Akademik Vladimir Kostić ocenio je na konferenciji ZLF-a o obrazovanju da su nekada po selima Srbije samo učitelje zvali „gospodom“, dok su danas smešteni na margine društvenog značaja, slabo su plaćeni i „ponekad ih bijemo sami ili naša zapuštena deca“.

Kostić je na otvaranju konferencije „Budućnost obrazovanja u Srbiji – od ideje do promene“, u organizaciji Zeleno-levog fronta, rekao da prema podacima iz 2021. godine u osnovnim školama 48 odsto nastavnika i učitelja nije imalo stalni radni odnos, dok je u srednjim školama ta cifra iznosila 51 odsto.

Uz takvu egzistencijalnu nesigurnost, socijalne i političke posledice takvog stanja mogu samo da se naslute. Da li se probližavamo tački kada će samo mazohisti biti zainteresovani da nam uče decu i mlade, ukazao je on.

Kostić je izneo i podatke iz dve monografije Srpske akademije nauka i umetnosti, koji pokazuju da je 0,1 odsto stanovnika Srbije bez školske spreme, sa nepotpunom osnovnom školom 6,7 odsto, sa završenim osnovnim obrazovanjem 20,7 odsto i sa završenom srednjom školom 52,6 odsto.

Sa višim obrazovanjem je 5,5 odsto stanovništva i sa visokim 14,4 odsto, rekao je on i naglasio da se izvinjava što je izneo podatke za 2021. godinu, „ako je sada situacija bolja ili gora“.

Petina koja ima samo osnovnu školu zapravo nema nikakvo profesionalno usmerenje, istakao je on i dodao da se u gimnazije upisuje 25 odsto đaka, a 75 odsto u srednje stručne škole, od kojih 12-13 odsto u trogodišnje škole.

Kostić je rekao i da postoje mišljenja da struktura srednjeg stručnog obrazovanja ne prati zahteve sredine, dok je na delu hipertrofija visokog obrazovanja.

Za upis u prvu godinu osnovnih studija akreditovana su čak 113.852 mesta, uz svest da proteklih godina realno ima samo oko 40.000 kandidata za upis u visoko obrazovanje, rekao je Kostić.

On je ocenio da se obrazovanje, globalno, suočava sa novim problemima, poput dramatičnog porasta znanja – odnosno tvrdnji da je internet majka svih enciklopedija.

Svi koji imaju dobro pamćenje u stanju su da skladište nove informacije, ali potrebno je znati šta upamtiti, a šta zaboraviti, tu je potrebna veća veština, citirao je Kostić Umberta Eka.

Danas, dodao je on, utopljeni u informacije ostajemo gladni znanja. Moje mišljenje je da će škola nekim malim delom morati da se vrati Sokratovoj i Platonovoj ideji dijaloga koja istine ne propisuje, već ih traži, ispituje ih u senci staromodne etike, rekao je Kostić.

On, međutim, dodaje da je pitanje da li su društvo, škola, profesori, pa i đaci spremni za to.

Kostić navodi da se obrazovanje mora pripremiti za buduće generacije, naučiti ih sposobnostima i veštinama za globalno radno mesto i nelinearni tok karijere.

Prema njegovim rečima, o kvalitetu obrazovanja u Srbiji govore rezultati eksternih provera po kojima 45 odsto 15-godišnjaka spada u kategoriju funkcionalno nepismenih, dok je broj onih koji postižu vrhunske rezultate zanemarljiv.

Kostić je rekao da je hiperinflacija odličnih ocena stvarala iluziju da je škola u Srbiji dobra, učenici su na završnih ispitima iz srpskog i matematike osvajali 11 poena od mogućih 20.

Prema rečima Kostića, danas je ključno prepoznavanje novih pritisaka sa kojim se škola na bilo kom niovu suočava.

Principi slobode i autonomije visokoškolskih ustanova definisani su različitim međunarodim dokumentima, ali prema istraživanju iz 2017. godine sve dimenzije autonmije u Srbiji su na nivou srednje niske, konstatovao je on.

U međuvremenu, ukazao je Kostić, dogodile su se zakonske promene koje će te ocene pogoršati.