistirajući na odgovornosti institucija i rešavanju konkretnih problema građana: nedostatka mesta u vrtićima, dostupnije i kvalitetnije zdravstvene zaštite, naročito ženske, kao i za rešavanje svakodnevnih komunalnih problema. U radu često je ukazivala i na netransparentno trošenje javnog novca, posebno kada je reč o velikim izdvajanjima za turističku organizaciju i manifestacije. Obavljala je funkciju zamenice predsednice Komisije za predstavke i žalbe Skupštine opštine Kula. Poverenica je opštinskog odbora Zeleno-levi front Kula i članica Autonomnog ženskog centra.
Od politike želi ono osnovno: da se vrati pravo na normalan život, da se čuva priroda, a da se ceni kultura, zdravstvo, prosveta i da se vrate institucije.
Jelena Jerinić je redovna profesorka Univerziteta Union u Beogradu (PFUUB), gde predaje Upravno pravo, Ustavno pravo i Pravo lokalne samouprave. Pre zaposlenja na fakultetu, radila je u državnoj upravi i civilnom sektoru.
Osnovnu školu „Sedam sekretara SKOJ-a“ i Desetu beogradsku gimnaziju završila je na Novom Beogradu, a zatim diplomirala prava na Pravnom fakultetu u Beogradu 2002, magistrirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Utrehtu (Holandija) 2004. i doktorirala 2011. godine na PFUUB.
Od 2013. je članica Grupe eksperata za Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope, kao i nekoliko domaćih i međunarodnih stručnih organizacija. Autorka je brojnih naučnih i stručnih članaka i dve monografije, prvenstveno iz oblasti upravnog prava i prava lokalne samouprave. Kao stručnjakinja u ovim oblastima često je bila angažovana na projektima u vezi sa reformom državne uprave i lokalne samouprave.
U pokret Ne davimo Beograd uključila se 2017, kao članica tada malobrojnog pravnog tima koji je radio na pisanju predloga za oglašavanje ništavim ugovora o Beogradu na vodi. Zatim je 2018. bila zamenica člana Gradske izborne komisije u proširenom sastavu, ispred liste Ne davimo Beograd.
Sa koalicione liste Moramo 2022. izabrana je za narodnu poslanicu NDMBGD i u tom kratkom sazivu bila je zamenica predsednika Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, u vreme usvajanja pravosudnih zakona nakon ustavnih promena. Na decembarskim izborima 2023. godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu. Poslaničku funkciju sve vreme obavlja uz svoj stalni posao na fakultetu.
U toku svog poslaničkog mandata, učestvovala je izradi nekoliko zakona koje je podnela poslanička grupa ZLF-NDM BGD, a u poslaničkom radu najviše se fokusira na oblast pravosuđa i državne uprave, kao kritiku nezavisnih državnih organa, posebno Ustavnog suda i Zaštitnika građana. Kao predstavnica predlagača Predloga zakona o građanskom partnerstvu, tri puta je predlagala njegovo stavljanje na dnevni red parlamenta, zbog čega je u aprilu 2026. dobila nagradu „Kvir saveznica godine“ koje dodeljuje udruženje Da se zna!
Osnovnu školu „Sedam sekretara SKOJ-a“ i Desetu beogradsku gimnaziju završila je na Novom Beogradu, a zatim diplomirala prava na Pravnom fakultetu u Beogradu 2002, magistrirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Utrehtu (Holandija) 2004. i doktorirala 2011. godine na PFUUB.
Od 2013. je članica Grupe eksperata za Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope, kao i nekoliko domaćih i međunarodnih stručnih organizacija. Autorka je brojnih naučnih i stručnih članaka i dve monografije, prvenstveno iz oblasti upravnog prava i prava lokalne samouprave. Kao stručnjakinja u ovim oblastima često je bila angažovana na projektima u vezi sa reformom državne uprave i lokalne samouprave.
U pokret Ne davimo Beograd uključila se 2017, kao članica tada malobrojnog pravnog tima koji je radio na pisanju predloga za oglašavanje ništavim ugovora o Beogradu na vodi. Zatim je 2018. bila zamenica člana Gradske izborne komisije u proširenom sastavu, ispred liste Ne davimo Beograd.
Sa koalicione liste Moramo 2022. izabrana je za narodnu poslanicu NDMBGD i u tom kratkom sazivu bila je zamenica predsednika Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, u vreme usvajanja pravosudnih zakona nakon ustavnih promena. Na decembarskim izborima 2023. godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu. Poslaničku funkciju sve vreme obavlja uz svoj stalni posao na fakultetu.
