Robert Kasumović, romski aktivista, za Radar kaže da u njegovom Nišu SNS ima mehanizme za kontrolu nad ovom manjinskom zajednicom, a da je tako i drugde u Srbiji.

„Ovde su to dvojica Roma, članovi vladajuće partije koji pretnjama i ucenama drže čitavu romsku zajednicu pod kontrolom zarad ličnih privilegija. Recimo, preti se isključenjem struje u romskim naseljima, poput ’12. februara‘ ili ’Crvene zvezde‘, čiji se stanovnici ucenjuju pred izbore. Preti se ukidanjem socijalnih davanja i zastrašivanjem, i, u tom smislu, romska zajednica se ne razlikuje previše od ostatka stanovništva, ali su efekti vidljiviji, zbog činjenice da su njeni pripadnici daleko najsiromašniji i najviše diskriminisani u Srbiji. S jedne strane je vlast koja je 14 godina razvijala svoju mrežu, a s druge građani koji ne mogu da se odupru i prepušteni su samima sebi“, zaključuje on.

Na papiru, ukupno postoji sedam romskih stranaka, ali njihova aktivnost je zanemarljiva. Tako je bilo do septembra 2026, kada se Šajnova organizacija, zajedno s Unijom Roma Srbije, Demokratskom unijom Roma i Građanskim pokretom Roma, dogovorila o zajedničkom nastupu na predstojećim izborima. Međutim, objedinjena izborna lista koju je proglasio RIK pokazala je da je nešto nakon dogovora krenulo po zlu, budući da romske lista nema. Premda bi, prema nekim mišljenjima, na osnovu broja birača bila treća ili četvrta najzastupljenija opcija u parlamentu. Sam Šajn pozvao je građane da podrže Studentsku listu, što i dalje predstavlja incident.

Prema Kasumovićevim rečima, Romi nemaju mnogo izbora kome će poveriti svoj glas. Ne samo u okviru manjinskih stranaka, već i drugde.

„Gotovo niko od političkih aktera ne pokazuje interesovanje za probleme romske zajednice. Kao neko ko je i sam politički aktivan u opozicionim krugovima, više puta sam pisao o rasizmu i diskriminaciji Roma koja je prisutna i unutar opozicionih krugova“, kaže on.

Kasumović razlikuje romsku zajednicu od onoga što bi se moglo nazvati romskim pokretom. Vlast kontroliše zajednicu, pa samim tim i onemogućuje njeno samoorganizovanje.

„Kontroliše čak i Nacionalni savet romske nacionalne manjine, iako su njegove nadležnosti više u polju kulture nego politike. Strogom kontrolom različitih fondova i donacija sprečava i delovanje onih romskih aktivista koji su kritički nastrojeni prema vlasti. Pripadnicima romske manjine je neretko zabranjen i kontakt s njima, čak iako pojedini ne žive u Srbiji“, kaže naš sagovornik.

Posledica stroge kontrole je usporavanje integracije romske zajednice, a Kasumović veruje da su mnogi ranije započeti procesi, poput državnih stipendija za učenike i studente romske manjine, praktično zaustavljeni. Položaj Roma u Srbiji zato ne samo da se nije poboljšao, već se verovatno i pogoršao u poslednjih petnaestak godina. Ranije je vlast nastojala da kupi podršku sitnijim stvarima, poput paketa s osnovnim životnim namirnicama, koji za one koji žive u uslovima apsolutnog siromaštva predstavljaju mnogo. S vremenom je kupovina naklonosti prerasla u primenu sile.

„Lako je manipulisati onima koji u potpunosti zavise od milostinje, što ova vlast vešto koristi“, zaključuje Kasumović.