Poslednjih nedelja u Srbiji su se, na gradskom i na državnom nivou, odigrala dva postupka koja pokazuju isti obrazac. Program razvoja urbanih šuma i izmene Zakona o planiranju i izgradnji deklarativno štite šume, ali istovremeno zadržavaju ili olakšavaju mehanizme kojima se šumsko zemljište može prenameniti, uz oslabljeno učešće javnosti.

Šta radi grad: petnaest godina bez rezultata

Beograd je za poslednjih petnaest godina doneo najmanje četiri dokumenta o svojim šumama i zelenilu. Svaki od njih postavlja drugačiji cilj, sa drugačijom osnovom za merenje. Peti, trenutno u izradi je Program razvoja urbanih šuma na teritoriji grada Beograda 2025-2035, koji je upravo bio na javnom uvidu do 31. avgusta, ne preuzima nijedan cilj iz prethodna četiri dokumenta.

Danas je u Beogradu pod šumom oko 9,7 odsto područja obuhvaćenog Generalnim urbanističkim planom. Plan generalne regulacije zelenih površina iz 2019. traži šumovitost od 16,48 odsto. Akcioni plan za zeleni grad iz 2021. traži da zelenilo čini 22,7 odsto grada. Akcioni plan adaptacije iz 2015, dopunjen 2023, šume i zelene prostore vodi kao veoma ranjive. Da bi se stiglo do 16,48 odsto, potrebno je 5.403 hektara novih šuma. Novi Program planira 485 hektara u deset godina, to je 9 odsto onoga što se grad već obavezao. Nijedan od postavljenih ciljeva nije preuzet.

Prethodnica ovog dokumenta je Strategija pošumljavanja području Beograda iz 2011. Njome je bilo planirano pošumljavanje oko 10.000 hektara. Ostvareno je oko deset odsto. Ta strategija je prioritetno štitila priobalje Dunava i unutargradsko zelenilo, prostore koji su danas pod najvećim pritiskom gradnje. Novi Plan nigde ne ocenjuje zašto prethodni plan nije sproveden. Bez tog odgovora, ni novi nema razloga da završi drugačije.

Šta posebno menja novi Program? Oglašava se kao dokument o urbanim šumama „na teritoriji grada Beograda”, ali procena i mere pokrivaju samo urbano građevinsko područje iz GUP-a, a ne svih 17 opština. Beograd ima oko 40.000 hektara šuma. U obuhvatu GUP-a nalazi se 7.444,5 hektara, odnosno 9,7 odsto. Ostalih, do 33.000 hektara ostaje van dokumenta. Program ne obrađuje, ne procenjuje i ne štiti četiri petine beogradskih šuma: Lazarevca, Obrenovca, Mladenovca, Sopota, Barajeva i drugih opština sa delovima van GUP-a.

Beograd najveći problem ima sa time gde se njegove zelene površine nalaze. Na Vračaru na jednog stanovnika dolazi 2,42 kvadratna metra zelenila, na Voždovcu 52,47. Prosek ne govori ništa čoveku koji u svom kraju nema gde da se skloni od tropske vrućine. Prema GUP-u, da bi svaki stanovnik imao park u dometu kratke šetnje, u gradu nedostaje po tom principu oko 200 hektara zelenih površina, i to upravo u najgušće izgrađenim delovima. Tu su toplotna ostrva najjača, a stanovništvo najstarije i najizloženije. Program ne sadrži nijedan pokazatelj po stanovniku ni meru usmerenu na opštine sa najvećim deficitom, pa nejednakost ostaje neizmerena i nerešena.

Javni uvid je raspisan usred leta, kada su stručne i nevladine organizacije najmanje aktivne. Javna prezentacija je najpre bila zakazana posle isteka roka za primedbe, pa se ono što se na njoj čuje ne bi ni moglo biti uneto u primedbe. Reagovali smo dopisom i rok je pomeren, ali prezentacija i istek roka i dalje su padali istog dana što je građane opet donelo u neravnopravan položaj. U dokumentaciji na uvidu nije bilo netehničkog rezimea, jedinog dela koji zakon propisuje da bi građanin bez stručnog obrazovanja mogao da razume šta se planira.

Šta radi Republika: isti dan, brža akcija

Istog dana kada je isticao rok za primedbe, 31. Avgusta, Narodna skupština je usvojila izmene Zakona o planiranju i izgradnji. Na prvi pogled štiti opožareno zemljište, jer zadržava namenu koju je imalo pre požara. Ali postoji izuzetak: promena namene je moguća radi projekta za koji je utvrđen javni interes ili izgradnje objekata javne infrastrukture. Izuzetak je širi od pravila koje ga uvodi.

Ove odredbe nije bilo u predlogu koji je Vlada dostavila Skupštini 7. avgusta. Ušla je amandmanom skupštinskog odbora 26. avgusta. Tekst amandmana i obrazloženje nisu bili dostupni na sajtu Skupštine. Zakon je usvojen u objedinjenoj proceduri, sa 59 tačaka dnevnog reda, bez javne rasprave, sve to dok je gorela Deliblatska peščara.

Zaključak: isti mehanizam na dva nivoa

Grad ima planove koje ne sprovodi i novi dokument koji ne obavezuje ni na šta. Država je istog dana olakšala prenamenu izgorelog šumskog zemljišta, bez rasprave. U primedbama na Program tražili smo da se uvede sopstvena zaštita urbanih šuma umesto oslanjanja na prenamenu preko „javnog interesa”. Taj mehanizam je 31. avgusta u Skupštini postao propusniji. Tražimo da se primena novih zakonskih odredbi odloži i da se o njima sprovede valjana javna rasprava, kao i da se Program revidira sa stvarnim ciljevima i merama za sve beogradske šume i opštine, a ne samo one u GUP-u.

Zeleno-levi front će nastaviti da prati oba postupka i o njima izveštava javnost.