Organi

Rođena u Pančevu 1975.godine. Posle studija na Građevinskom fakultetu u Beogradu, 10 godina radila u IT sektoru.
Poslednjih 10 godina je projekt menadžerka u neprofitnom sektoru, gde radi na razvoju i realizaciji projekata koji se bave zelenom infrastrukturom, prirodom inspirisanim rešenjima koja poboljšavaju javne i otvorene prostore, pretvarajući ih u mesta koja neguju prirodu, kulturu i igru. Angažovana je na projektima popularizacije zelene ekonomije i socijalnog preduzetništva kao načina za rešavanje ekoloških, socijalnih i ekonomskih problema. Učestvovala u osnivanju i razvoju Opštinskog odbora Ne davimo Beograd/Zeleno-levi front Stari grad.

Bratislav Raković je rođen 1994. godine u Užicu, a odrasta u Požegi. Osnovne studije politikoligije je završio na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, a na istom fakultetu je završio i master modul “Demokratija i demokratizacija”. Radio je u civilnom sektoru i privatnom sektoru kao istraživač i analitičar. U aktivizmu je od 2018. godine kada se uključio u rad Inicijative za Požegu i od tada je uključen u raznovrsne aktivnosti ove i srodnih organizacija.
Odbornik je u Skupštini opštine Požega kao deo odborničke grupe “Inicijativa za Požegu – Zeleno-levi front”.

Svetislav V. Kostić je redovni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na predmetima Poresko pravo i Pravo međunarodnih poreskih ugovora. Doktorirao je na temi „Zabrana diskriminacije u međunarodnom oporezivanju dohotka i imovine“ na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2014, gde je prethodno završio i magistarske studije. Tokom školske 2007/2008. pohađao je
postdiplomske studije međunarodnog poreskog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Njujorku (New York University School of Law) gde je stekao i zvanje Master of Laws in International Taxation (LL.M). Od aprila 2011. je član saveta postdiplomskog programa iz međunarodnog poreskog prava na Univerzitetu u Njujorku (Practice Council of the New York University International Tax Program – = LL.M in International Taxation). U Međunarodnom birou za fiskalnu dokumentaciju (IBFD) u Amsterdamu je boravio tokom 2018.
Držao je nastavu, odnosno predavanja na Univerzitetu u Amsterdamu, Unverzitetu u Njujorku, Univerzitetu u Lozani, Finansijskom Univerzitetu pri Vladi Ruske Federacije, Stratmor Univerzitetu u Najrobiju, Univerzitetu u Sarajevu, Istočno-afričkoj školi oporezivanja u Kampali. Član je Evropske asocijacije profesora poreskog prava i Međunarodne fiskalne asocijacije (IFA). Obavlja dužnost generalnog sekretara Srpskog fiskalnog društva, srpskog ogranka Međunarodne fiskalne asocijacije.

Pokretu Ne davimo Beograd pristupio je 2020. godine, a od ulaska pokreta u Skupštinu Srbije 2022. pomaže u izradi zakonskih predloga koje je naša poslanička grupa predložila za usvajanje. Pored pisanja zakonskih predloga, angažuje se na medijskim kampanjama (održavanje tribina, seminara) koje ih prate,
posebno u pogledu predloga zakonskih mera za ograničavanje reklamiranja igara
na sreću i značajno više oporezivanje njihovih priređivača, tokom 2022. i 2023. godine, a zatim u izradu predloga za izmene i dopune Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu kao ključnom elementu doprinosa ZLF borbi protiv korupcije u danu posle smene ovog režima, gde je učestvovao na tribinama koje su održane u Beogradu (3 odvojene tribine), Subotici, Pančevu, Novom
Sadu, Nišu, Užicu, Kragujevcu, Gornjem Milanovcu, Crvenki, Čačku…

Učestvovao je aktivno u osnivanju ZLF, pri čemu mu je pružena čast da bude upisan kao njegov osnivač u registar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Posle prvog kongresa ZLF izabran je koordinatora programske grupe za borbu protiv društvenih i ekonomskih nejednakosti, a zatim i za
koordinatora Programskog saveta. Radio na osnivanju programskih grupa, izvan onih koje su izričito propisane Statutom ZLF, pri čemu su za sada osnovane i uspešno rade grupe za obrazovanje, zdravstvo,sport, spoljne poslove i za dobrobit životinja.

Rođen je u Beogradu, po profesiji je lekar i specijalista psihijatrije. Od 2008. je zaposlen na Institutu za mentalno zdravlje, a doktorsku disertaciju iz molekularne medicine je odbranio 2016. Docent je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Kao Fulbrajtov stipendista je boravio u Bostonu 10 meseci u toku školske 2023/24. godine.
Autor je knjige “Homo psihijatrikus: Dijagnoza kao identitet” u izdanju Kontrast izdavaštva, oktobra 2025 i osnivač podkasta “2 i po psihijatra”. Tokom 2025. i 2026. vrlo je aktivan u grupi nastavnika Medicinskog fakulteta koja se bori protiv oduzete autonomije, zbog čega je za kaznu smenjen sa mesta šefa dnevne bolnice i pomoćnika direktora Instituta. U okviru tih aktivnosti bio je u izbornom štabu za izbore za Lekarsku komoru Srbije i Regionalnu lekarsku komoru Beograda. U RLK Beograd, za koju je bio koordinator izbornih aktivnosti, ostvarena je ubedljiva pobeda koja je bila medijski ispraćena. Određen od strane kolega za glavnog pregovarača sa svim akterima, radi uspostavljanja široke koalicije u daljem radu komore.
Član je odbora ZLF Stari grad i aktivan u terenskim kampanjama i kao kontrolor i posmatrač na lokalnim izborima. Koordinator je programske grupe ZLF za zdravstvo. Suprug, otac troje dece.

