Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i porodičnog nasilja (Istanbulska konvencija) i Direktiva EU o rodno zasnovanom nasilju iz 2024. godine osuđuju sve oblike nasilja nad ženama i pozivaju na posebne mere i zakonodavstvo kako bi se žene sprečile i zaštitile od rodno zasnovanog nasilja. Iako se termin femicid ne pominje u Konvenciji, Evropski zeleni naglašavaju da su  rodno zasnovana ubistva obuhvaćena kriminalizacijom fizičkog nasilja (član 50). Stoga pozivamo evropske vlade da se bore protiv femicida kao najbrutalnijeg i najekstremnijeg oblika nasilja nad ženama i devojčicama i da preduzmu hitne mere u pogledu sprečavanja, zaštite i prijavljivanja.

Dalje, predlažemo da se istraži usvajanje dodatnog protokola uz Istanbulsku konvenciju, kako bi se pojačalo pitanje borbe protiv femicida. Ovaj pristup bi nam omogućio da ojačamo okvir Konvencije bez ponovnog otvaranja ili pregovora o njenim postojećim odredbama. Takođe prati dugogodišnju praksu u Savetu Evrope, gde su mnogi osnovne konvencije dopunjene ciljanim protokolima za rešavanje novih pitanja.

Femicid je jedan od najdramatičnijih i najpotresnijih problema u našim društvima. Između 2012. i 2022. godine, samo u Evropskoj uniji dogodilo se 14.000 namernih ubistava žena. U većini slučajeva, žene i devojčice su ubijene od strane (bivših) partnera ili članova porodice.

Jeziva statistika pokazuje visoku učestalost femicida u našim zemljama. U 2022. godini, žene su ubijene od strane (bivših) partnera ili članova porodice 120 puta u Italiji, 118 puta u Francuskoj i 113 puta u Nemačkoj. Stvarne brojke su verovatno veće jer se slučajevi femicida nedovoljno prijavljuju, jer se ne prepoznaju svi slučajevi ubistava žena kao takvi zbog nedoslednosti u statistici vezanoj za femicid.

Femicid je prvi put priznat na nivou Ujedinjenih nacija 2013. godine kroz Bečku deklaraciju. Deklaracija identifikuje dugačak spisak različitih vrsta femicida, kao što su ubijanje žena i devojčica u ime „časti“, zbog seksualne orijentacije, kao meta u oružanim sukobima ili zbog optužbi za veštičarenje, da nabrojimo samo neke. Femicid je vođen diskriminacijom žena i devojčica, nejednakim odnosima moći, stereotipima i štetnim društvenim normama.

Broj se povećava širom sveta. Žene u javnosti, poput političarki, aktivistkinja i novinarki, često su mete onlajn i oflajn nasilja. Žene iz određenih zajednica često se suočavaju sa dodatnim društveno-političkim preprekama; zbog svojih godina, rase, pripadnosti manjinskoj zajednici, invaliditeta, seksualne orijentacije ili socio-ekonomskog statusa, izložene su još većem riziku od rodno zasnovanog nasilja.

Nažalost, ne postoji standardna definicija femicida dogovorena između država članica Saveta Evrope. Nedostatak jedinstvene definicije je prepreka za merenje femicida, koji stoga rizikuje da postane nevidljiv u opštim podacima o ubistvima.

Femicid je predvidljiv u većini slučajeva i može se sprečiti ako se otkriju rani znaci i preduzmu mere. Femicidu često prethode drugi oblici nasilja od strane partnera ili bivšeg partnera, kao što su fizičko zlostavljanje, kontrolišuće ponašanje, prisila i praćenje. Pozivamo države članice Saveta Evrope da sprovedu adekvatne mere protiv (potencijalnih) počinilaca i da obezbede mere bezbednosti za potencijalne i stvarne žrtve, kao i za decu i druge članove porodice ili osobe o kojima brinu.

Rodno zasnovano nasilje naglašava nejednakosti sa kojima se suočavaju žene, posebno u pogledu njihove bezbednosti i psihološkog i fizičkog integriteta. Ove nejednakosti su povezane sa diskriminacijom i nasiljem koje žene trpe zbog toga što su žene i često se smatraju „građanima drugog reda“. Da bismo sprečili femicid, moramo uvek imati na umu njegove osnovne uzroke koji proizilazi. Evropski institut za rodnu ravnopravnost (EIGE) procenjuje da se trenutnim tempom rodna ravnopravnost – prema indeksu rodne ravnopravnosti – neće postići pre 2080. godine! Napori za iskorenjivanje rodno zasnovanog nasilja prečesto su potkopani dezinformacijama i lažnim narativima, uključujući namerno izvrtanje odnosa između Konvencije i tradicije, kulture i religije. Fundamentalistički, populistički i krajnje desničarski akteri često šire obmanjujuće tvrdnje koje pogrešno predstavljaju ciljeve Istanbulske konvencije, stvarajući zabunu i podstičući neosnovane strahove.

Evropski zeleni su duboko zabrinuti što se osnovna misija Konvencije – zaštita žena i devojčica od nasilja – manipuliše u političke svrhe. Duboko žalimo zbog odluka donetih pod uticajem takvih dezinformacija, uključujući odbijanje ratifikacije od strane Ustavnog suda Bugarske 2018. godine, povlačenje Turske 2021. godine i nedavno Letonije.

