Odbornici - Srbija

Niš

1
1Dejan Petrović
Dejan Petrović je rođen 1972. godine. Završio Učiteljski fakultet u Vranju. Oženjen, otac dvoje dece. Trenutno je zaposlen kao učitelj u Osnovnoj školi ,,Učitelj Tasa” u Nišu sa radnim iskustvom preko 25 godina. Devedesetih godina je bio aktivista Otpora. Od 2022. godine, u okviru neformalne grupe ‘‘Inicijativa Niš’’ pri ‘‘Fondaciji Alek Kavčić’’ je aktivan kao aktivista za besplatne udžbenike i besplatno obrazovanje.

2023. godine postaje član Zeleno-levog fronta Niš. Na lokalnim izborima 2024.godine izabran je za odbornika na Opštini Medijana u okviru koalicione liste ,,Biramo Niš”.

Tatjana Nikolić
Tatjana Nikolić je rođena 1973. godine u Nišu. Dete je gluvih roditelja i samohrana je majka dvoje dece.
Tatjana je feministička aktivistkinja i borkinja za rodnu ravnopravnost i život žena bez nasilja. Završila je srednju mašinsku školu u Nišu.

Problemom nasilja nad ženama bavi se od 1996. godine kroz SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja. Osnivačica je i izvršna koordinatorka Centra za devojke od 1998. do danas. Samo kroz Centrove radionice je edukovano 27000 srednjoškolki i studentkinja na teme prevencije nasilja i trgovine ljudima, kao i osnažujuće samoodbrane. Od 2014. do 2020. godine bila je koordinatorka Antitrafiking mreže, mreže protiv trgovine ljudima na nacionalnom nivou.

Aktivnije se interesuje za politiku od 2022, prvo kroz Ne davimo Beograd, a kao članica Zeleno-levog fronta u Nišu od njegovog osnivanja. Na osnivanju Autonomnog ženskog fronta u okviru ZLF-a izglasana je za ko-koordinatorku. Pored ljudskih i manjinskih prava, posebno je interesuju i teme kao što su rodna ravnopravnost i decentralizacija grada. Kroz političko delovanje kao odbornica biće posvećena borbi za dobrobit dece, borbi za socijalnu jednakost i borbi za zelene politike

Pančevo

Tamara Maksić
Tamara Maksić je rođena 1980. godine u Užicu. Nakon završene Gimnazije i Visoke poslovne škole strukovnih studija, odlučuje se za pokretanje sopstvenog biznisa. Višegodišnje iskustvo u privatnom preduzetništvu smatra vrednom polaznom osnovom za jačanje preduzimljivosti i preuzimanje odgovornosti u svim drugim životnim segmentima.

Sa potrebom da doprinese pravednijem transparentnijem radu lokalne samouprave, 2018. godine se priključuje Inicijativi za Požegu koja se kao korektivni faktor lokalne vlasti istakla sprečavanjem štetnih skupštinskih odluka. Od 2020. godine je članica pokreta Ne davimo Beograd (sada Zeleno-levi front), sa
uverenjem i postupanjem da samo aktivnim učešćem u političkom životu stvaramo ambijent za donošenje odluka u interesu svih građana i građanki. Širenju pokreta na nacionalni nivo i prerastanju u partiju, doprinela je, pre svega, angažovanjem na osnivanju pančevačkog, gradskog odbora čija je bila kopredsednica.

Na prvom Kongresu Zeleno-levog fronta izabrana je za članicu Predsedništva. Članica je Autonomnog ženskog fronta i aktivno zastupa veće učešće žena u političkom životu Srbije. Na decembarskim izborima 2023. godine izabrana je za poslanicu u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine. Kao odbornica zalagaće se za vraćanje suštinske nadležnosti mesnim zajednicama, ulaganje u infrastrukturu, dostupan javni prevoz, očuvanje zelenih površina i unapređenje socijalnih politika.

Isidora Tornjanski
Isidora Tornjanski je rođena 1975. godine u Novom Sadu, gde se školovala i završila Filozofski fakultet, smer profesorka srpskog jezika i književnosti. Od 1999. godine živi u Pančevu. Radi u osnovnoj školi i učestvovala je u reformi obrazovnog sistema od 2002. godine, naročito se angažujući u promociji nenasilne komunikacije kroz program „Međunarodne škole mira“ i uvođenja inkluzivne nastave.

