Od sredine leta svedočimo sve napetijoj atmosferi u prosveti, nakon što je Ministarstvo prosvete predstavilo nacrt izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.  Iako je predlog trenutno stopiran, nastavnicima, roditeljima i deci jasno je šta ih čeka ukoliko režim opstane posle predstojećih izbora. Iako nam ovo deluje kao proračunat potez Srpske napredne stranke u kampanji, prosvetni radnici su kao i na početku prošle školske godine na udaru – nastavlja se neprodužavanje ugovora na određeno vreme. Odeljenja ostaju bez učitelja, bez razrednih strešina, briga za nastavni proces, kvalitet i kontinuitet pedagoškog rada i dobrobit odeljenjskih zajednica ministarstvu prosvete nisu u prvom planu.

Mesec dana pre ozloglašenog nacrta predloga, u skupštinsku proceduru predat je predlog izmena ZOSOV-a koji su sastavili Programska grupa za obrazovanje i narodni poslanici Zeleno-levog fronta. Naš predlog je obuhvatio brojne izmene, a posebnu pažnju posvetili smo promeni strukture školskog odbora i izboru direktora škole. Smatramo da školski odbor treba da ima četvoro članova iz reda zaposlenih u školskoj ustanovi, četvoro iz reda roditelja, sa mogućnošću da se u srednjim školama uključe u predstavnici učenika, i sa samo jednim predstavnikom lokalne samouprave, umesto sadašnjih troje. Zalažemo se da ministar ne treba da ima uticaj na izbor direktora škola, već da školski odbor prema mišljenju onih od koji u životu školske zajednice najaktivnije učestvuju – saveta roditelja, zaposlenih i učeničkog parlamenta, treba da postavi direktora škole. Ministar o izabranom kandidatu treba samo da bude obavešten pismenim putem.

Dejan Vuk Stanković, s pravom prozvan mistrom osvete, gazi prosvetne radnike u svakom pogledu, gazi njihovo dostojanstvo, ali i egzistenciju. Cilj kome stremi je čvrsta kontrola, pod izgovorom reda, rada i discipline, a zapravo preko svojih direktora sprovodi odmazdu. Direktori se u svojim krugovima upoređuju koliko je ko „blokadera“ „rešio“, dodvoravajući se svojim lokalnim šerifima i preporučujući se za potencijalna napredovanja. Ne zaboravimo da su neki sekretari za osnovno i srednje obrazovanje na ta mesta došli u vreme najžešćih društvenih previranja, u vreme blokada škola i obustava nastave. Škole, kao Peta beogradska gimnazija, koje su simbol otpora, razorene su u svakom pogledu a direktori nagrađeni nameštenjem u Ministarstvu prosvete.

Ministar rešenja za neke od problema vidi u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i privatnom obrazovanju. Tu, dakle, ne može biti reči o demokratskoj, otvorenoj školi, koja je inkluzivna, koja se  zalaže za što širi obuhvat dece, za uključivanje svih zainteresovanih strana, za obrazovanje koje je dostupno, besplatno, u bezbednim objektima sa dostojanstvenim uslovima za rad.

Zeleno-levi front od 2024. godine redovno okuplja i razgovara sa najvažnijim akterima u obrazovanju: nastavnicima, roditeljima, učenicima, sindikatima, naučnim istraživačima i članovima akademske zajednice. Postavljamo pitanja i tražimo odgovore kakva škola treba našem društvu, šta nam je stvarno važno, u kakvom društvu želimo da živimo.

Uoči početka nove školske godine imali smo priliku da u punoj sali Zone društvenog dijaloga u Zrenjaninu čujemo sjajne govornike koji su sa publikom podelili svoja iskustva kao profesori i roditelji u poslednje dve školske godine. Na tribini „Odbrana borbenih škola“ učestvovali su profesorke Marija Vasić, iz Jovine gimnazije u Novom Sadu, Jelica Stošić, iz gimnazije „Stevan Sremac“ iz Niša i roditelji Veselin Ostojin i Boris Bogdanoski iz Devete beogradske gimnazije. Govornicima se pridružio iz publike i Uroš Tepavac, profesor Šeste beogradske gimnazije. Razgovor se vodio u spontanoj i prijatnoj atmosferi iako su priče bile teške i zabrinjavajuće, jer se u danima kada čekamo nove izbore, jasno vidi kakva kontrola i represija čekaju obrazovanje i društvo u celini ukoliko režim ostane neokrnjen.

Govornici i publika složili su se da je prosveta umorna, da je ponela ogroman teret celog društva u toku blokada 2025. godine, ali i da borba ne sme da stane i da prosveta mora da smogne snage za odsudnu bitku koja je pred nama. Ta snaga leži u školama koje su porasle u zajednice nastavnika, roditelja i učenika, koji su solidarni, povezani i koji se međusobno bodre i ohrabruju, koji su postali bliski i među kojima više nema granica katedre, učionice, školskog dvorišta. Kako je lepo rekla profesorka Marija Vasić, prosveta mora da „zbije redove“ i to je jedini način da se održi pod režimom koji nastoji da je slomi.  Taj režim, koji je odavno umešao prste i pustio pipke hobotnice u naše zajednice, pravi greške i krši zakone. Kao što se to vidi u primeru Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“, piramidalno, od direktorke, preko inspektora do ministra, pa i poverenika, svi su u lancu odgovornosti zakazali, i to svesno i sa umišljajem da će vladati večno i da se mi nećemo boriti za naše škole i za našu decu. A ta deca su već na vratima, i samo je pitanje trenutka kada će stupiti pred sve nas.

Zato im dugujemo da se ne  predajemo i da ih uključimo u odbranu obrazovanja.