Marina Vidojević je rođena 1984. godine u Kruševcu. Diplomu profesorke srpske književnosti i jezika stiče 2008. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a zatim dr književnih nauka 2013. na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Od 2010. godine predaje srpski jezik u OŠ „Branko Ćopić“ u Beogradu. Majka je dvoje dece. Aktivno učestvuje u radu grupe za obrazovanje pokreta Ne davimo Beograd od 2021. i kopredsednica je Opštinskog odbora Voždovac Zeleno-levog fronta od 2023. godine. Pored lokalnih pitanja, u vidu infrastrukture, mreže vrtića i ekoloških problema, posebno se interesuje za obrazovne politike i spoj formalnog i neformalnog obrazovanja.

Zalaže se za pravednije i dostupnije obrazovanje, koje mora u svakom svom segmentu biti potpno besplatno, prilagođeno i inkluzivno za sve društvene grupe. Cilj takvog obrazovanja mora biti isključivo podizanje nivoa znanja, ali ne usložnjavanjem kurikuluma, već jednim kreativnijim i relaksiranijim pedagoškim pristupom i metodama koje će omogućiti povezivanje tih znanja i savremenog društva u kojem deca uče i odrastaju.

Marko Vujačić je rođen 1981. godine u Vrbasu, AP Vojvodina. Osnovne studije međunarodnih odnosa završio je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 2005, a potom i dva master programa, u oblasti ljudskih prava na Centralno-evropskom univerzitetu u Budimpešti 2006, i u oblasti evropskih studija na Univerzitetu u Bonu 2012. Bio je Fulbrajtov stipendista (Hjubert Hamfri stipendija američkog State Departmenta) na Univerzitetu Merilend, gde je izučavao kvantitativne metode u analizi javnih politika. Više od 14 godina radnog i profesionalnog iskustva stekao je na poslovima u međunarodnim i nevladinim organizacijama, na Tajvanu, Filipinima, Maroku, Gruziji, Jordanu, Avganistanu, i u Srbiji. Oblasti ekspertize obuhvataju podršku institucionalnom i parlamentarnom razvoju (razvoj parlamentarnih odbora i političkih grupa, nadzorne funkcije parlamenta, predstavničke funkcije parlamentaraca), uključivanju civilnog društva i javnosti u rad parlamenta, kao i priprema strateških i operativnih dokumenata za razvoj javnih institucija.

Zoran Bukvić je već skoro deceniju građanski aktivista, predsednik UG Ulice za bicikliste. Rođen je 1977. godine u Beogradu, gde je završio Višu mašinsku školu u Zemunu. Zalaže se za grad sa manje automobila, manje zagađenja i bolje uslove u saobraćaju za pešake, bicikliste, trotinetaše i osobe sa invaliditetom. Živi u Borči, opština Palilula. Cilj mu je da se u Beogradu promeni način planiranja, koji u na prvo mesto stavlja potrebe vozača automobila. Umesto toga, potrebno je dati prednost pešacima, javnom prevozu i biciklistima/trotinetašima. Osim saobraćaja, bio je uključen i u rad inicijativa Za naš kej i Savski nasip, gde se zalagao da se beogradske obale oslobode od uzurpacije i divlje gradnje, kao i od automobilskog saobraćaja. Sa udruženjem Ulice za bicikliste je sproveo više projekata javnog zagovaranja na polju održive urbane mobilnosti u Beogradu i Srbiji.

Dr Branislav Dimitrijević je profesor istorije i teorije umetnosti, autor i priređivač knjiga i publikacija, kustos izložbi savremene umetnosti. Od 2007. do 2009. godine, bio je pomoćnik ministra kulture republike Srbije za međunarodne odnose i evropske intergracije, i ima iskustvo u kulturnoj politici i kulturnoj diplomatiji. Zalaže se za društvenu transformaciju zasnovanu na društvenim pokretima i ekonomskoj solidarnosti. Podržava levo-zeleni politički kurs pokreta Ne davimo Beograd od osnivanja, koordinator je Grupe za kulturu, i bio je član Inicijativnog odbora Zeleno- levog Fronta. Zadatak kulturne politike ZLF vidi u procesu koncipiranja trećeg puta u odnosu na dva dominantna kulturna modela, državno-nacionalnog i komercijalno samo- održivog, jer oba otuđuju umetnike i radnike u kulturi od društvene stvarnosti, sprečavaju kulturni razvoj i polarizuju društvo. Zalaže se za kulturu koja je otvorena, kritička, konstruktivna, inkluzivna i inovativna, za kulturu koja je javno dobro, dostupnu svima i na raznovrsne načine.

Miloš je rođen 1988. godine u Beogradu i ceo svoj život je proveo živeći u različitim naseljima opštine Rakovica – od Miljakovca, preko Kanarevog Brda i Resnika, do Stare Rakovice.
Prve sportske korake je napravio trenirajući u džudo klubu “Rekord” i FK “IMR.” Dok je danas kapiten kluba američkog fudbala “Blue Dragons” i reprezentativac Srbije. Profesionalno, više od 10 godina je proveo u prodaji i marketingu, najviše u IT industriji. Trenutno radi kao projektni menadžer, gde sarađujem sa tehnološkim liderima iz Severne Amerike, Evrope i Australije.
Aktivan je član pokreta “Ne Davimo Beograd” od 2016. godine i jedan od osnivača kolektiva Združena akcija “Krov nad glavom,” ali kao aktivistu su ga najviše interesovale lokalne teme. Nakon 8 godina borbe van institucija, po prvi put je u ulozi odbornika u SO Rakovica.