Većina Beograđana je sa žaljenjem saznala za istupanje tri članice iz koalicije Srbija protiv nasilja, čime je ta koalicija prestala da postoji. Većina je zaključila da treba izaći na izbore odložene za 2. juni, dok su se preostale članice, zajedno sa koalicijom Nada, opredelile za bojkot.

U toku aprila i prve polovine maja, razmenjivani su argumenti u prilog jednog ili drugog stava. Pristalice bojkota su iznosile uverenje da bi odustanak pretežnog dela opozicije od učešća u izborima, prinudio vlast na dalje odstupanje zbog straha od gubljenja legitimiteta novih odborničkih mandata. Čule su se i najave da bi izbori zakazani za 2 juni, mogli da budu onemogućeni javnom neposlušnošću i pojačanim pritiskom međunarodnih posmatrača. Pristalice bojkota pozivale su se i na sporazum koalicije Srbija protiv nasilja, koalicije Nada i Proglasa zaključen 9. marta.

Šest članica, koje su posle razlaza formirale novu koaliciju pod nazivom Biram borbu, isticale su neizvesnost procene o popuštanju vlasti i odlaganju jednom odloženih izbora. Ukazivano je da bi vlast mogla da obezbedi učešće na izborima svoje koalicije i nekoliko prividno opozicionih tvorevina, čime se ostvario legitimitet novih skupštinskih saziva. Naglašavano je da je pitanje da li bi osporavanje takvog legitimiteta proizvelo dovoljno snažnu reakciju domaće i međunarodne javnosti, pa bi vlast mogla da na duže vreme sačuva apsolutnu kontrolu nad Skupštinom grada Beograda i skupštinama gradova i opština u kojima je sproveden bojkot izbora.

Od sredine maja postalo je očigledno da većina pristalica bojkota ostaje pri svom opredeljenju, a da će koalicija Biramo borbu, pokret Kreni promeni i više tobož opozicionih stranaka, izaći na izbore u Beogradu. Time je postalo jasno da će rezultat predstojećih izbora biti opoziciono osvajanje većine ili manjine mandata i da i u tom nepovoljnijem slučaju neće biti svejedno da li je manjina osvojenih mandata značajna ili neznatna. Postalo je jasno i da će uspeh opozicije zavisiti od broja građana koji, posle dileme u vezi bojkota i konfuzije zbog broja izbornih lista i njihovih naziva, odluče da izađu na birališta. To su dobro razumeli naručioci poziva na bojkot izbora koji su nedavno osvanuli na ulicama i zidovima mnogih zgrada u Beogradu.

Tokom maja sve veći broj članova Proglasa, drugih uglednih ličnosti i aktivista manjinskih članica bivše koalicije Srbija protiv nasilja, prestao je sa javnim zalaganjem u prilog bojkota. Verujem da su tako postupili znajući da je za uspeh dugotrajne borbe za neophodne promene sada najvažnije da se građani podstiču da svoju volju iskažu glasanjem kojim će biti osvojen što veći broj opozicionih odborničkih mandata, te da je neophodno uzdržavanje od svega što izaziva konfuziju i doprinosi kolebljivosti i izbornoj apstinenciji.

Izražavam zahvalnost svima koji su u interesu dugoročne borbe za promene, smogli snage da prevaziđu sopstvenu sujetu i odlože dokazivanje da su bili u pravu za vreme posle 2 juna. Istovremeno, molim preostale pristalice bojkota koje nisu promenile mišljenje, da u postojećim okolnostima, aktivno ili bar ćutanjem, daju svoj doprinos što masovnijem izlasku na glasanje i ostvarenju što boljih rezultata predstojećih izbora.

Ukratko, pozivam sve saborce da pomognu, a ako to iz bilo kog razloga neće ili ne mogu, da se ne pridružuju parolama vladajućih stranaka i da ne ometaju završni tok predizborne kampanje koja predstavlja važan korak na putu dugoročne borbe za bolji Beograd i za bolju Srbiju. Svi na izbore!