Organi

Predrag Momčilović je istraživač, novinar, aktivista, trkač, biciklista, ljubitelj vozova i još mnogo toga. U fokusu rada su mu politička ekologija, klimatske promene, javni saobraćaj, proizvodnja hrane, zagađenje vode, vazduha i zemljišta ali i neke novije teorije poput odrasta i ekonomije krofne.

Asistent je na projektima u okviru programske oblasti Energija, klima i životna sredina u Beogradskoj otvorenoj školi, gde zajedno sa timom u okviru svoje programske oblasti, učestvuje u pripremi i realizaciji aktivnosti, pisanju predloga projekata, kao i istraživačkom radu. Osnovne i master studije završio je na Geografskom fakultetu u Beogradu, smer Geoprostorne osnove životne sredine. Trenutno je student doktorskih studija na smeru Geonauke.

Đorđe Pavićević je rođen 1966. godine u Požegi. Redovni je profesor na Fakultetu političkih nauka. Diplomirao je filozofiju i magistrirao na smeru za etiku na Filozofskom fakultetu. Doktorirao na Fakultetu političkih nauka. Objavio je više desetina naučnih radova i više knjiga, uključujući Disciplinovanje demokratije (sa Markom Simendićem) i Pravda i politika. Usavršavao se na više univerziteta u Engleskoj, SAD i Mađarskoj. Bio je član i pokretač mnogih inicijativa, škola i akcija između ostalog debatnog programa u školama i na univerzitetima u Srbiji, Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti i Inicijative za zaštitu spomen područja Boško Buha na Jabuci. Bio je aktivan učesnik mnogih protesta i akcija protiv više različitih režima u Srbiji počevši od 1990. godine, ali je svoj prvi direktan politički angažman imao u inicijativi i pokretu Ne davimo Beograd, koja je prerasla u partiju Zeleno-levi front. Koordinator je političkog saveta partije. Nije izgubio nadu da je demokratija u Srbiji moguća.

Svetislav V. Kostić je redovni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na predmetima Poresko pravo i Pravo međunarodnih poreskih ugovora. Doktorirao je na temi „Zabrana diskriminacije u međunarodnom oporezivanju dohotka i imovine“ na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2014, gde je prethodno završio i magistarske studije. Tokom školske 2007/2008. pohađao je
postdiplomske studije međunarodnog poreskog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Njujorku (New York University School of Law) gde je stekao i zvanje Master of Laws in International Taxation (LL.M). Od aprila 2011. je član saveta postdiplomskog programa iz međunarodnog poreskog prava na Univerzitetu u Njujorku (Practice Council of the New York University International Tax Program – = LL.M in International Taxation). U Međunarodnom birou za fiskalnu dokumentaciju (IBFD) u Amsterdamu je boravio tokom 2018.
Držao je nastavu, odnosno predavanja na Univerzitetu u Amsterdamu, Unverzitetu u Njujorku, Univerzitetu u Lozani, Finansijskom Univerzitetu pri Vladi Ruske Federacije, Stratmor Univerzitetu u Najrobiju, Univerzitetu u Sarajevu, Istočno-afričkoj školi oporezivanja u Kampali. Član je Evropske asocijacije profesora poreskog prava i Međunarodne fiskalne asocijacije (IFA). Obavlja dužnost generalnog sekretara Srpskog fiskalnog društva, srpskog ogranka Međunarodne fiskalne asocijacije.

Pokretu Ne davimo Beograd pristupio je 2020. godine, a od ulaska pokreta u Skupštinu Srbije 2022. pomaže u izradi zakonskih predloga koje je naša poslanička grupa predložila za usvajanje. Pored pisanja zakonskih predloga, angažuje se na medijskim kampanjama (održavanje tribina, seminara) koje ih prate,
posebno u pogledu predloga zakonskih mera za ograničavanje reklamiranja igara
na sreću i značajno više oporezivanje njihovih priređivača, tokom 2022. i 2023. godine, a zatim u izradu predloga za izmene i dopune Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu kao ključnom elementu doprinosa ZLF borbi protiv korupcije u danu posle smene ovog režima, gde je učestvovao na tribinama koje su održane u Beogradu (3 odvojene tribine), Subotici, Pančevu, Novom
Sadu, Nišu, Užicu, Kragujevcu, Gornjem Milanovcu, Crvenki, Čačku…

Učestvovao je aktivno u osnivanju ZLF, pri čemu mu je pružena čast da bude upisan kao njegov osnivač u registar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Posle prvog kongresa ZLF izabran je koordinatora programske grupe za borbu protiv društvenih i ekonomskih nejednakosti, a zatim i za
koordinatora Programskog saveta. Radio na osnivanju programskih grupa, izvan onih koje su izričito propisane Statutom ZLF, pri čemu su za sada osnovane i uspešno rade grupe za obrazovanje, zdravstvo,sport, spoljne poslove i za dobrobit životinja.

Marina Mijatović je rođena 1976. godine u Valjevu. Osnovnu školu i gimnaziju završila je u Valjevu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Univerziteta u Beogradu. Radila je u nekoliko nevladinih organizacija (Beogradskom centru za ljudska prava, Odboru za ljudska prava u Valjevu i Centru za prava manjina). Najviše interesovanja imala je u polju medicinskog prava zbog čega je jedna od osnivačica udruženja Pravni skener. Tokom rada u Pravnom skeneru bila je koordinatorka brojnih projekata. Osam godina je bila članica Saveta za zdravlje u Beogradu i predstavljala je udruženja koja štite prava pacijenata, kao i građane i građanke. Advokaturom je počela da se bavi kako bi aktivno uticala na unapređenju zaštite ljudskih prava. Najviše uspeha ostvarila je u postupcima za zaštitu od buke i zaštiti prava pacijenata. U toku prethodnih deset godina bila je angažovana kao pravna ekspertkinja za oblast zdravstvene zaštite. Kontinuirano sarađuje sa udruženjima koja se bave zaštitom prava pacijenata.