2023. godine je učestvovala u osnivanju odbora Zeleno-levog fronta u Pančevu, kao simpatizerka pokreta Ne davimo Beograd. Veruje da je neophodna promena političkog sistema i da se stvari u društvu moraju korenito menjati na temelju brige o prirodi i brige o ljudima. Smatra da je neophodno vratiti veću ulogu u odlučivanju mesnim zajednicama i direktno učestvovanje građana i građanki o sredini u kojoj žive.

Valjevo

Jasminka Nedeljković
Jasminka Nedeljković je rođena u Valjevu 1955. godine. Diplomirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smer Industrija, grupa za finansije i računovodstvo 1986. godine.

Prvo zaposlenje je bilo u Preduzeću Valjevska štamparija. Od 1995. Do 1997. godine je radila u računovodstvu MPP „Todorović“ , a zatim od 1997. do 2005. godine u Privrednom društvu „Valjevoprint“ doo. Danas vodi sopstvenu kancelariju za vođenje knjiga i veštačenja.
Politički angažman joj je oduvek bio u smislu postizanja građanskog društva, uvažavanje ličnosti, sloboda i jednakosti svih građana , kao o istinitog i objektivnog informisanja . Postizanje rada institucija pravne države koje su u službi građana je cilj. Bila je članica Glavnog odbora Građanskog saveza. Danas sam delom anagažovana u radu Lokalnog fronta Valjeva, radi postizanja što boljih uslova života građana u Valjevu. Prethodne četiri godine sam radila u opštinskoj komisiji za buđžet i finansije, gde je predstavljala Lokalni front.

02.juna 2024. je izabrana za odbornicu Opštine Valjevo, na listi “Svanuće-Ujedinjeno Valjevo može”.

Željko Trifunović
Željko Trifunović je rođen 28. avgusta 1980. u Valjevu. Inženjer elektrotehnike koji je završio i tri programa postdiplomskih studija. Jedan od osnivača i zakonski zastupnik UG LOKALNI FRONT VA i GG LOKALNI FRONT VA – SLOBODNI LJUDI. Oženjen i otac troje dece.

Pored profesionalnog rada u oblasti elektroenergetike ima i aktivno poljoprivredno domaćinstvo u Petnici kod Valjeva, gde i živi sa porodicom. Odbornik u Skupštini grada Valjeva od 2021. godine.

Užice

1
1Vlandan Sinđić
Vlandan Sinđić je po obrazovanju tehničar drumskog saobraćaja, a po opredeljenju građanski aktivista i aktivan učesnik svih značajnih društvenih procesa. Skoro 30 godina se bavi edukacijom i uključivanjem građana u rešavanje društvenih problema. Rukovodi radom užičkog udruženja „Libergraf“ koje je uspeo da pozicionira kao regionalnog lidera za razvoj građanskog društva i zaštitu životne sredine.

Javnosti je poznat po osnivanju jednog od prvih socijalnih preduzeća u Srbiji koje je pomoglo integraciji i ekonomskom osnaživanju izbeglica i internih raseljenih lica. U jeku borbe sa investitorima malih hidroelektana, uspeo je da poništi dozvolu za izgradnju MHE „Ročnjak“, sačuva istoimenu reku od ucevljenja i drugim borcima da primer kako to postići. Staru hidrocentralu na Đetinji, spomenik kulture od velikog značaja za Srbiju, odbranio je od pohlepe državnih tajkuna i izborio se da se EPS-u naloži vraćanje simbola Užica u prvobitno stanje.

Politikom se bavi jer voli svoj grad i zna da on zaslužuje mnogo bolje od onoga kakav je danas. Užice treba da živi i ostvaruje sve svoje potencijale, a ne da gori u zagađenju i korupciji. Uveren je da nas do grada zaštićene i očuvane prirode, čistog vazduha i zdrave pijaće vode, dostojanstvenih radnih mesta, uređene infrastrukture i saobraćaja mogu voditi samo ljudi koji imaju znanje ali i vrednosti, dokazani borci koji žive to što zastupaju.

Član je i jedan od osnivača Zeleno-levog fronta. Na izborima 2. juna 2024. godine izabran je za odbornika u Skupštini grada Užice.

Jovanka Lučić
Jovanka Lučić je studirala Srpsku književnost i jezik na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Radila u prosveti, marketingu, trgovini i turizmu. Aktivizam ističe kao veoma značajan segment svog života. Uvek se trudila da doprinese javnom interesu, kroz humanitarne akcije, organizovanje kulturih manifestacija, zaštitu životne sredine.

