Šta je vaš glavni utisak nakon posete Berlinu i Stokholmu. Može li se reći da su strani zvaničnici zaista više pažnje usmerili ka Srbiji i onome što se ovde dešava pod režimom Aleksandra Vučića?

– Nakon što smo prvo preko dve rezolucije Evropskog parlamenta uticali i da Evropska komisija promeni odnos prema autoritarnim vlastima, smatrali smo da treba veću pažnju posvetiti državama članicama pa su posete Berlinu i Stokholmu deo šire inicijative gde smo bili i u Parizu i Briselu. Sa njima razgovaramo i o jasnoj podršci demokratskim promenama, osudi režima koji devastira naše društvo, ali i konkretnim koracima i merama koje bi se mogle uvesti. Tu pre svega mislimo na personalne sankcije za vrh SNS-a koji je ogrezao u kriminal, kao i prenamenu sredstava od korumpirane vlasti prema organizacijama civilnog društva i nezavisnim medijima koji se bore za demokratiju u Srbiji i baš zbog toga su i na udaru vlasti. Švedska je ovo već uradila, a nadamo se da će taj pozitivni primer slediti i druge države članice i sama EU.

Koliko je Vučić izgubio odlaskom Viktora Orbana sa čela mađarske Vlade? Koji se problemi za njegov režim sada otvaraju?

– Vučić i Orban imaju bliske poslovne i političke veze, to je nesumnjivo, ali najveći doprinos razmontiranju ove osovine desio bi se kada bi nova vlada Mađarske zaista otvorila tajne dilove koje su sklapali i iznela u javnost detaljne koruptivnih radnji u kojima je učestvovala i srpska strana. Dodatno, bez Orbana na političkoj sceni Vučić gubi saveznika u EU koji mu je dosta pomagao i bio neka vrsta političkog štita kad sve drugo ne uspe.

Da li verujete da ćemo imati vanredne parlamentarne izbore ove godine? Koliko je realno da oni budu održani u junu ili julu, kako sporadično pominje Aleksandar Vučić?

– Prethodnih godinu dana na ovo pitanje isto odgovaram. Zaista mislim da će Vučić što dalje bežati od izbora i koliko god može izbegavati da se suoči sa voljom građana za promenama. To bi moglo da se razvuče i na sledeću godinu. Mislim da je to loše i da ne bi trebalo da mu se dopusti konsolidacija sa jedne strane, a sa druge još vremena za izazivanje podela u antirežimskom frontu.

Od izbora beži pre svega zato što mu opada podrška i nije siguran da li može da ukrade dovoljno, ali i zbog toga što postoje veliki projekti poput EXPO od koji njegovi bliski tajkuni treba da profitiraju na štetu građana, i naravno zato što beže od pravne odgovornosti jer dok su oni na vlasti zaštićeni su kontrolisanim pravosuđem.

Da li postoje razgovori u opoziciji, po pitanju toga kako biste vi na tim izborima nastupili?

– Ključno pitanje je šta najviše doprinosi smeni režima i u odnosu na tu procenu naši organi će doneti odluku kako nastupiti na izborima. Ne bih isključio ništa od opcija kako bih dao šansu stvarnom dogovoru o stvaranju stabilnog antirežimskog fronta u kome je jedini protivnik SNS. Da li će se to desiti kroz neki zajednički nastup, više kolona koje sarađuju ili podršku studentima, mislim da nam treba dogovor. Za završni udarac ovom režimu potrebna je koordinacija svih aktera i tu vidim studentski pokret kao nekoga ko bi taj dijalog trebalo da pokrene i vodi. Za pobedu će biti neophodno da bukvalno svaki glas završi u antirežimskom frontu i ne bude propušten. Kao i uvek o nastupu na izborima će se na vreme izjasniti organi naše partije.

Šta se dešava sa proevropskim blokom stranaka, gde je ZLF, uz SSP, SRCE, PSG i NSP? Ima li tu dogovora o zajedničkom nastupu na izborima?

– Na međunarodnom planu ovaj blok stranaka odlično sarađuje, a posebno uz podršku Evropskog pokreta u Srbiji i drugih organizacija civilnog društva koje su uložile veliki napor da zajedno sa nama približimo Srbiju EU. Uložili smo ogroman zajednički trud da preko članstva u velikim evropskim političkim porodicama preokrenemo odnos EU prema Vučićevom režimu i to treba da se pohvali. Ova saradnja, u jednoj ili drugoj formi, traje već dugo, godinama, ima značajne uspehe i smatram da treba da se produbljuje i nastavi, ali ona nije fokusirana kao koalicija za izbore. Nastup na izborima treba da zavisi od procene kako najefikasnije pobediti vlast i otvoreni smo da o tome razgovaramo sa svima.

Ogradili ste se nedavno od izjave Dragana Đilasa o studentima, koju je dao nakon razmimoilaženja i rasturanja zajedničke liste u Smederevskoj Palanci. Da li ste naknadno razgovarali s njim o tome?

– Ogradio sam se od Dragana Đilasa jer se njegovi potezi često pripisuju celoj opoziciji, a što se Zeleno-levog fronta tiče mi te napade ne delimo i ne stojimo iza njih, a apsolutno mislimo da studentski pokret ne samo da ne treba napadati, nego ovim ljudima treba dati što veću podršku i pomoć, da bi zajedno pobedili. Mi danas živimo jedan jako specifičan politički trenutak. Nije vreme za uobičajeno političko nadmetanje i utrkivanje, ne sme biti konkurencije na antirežimskoj strani, već se mora raditi na tome da se stvori dobra pobednička atmosfera međusobne podrške. Sve antirežimske snage, a posebno studenti, u nama mogu uvek naći iskrenog saborca i partnera.