U toku svog poslaničkog mandata, učestvovala je izradi nekoliko zakona koje je podnela poslanička grupa ZLF-NDM BGD, a u poslaničkom radu najviše se fokusira na oblast pravosuđa i državne uprave, kao kritiku nezavisnih državnih organa, posebno Ustavnog suda i Zaštitnika građana. Kao predstavnica predlagača Predloga zakona o građanskom partnerstvu, tri puta je predlagala njegovo stavljanje na dnevni red parlamenta, zbog čega je u aprilu 2026. dobila nagradu „Kvir saveznica godine“ koje dodeljuje udruženje Da se zna!
Živi u Požegi, koju uz porodicu voli najviše na svetu.
Pet godina je bio direktor privrednog društva iz Sevojna, a poslovnu karijeru nastavio kao pravnik i zastupnik u osiguranju.
Godinama ukazuje na to koliko je bitno pitati građane za njihove probleme i tražiti ideje za rešenja istih. Svestan budućnosti koja nas čeka ako nešto ne preduzmemo, zajedno sa grupom istomišljenika 2018. osniva udruženje građana ,,Inicijativa za Požegu“, koje pretežno utiče na hapšenje kompletnog lokalnog rukovodstva zbog korupcije.
Zalaže se za društvo bez korupcije, bez jednoumlja i državu u koju se ljudi vraćaju, a ne iz koje odlaze. Za (lokalnu) zajednicu bez mržnje, nasilja i ignorisanja mišljenja ljudi u njoj.
Na lokalnim izborima u Požegi decembra meseca 2023. bio je nosilac liste koja je osvojila 31,5% podrške Požežanki i Požežana. Od februara 2024. je šef OG Inicijativa za Požegu-ZLF u SO Požega, kao i narodni poslanik u NSRS.
Kao muž i otac, želi da živi u sigurnom društvu, da deca udišu zdrav vazduh, da imaju čistu reku, parkove i prostore za mlade kako bi što više njih poželelo da ostane ili da se vrati u najlepšu zemlju na svetu. Srećno oženjen Sofijom, srećan otac Nastasje, Aske i Vladimira.
Pet godina je bio direktor privrednog društva iz Sevojna, a poslovnu karijeru nastavio kao pravnik i zastupnik u osiguranju.
Godinama ukazuje na to koliko je bitno pitati građane za njihove probleme i tražiti ideje za rešenja istih. Svestan budućnosti koja nas čeka ako nešto ne preduzmemo, zajedno sa grupom istomišljenika 2018. osniva udruženje građana ,,Inicijativa za Požegu“, koje pretežno utiče na hapšenje kompletnog lokalnog rukovodstva zbog korupcije.
Zalaže se za društvo bez korupcije, bez jednoumlja i državu u koju se ljudi vraćaju, a ne iz koje odlaze. Za (lokalnu) zajednicu bez mržnje, nasilja i ignorisanja mišljenja ljudi u njoj.
Na lokalnim izborima u Požegi decembra meseca 2023. bio je nosilac liste koja je osvojila 31,5% podrške Požežanki i Požežana. Od februara 2024. je šef OG Inicijativa za Požegu-ZLF u SO Požega, kao i narodni poslanik u NSRS.
Kao muž i otac, želi da živi u sigurnom društvu, da deca udišu zdrav vazduh, da imaju čistu reku, parkove i prostore za mlade kako bi što više njih poželelo da ostane ili da se vrati u najlepšu zemlju na svetu. Srećno oženjen Sofijom, srećan otac Nastasje, Aske i Vladimira.
Rođena je u Vranju 1995, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirala je 2018. na Fakultetu političkih nauka, smer politikologija.
Motivacija za bavljenje politikom joj je nepravda. Za NDMBGD, sadašnji Zeleno-levi front kaže da je odabrala, jer govori o onim stvarima koje i nju brinu predlaže rešenja koja su realna (u smislu neophodnosti celokupne promene paradigme), ali i vizionarska. U pokret Ne davimo Beograd se učlanila 2017, kada je volontirala u kampanji za beogradske izbore i vodila voždovački odbor tadašnjeg pokreta.