Marina Vidojević je rođena 1984. godine u Kruševcu. Diplomu profesorke srpske književnosti i jezika stiče 2008. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a zatim dr književnih nauka 2013. na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Od 2010. godine predaje srpski jezik u OŠ „Branko Ćopić“ u Beogradu. Majka je dvoje dece. Aktivno učestvuje u radu grupe za obrazovanje pokreta Ne davimo Beograd od 2021. i kopredsednica je Opštinskog odbora Voždovac Zeleno-levog fronta od 2023. godine. Pored lokalnih pitanja, u vidu infrastrukture, mreže vrtića i ekoloških problema, posebno se interesuje za obrazovne politike i spoj formalnog i neformalnog obrazovanja.

Zalaže se za pravednije i dostupnije obrazovanje, koje mora u svakom svom segmentu biti potpno besplatno, prilagođeno i inkluzivno za sve društvene grupe. Cilj takvog obrazovanja mora biti isključivo podizanje nivoa znanja, ali ne usložnjavanjem kurikuluma, već jednim kreativnijim i relaksiranijim pedagoškim pristupom i metodama koje će omogućiti povezivanje tih znanja i savremenog društva u kojem deca uče i odrastaju.

Andrej Zlatović je rođen 1998. u Beogradu, gde je završio Petu beogradsku gimnaziju, a potom stekao zvanje diplomiranog arheologa na Filozofskom fakultetu. Trenutno je na master studijama kulturologije na Fakultetu političkih nauka gde se bavi korelacijom ekonomskih i kulturnih promena.
U Zelenu omladinu Srbije ulazi 2022. godine. Trenutno u omladini vrši ulogu portparola. Intenzivno radi na međunarodnoj saradnji omladina, pogotovo sa Mladim evropskim zelenima, gde pomaže koordinaciji njihove kampanje za izbore za Evropski parlament. Bio je koordinator i učesnik na brojnim projektima, između ostalog Zelene evropske fondacije.
Zalaže se za Beograd gde svako ima krov nad glavom, cilja da se sačuva istorija
Beograda i da očuvamo naš grad umesto da ga rušimo bez plana i dozvola. Pošto
je tokom studija bio prinuđen da radi brojne usputne poslove, na kojima je često
bio neprijavljen, želi da promeni sistem tako da mladi ljudi ne moraju da prolaze kroz takva iskustva.

Zoran Bukvić je već skoro deceniju građanski aktivista, predsednik UG Ulice za bicikliste. Rođen je 1977. godine u Beogradu, gde je završio Višu mašinsku školu u Zemunu. Zalaže se za grad sa manje automobila, manje zagađenja i bolje uslove u saobraćaju za pešake, bicikliste, trotinetaše i osobe sa invaliditetom. Živi u Borči, opština Palilula. Cilj mu je da se u Beogradu promeni način planiranja, koji u na prvo mesto stavlja potrebe vozača automobila. Umesto toga, potrebno je dati prednost pešacima, javnom prevozu i biciklistima/trotinetašima. Osim saobraćaja, bio je uključen i u rad inicijativa Za naš kej i Savski nasip, gde se zalagao da se beogradske obale oslobode od uzurpacije i divlje gradnje, kao i od automobilskog saobraćaja. Sa udruženjem Ulice za bicikliste je sproveo više projekata javnog zagovaranja na polju održive urbane mobilnosti u Beogradu i Srbiji.

Dr Branislav Dimitrijević je profesor istorije i teorije umetnosti, autor i priređivač knjiga i publikacija, kustos izložbi savremene umetnosti. Od 2007. do 2009. godine, bio je pomoćnik ministra kulture republike Srbije za međunarodne odnose i evropske integracije, i ima iskustvo u kulturnoj politici i kulturnoj diplomatiji. Zalaže se za društvenu transformaciju zasnovanu na društvenim pokretima i ekonomskoj solidarnosti.

Podržava levo-zeleni politički kurs pokreta Ne davimo Beograd od osnivanja, koordinator je Grupe za kulturu, i bio je član Inicijativnog odbora Zeleno- levog Fronta.

Zadatak kulturne politike ZLF vidi u procesu koncipiranja trećeg puta u odnosu na dva dominantna kulturna modela, državno-nacionalnog i komercijalno samo- održivog, jer oba otuđuju umetnike i radnike u kulturi od društvene stvarnosti, sprečavaju kulturni razvoj i polarizuju društvo. Zalaže se za kulturu koja je otvorena, kritička, konstruktivna, inkluzivna i inovativna, za kulturu koja je javno dobro, dostupnu svima i na raznovrsne načine.

Miloš je rođen 1988. godine u Beogradu i ceo svoj život je proveo živeći u različitim naseljima opštine Rakovica – od Miljakovca, preko Kanarevog Brda i Resnika, do Stare Rakovice.
Prve sportske korake je napravio trenirajući u džudo klubu “Rekord” i FK “IMR.” Dok je danas kapiten kluba američkog fudbala “Blue Dragons” i reprezentativac Srbije. Profesionalno, više od 10 godina je proveo u prodaji i marketingu, najviše u IT industriji. Trenutno radi kao projektni menadžer, gde sarađujem sa tehnološkim liderima iz Severne Amerike, Evrope i Australije.
Aktivan je član pokreta “Ne Davimo Beograd” od 2016. godine i jedan od osnivača kolektiva Združena akcija “Krov nad glavom,” ali kao aktivistu su ga najviše interesovale lokalne teme. Nakon 8 godina borbe van institucija, po prvi put je u ulozi odbornika u SO Rakovica.