Evropski zeleni izražavaju punu solidarnost sa ženama i devojčicama, pogođenim nasiljem i rodno zasnovanim ubistvima, i prepoznajemo uticaj i otpornost svih žena sa iskustvom nasilja. Pozivamo Evropsku komisiju i nacionalne parlamente i institucije da usvoje jasne, inkluzivne definicije femicida i svih oblika rodno zasnovanog nasilja, da priznaju transrodne, rodno nekonformne, interseks, osobe sa invaliditetom i kolateralne žrtve, uključujući decu, i da obezbede da pravosudni sistemi i službe podrške poštuju prava, dostojanstvo, identitet i potrebe za pristupom svih.

Težimo punoj primeni Istanbulske konvencije i aktivno ćemo pozivati zemlje širom sveta da se pridruže.

Evropski zeleni pozivaju vlade zemalja članica Saveta Evrope da razviju akcione planove za zaustavljanje femicida, koji bi trebalo da uključuju:

• jasnu, inkluzivnu i jedinstvenu definiciju femicida u zakonodavstvu;
• mehanizme za anonimno prijavljivanje rodno zasnovanog nasilja, kako bi se smanjile prepreke za prijavljivanje i zaštitile žrtve koje se plaše odmazde;
• mere bezbednosti za stvaranje inkluzivnih, bezbednih i pristupačnih javnih prostora za žene i devojčice kroz prevenciju organizovanu u zajedinici, urbanističko planiranje i socijalnu infrastrukturu, bez oslanjanja na mere policijske države;
• osigurati adekvatno i održivo finansiranje i resurse za skloništa i druge usluge podrške žrtvama rodno zasnovanog nasilja, i organizacije koje pružaju te usluge,

Svest o različitosti i inkluziji takođe treba promovisati među organizacijama koje pružaju skloništa i druge usluge;

• jačanje prevencije, aktivnog angažovanja i učešća mladih ljudi kroz razvoj i ulaganje u kvalitetne sveobuhvatne programe seksualnog obrazovanja

• posebni programi obuke za policajce, tužioce, sudije, pravnike i zdravstvene radnike/profesije, uključujući medicinsko osoblje i osoblje hitne medicinske pomoći, kako bi efikasno identifikovali, dokumentovali i reagovali na slučajeve rodno zasnovanog nasilja. Evropske zemlje bi takođe trebalo da promovišu i olakšaju saradnju između relevantnih organa i drugih pružalaca usluga za žrtve rodno zasnovanog nasilja kako bi se olakšao pristup službama podrške, sudskim postupcima i drugim relevantnim procesima, i osiguralo da ovi procesi teku glatko;

• razvoj sistema ranog upozoravanja i obezbeđivanje bezbednosti i zaštite za potencijalne žrtve;
• uspostavljanje centara za podršku u zajednicama koji rade 24/7 na pristupačnoj udaljenosti i koji pružaju bezbedan prostor za žrtve seksualnog nasilja, gde mogu da se obrate za podršku i podnesu žalbe;
• uspostavljanje ili integracija jedinica za intervenciju u slučajevima nasilja u sistem zdravstvene zaštite gde stručnjaci mogu da sprovode preglede prilagođene ženama sa iskustvom nasilja, dokumentuju forenzičke dokaze koji se mogu koristiti na sudu za osudu počinilaca i upućuju žrtve specijalizovanim službama koje pružaju medicinski tretman, kao i kratkoročno i dugoročno psihološko savetovanje i podršku;
• osiguravanje da finansijski ugrožene žrtve imaju sredstva, putem državnih intervencija, da napuste nasilno domaćinstvo bez rizika od siromaštva;

• preduzimanje preventivnih mera u rizičnim situacijama, uključujući mere za sprečavanje ponovljenih ili težih krivičnih dela, kao što su nošenje elektronskih uređaja za praćenje i analiza eskalacije nasilja;
• jačanje pristupa prevencije u zajednici uključivanjem potencijalnih svedoka, kao i društvenih i komšijskih mreža u rano otkrivanje i prevenciju;
• prikupljanje razvrstanih podataka, u skladu sa Konvencijom i dosledno izveštavanje o slučajevima femicida u evropskim zemljama (na primer, korišćenjem UN okvira za merenje femicida);

• posvećene mere podrške za decu koja su bila svedoci rodno zasnovanog nasilja, prepoznajući dugoročne psihološke posledice po njih,

• uspostavljanje programa rehabilitacije za one koji počine seksualno i seksističko nasilje,kao što su socijalna pomoć i psihološka podrška,
• povećanje napora u borbi protiv svih oblika diskriminacije i nasilja nad ženama i devojčicama, uključujući prinudnu kontrolu u krivičnom pravu, inkluzivni pristup i punu primenu Direktive EU o rodno zasnovanom nasilju, osiguravajući da je femicid uključen kao krivično delo u nacionalno pravo i da je obuhvaćen definicijom nasilja nad ženama;

• Evropski zeleni pozivaju sve članice Saveta Evrope, naime Jermeniju, Azerbejdžan, Bugarsku, Češku, Mađarsku, Litvaniju i Slovačku, da ratifikuju Istanbulsku konvenciju, kao štio su to već učinile ostale članice Saveta Evrope;
• Evropski zeleni takođe pozivaju one koji su je već ratifikovali sa rezervama da povuku te rezerve;
• Evropski zeleni dalje pozivaju Savet Evrope da zatraži od Ekspertske grupe za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (GREVIO) da uspostavi konkretnu politiku praćenja kako bi se osiguralo da se femicid pravilno uključi u zakonodavstvo zemalja koje su ratifikovale Konvenciju, kao i da razviju konkretne preporuke o prikupljanju podataka, prevenciji i zaštiti;
• Evropski zeleni pozivaju EU i Savet Evrope da olakšaju razmenu najboljih praksi između država članica u sprečavanju rodno zasnovanog nasilja i femicida, kao i u garantovanju zaštite i usluga podrške za žrtve.