Nakon završetka fakulteta radila je kao HR menadžerka u jednoj kompaniji iz Kalifornije, a 2021. je uradila analizu javno-privatnih partnerstava u Srbiji za Ne davimo Beograd i priručnik „Rizik javni – profit privatni”. Učestvovala je u istraživanju i bila jedna od ko-autorki publikacije “Voda je zajedničko dobro” u izdanju Centra za politike emancipacije. Ne davimo Beograd je od 2021. predstavljala u “Zelenom mehanizmu” EBRD u vezi sa projektom spalionice u Vinči. Istovremeno se bavila i razvojem beogradskih odbora, i njihovom pripremom za predstojeće parlamentarne i lokalne izbore: razvijanje odbora za stanovanje, pokretanje D2D kampanja, struktuiranje rada odbora iz ugla Sekretarijata na nivou Beograda i predkampanja Za dobar grad. Tokom kampanje 2022. vodila je terenske aktivnosti na nivou Beograda sa preko 200 članova i članica. Od 2022. je odbornica u Skupštini grada Beograda gde se dominantno bavi temama priuštivog stanovanja, upravljanja otpadom i kvalitetom vazduha. Od 2023. je i narodna poslanica i članica Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, kao i zamenica člana u Odboru za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije i u Odboru za dijasporu i Srbe u regionu. U periodu od 2025-2026, je bila kopredsednica Beogradskog odbora i jedna od autorki programa Povratak u budućnost.
Motivacija za bavljenje politikom joj je nepravda. Za NDMBGD, sadašnji Zeleno-levi front kaže da je odabrala, jer govori o onim stvarima koje i nju brinu predlaže rešenja koja su realna (u smislu neophodnosti celokupne promene paradigme), ali i vizionarska. U pokret Ne davimo Beograd se učlanila 2017, kada je volontirala u kampanji za beogradske izbore i vodila voždovački odbor tadašnjeg pokreta.
Nakon završetka fakulteta radila je kao HR menadžerka u jednoj kompaniji iz Kalifornije, a 2021. je uradila analizu javno-privatnih partnerstava u Srbiji za Ne davimo Beograd i priručnik „Rizik javni – profit privatni”. Učestvovala je u istraživanju i bila jedna od ko-autorki publikacije “Voda je zajedničko dobro” u izdanju Centra za politike emancipacije. Ne davimo Beograd je od 2021. predstavljala u “Zelenom mehanizmu” EBRD u vezi sa projektom spalionice u Vinči. Istovremeno se bavila i razvojem beogradskih odbora, i njihovom pripremom za predstojeće parlamentarne i lokalne izbore: razvijanje odbora za stanovanje, pokretanje D2D kampanja, struktuiranje rada odbora iz ugla Sekretarijata na nivou Beograda i predkampanja Za dobar grad. Tokom kampanje 2022. vodila je terenske aktivnosti na nivou Beograda sa preko 200 članova i članica. Od 2022. je odbornica u Skupštini grada Beograda gde se dominantno bavi temama priuštivog stanovanja, upravljanja otpadom i kvalitetom vazduha. Od 2023. je i narodna poslanica i članica Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, kao i zamenica člana u Odboru za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije i u Odboru za dijasporu i Srbe u regionu. U periodu od 2025-2026, je bila kopredsednica Beogradskog odbora i jedna od autorki programa Povratak u budućnost.
Rođen je u Titovom Vrbasu, AP Vojvodina, 1981. gde je završio osnovnu i srednju školu. Na Fakultetu političkih nauka je završio osnovne studije međunarodnih odnosa 2005, a master studije iz ljudskih prava na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti 2006. Kao Fulbrajt stipendista, usavršavao se u oblasti javnih politika, posebno kvantitativnih metoda u dizajniranju javnih politika na Univerzitetu u Merilendu, a potom završio i master evropskih studija na Univerzitetu u Bonu. U obrazovanju se fokusirao na teorijsko razumevanje međunarodnih odnosa, evropskih integracija i ljudskih prava, sa praktičnim alatima za analizu i oblikovanje javnih politika.