Javnost je poznaje po razotkrivanju korupcije u okviru programa “Užice – prestonica kulture”, kada je lokalna vlast uhvaćena u milionskim zloupotrebama, zbog čega sam tužilaštvu podnela krivične prijave protiv odgovornih lica.

Uverena je da postoji duboka veza politike, ekonomije i kriminala u Srbiji, koja urušava sve vrednosti i razara celokupno društvo. Smatra da je napredak moguć jedino u uslovima kada pojedinac radi za zajednicu a zajednica za pojedinca. Zalaže se za uvođenje inovativnih demokratskih formi učešća građana u javnom i političkom životu zajednice. Čvrsto veruje da bi se praksama poput organizovanja građanskih skupština,širokih javnih rasprava i formiranjem savetodavnih građanskih tela poboljšao kvalitet odluka, ali i politika približila građanima.

Članica je i jedna od osnivačica Zeleno-levog fronta. Na izborima 2. juna 2024. godine izabrana je za odbornicu u Skupštini grada Užice.

Požega

Boban Petrović
Boban Petrović je rođen 1973. godine u Požegi, kojoj je posvetio (uskoro) celih pola veka života. Za sebe kaže da je proleter, a pod tim pojmom se svakako podrazumeva briga za prava običnog radnika i ostvarivanje socijalne pravde kao jednakog i pravednog odnosa između pojedinca i društva.

Kao zagovornik demokratije i žestok protivnik SVAKOG autoritarnog režima, neposredan je učesnik mnogih istorijskih događaja, kako u Požegi (od protesta protiv ukidanja emitovanja/frekvencije TV Požega, do Protesta u Požegi 2018. godine), tako i u Beogradu (od 9. marta, preko 5. oktobra do svih protesta protiv naprednjačke diktature).

Osim što gotovo da nema posla koji nije radio, isto tako retko da se u Požegi može pronaći osoba sa kojom nije razgovarao. Otac je dva sina i večiti borac za dostojanstvo čaršije.

Zrenjanin

Senka Jankov
Senka Jankov je rođena 1973. u Novom Sadu gde je, na Filozofskom fakultetu završila studije sociologije. Radi kao profesorica sociologije u Zrenjaninskoj gimnaziji.

Od najranijih studentskih dana bila je uključena u brojne građanske i NVO projekte koji su se bavili ljudskim pravima, zaštitom žrtava nasilja, manjinama, izbeglicama. Deset godina bila je aktivna saradnica ASTRE gde je, kroz radionice sa učenicima i pripadnicima različitih institucija, podizala svest i stvarala mehanizme prevencije i borbe protiv trgovine ljudima. Od 2013. aktivno je uključena u projekat Ministarstva prosvete ‘‘UČENJE O HOLOKAUSTU’’ u okviru kojeg je usavršavala svoje znanje kroz saradnju sa institucijama kao što su Yad Vashem, Izrael, Memorial de la Shoa, Francuska, CENTROPA, Austrija. Takođe učestvuje u projektu ODIHR ‘‘WORDS INTO ACTION to address antisemitism’’ kao jedina predstavnica iz Srbije.

Ko-autorka je jedinog priručnika u Srbiji za nastavnike ‘‘KAKO UČITI O HOLOKAUSTU’’, autorka je filma o Ivanu Ivanjiju i jevrejskoj istoriji Zrenjanina, koji se koristi kao primer dobre prakse i objavljen je na sajtu Ministarstva prosvete. 2020. godine izabrana je, od strane građana Zrenjanina, kao najznačajnija ličnost u prosveti.

Posebno mesto u biografiji zauzimaju sve aktivnosti vezane za organizaciju Novi Optimizam, gde je bila članica upravnog odbora. Osnovni moto njenog rada su ODGOVORNOST, SOLIDARNOST, OPTIMIZAM.

Bačka Topola

Péter Cservenák
Péter Cservenák je rođen u Subotici. Osnovnu školu i Gimnaziju završio je u Bačkoj Topoli, te je 1993. godine nakon služenja obaveznog vojnog roka, upisao Medicinski fakultet u Novom Sadu, na kojem je diplomirao 2001. godine. Specializaciju iz Ginekologije Peter je završio 2011.godine. Trenutno je zaposlen u vanbolničkom porodilištu u Bačkoj Topoli. Oženjen, otac tri ćerke.

Jedan je od osnivača Mađarskog Pokreta ispred kog je bio odbonik u Bačkoj Topoli od 2016 do 2020. godine. 2019. godine učestvuje u organizaciji protesta 1 od 5 miliona u svojoj opštini. Član je Zeleno-levog fronta od osnivanja stranke.