Profesionalno radi kao nezavisni konsultant i ekspert za parlamentarni razvoj i dobro upravljanje. Imam više od 14 godina iskustva rada na Zapadnom Balkanu, u regionu Bliskog istoka i severne Afrike (MENA), Kavkaza, kao i centralne i jugoistočne Azije. Tokom karijere radio je na dizajniranju i sprovođenju programa za jačanje parlamenta, unapređenje zakonodavnog procesa i razvoj mehanizama parlamentarnog nadzora, uključujući i post-zakonodavni nadzor (post-legislative scrutiny PLS). Sarađivao je sa parlamentima i političkim akterima u različitim političkim i institucionalnim kontekstima, pružajući podršku u razvoju strategija, unapređenju procedura i jačanju kapaciteta za donošenje kvalitetnijih, na dokazima zasnovanih politika. Svoj profesionalni angažman ostvarivao je i kroz saradnju sa relevantnim međunarodnim organizacijama i institucijama, uključujući Evropsku uniju, UNDP i Westminster Foundation for Democracy i OSCE/ODIHR.
U Zeleno-levom frontu (ZLF) i pre toga u Ne davimo Beograd na volonterskoj bazi obavlja funkciju međunarodnog sekretara (od 2022. do danas), gde je zadužen za vođenje partijske diplomatije, međunarodno pozicioniranje i razvoj odnosa sa evropskim i globalnim političkim akterima. Fokus njegovog angažovanja na ovoj poziciji bio je usmeren na jasno definisanje i artikulaciju spoljnopolitičkih stavova partije, kao i na zaokruživanje njene strateške orijentacije ka članstvu u Evropskoj uniji. Među najvažnijim rezultatima izdvajaju se uspešno učlanjenje ZLF-a u Evropsku zelenu partiju, značajno jačanje sestrinskih odnosa sa zelenim partijama širom Evrope koje je rezultiralo i sklapanje strateškog partnerstva sa flamanskim Zelenima. Kroz intenzivnu komunikaciju i saradnju sa evropskim institucijama, političkim partijama i diplomatskim akterima, doprineo je većoj vidljivosti političke situacije u Srbiji na međunarodnoj sceni i boljem razumevanju pozicija ZLF-a. Takođe je inicirao i koordinirao razvoj partijskih stavova o ključnim međunarodnim pitanjima i krizama, kao i saradnju sa domaćim političkim akterima u oblasti evropskih integracija i spoljne politike.
Profesionalno radi kao nezavisni konsultant i ekspert za parlamentarni razvoj i dobro upravljanje. Imam više od 14 godina iskustva rada na Zapadnom Balkanu, u regionu Bliskog istoka i severne Afrike (MENA), Kavkaza, kao i centralne i jugoistočne Azije. Tokom karijere radio je na dizajniranju i sprovođenju programa za jačanje parlamenta, unapređenje zakonodavnog procesa i razvoj mehanizama parlamentarnog nadzora, uključujući i post-zakonodavni nadzor (post-legislative scrutiny PLS). Sarađivao je sa parlamentima i političkim akterima u različitim političkim i institucionalnim kontekstima, pružajući podršku u razvoju strategija, unapređenju procedura i jačanju kapaciteta za donošenje kvalitetnijih, na dokazima zasnovanih politika. Svoj profesionalni angažman ostvarivao je i kroz saradnju sa relevantnim međunarodnim organizacijama i institucijama, uključujući Evropsku uniju, UNDP i Westminster Foundation for Democracy i OSCE/ODIHR.
U Zeleno-levom frontu (ZLF) i pre toga u Ne davimo Beograd na volonterskoj bazi obavlja funkciju međunarodnog sekretara (od 2022. do danas), gde je zadužen za vođenje partijske diplomatije, međunarodno pozicioniranje i razvoj odnosa sa evropskim i globalnim političkim akterima. Fokus njegovog angažovanja na ovoj poziciji bio je usmeren na jasno definisanje i artikulaciju spoljnopolitičkih stavova partije, kao i na zaokruživanje njene strateške orijentacije ka članstvu u Evropskoj uniji. Među najvažnijim rezultatima izdvajaju se uspešno učlanjenje ZLF-a u Evropsku zelenu partiju, značajno jačanje sestrinskih odnosa sa zelenim partijama širom Evrope koje je rezultiralo i sklapanje strateškog partnerstva sa flamanskim Zelenima. Kroz intenzivnu komunikaciju i saradnju sa evropskim institucijama, političkim partijama i diplomatskim akterima, doprineo je većoj vidljivosti političke situacije u Srbiji na međunarodnoj sceni i boljem razumevanju pozicija ZLF-a. Takođe je inicirao i koordinirao razvoj partijskih stavova o ključnim međunarodnim pitanjima i krizama, kao i saradnju sa domaćim političkim akterima u oblasti evropskih integracija i spoljne politike.