Nakon nedavne posete predstavnika Pariza i Budimpešte na konferenciji Traffic for all u Beogradu, na kojoj sam bio jedan od organizatora, jasno se moglo videti da struka i donosioci odluka u Beogradu ne smatraju da od predstavnika ovih gradova mogu mnogo da nauče, pa se uprkos pozivu, nisu pojavili na ovom događaju.

Da su se interesovali, mogli su da vide da je Budimpešta umesto da ruši svoj stari Lančani most i zameni ga “boljim, novijim i većim”, izabrala da ga sačuva i na njemu ukine privatni automobilski saobraćaj. Lančani most u Budimpešti je po gabaritima i saobraćajnom opterećenju, ali i po lokaciji, pandan Starom savskom mostu. Njime se dnevno prevozilo oko 6% motornog saobraćaja. Stari savski most nosi oko 5%, dok je javni prevoz prevozio duplo veći broj putnika i po nekim procenama nosi oko 20% putovanja javnim prevozom preko mostova.

Nakon referenduma koji je sproveden u Budimpešti, gradonačelnik Gergelj Karčonja je odluičio da se privatni automobilski saobraćaj ukine, i da se na Lančanom mostu ostave samo javni prevoz, pešaci, biciklisti i taksi vozila. Iako je bilo za očekivati da se ukinuti privatni automobilski saobraćaj “prelio” na susedne mostove, to se nije desilo. Naprotiv, taj saobraćaj je prosto “ispario”, a građani su prešli na alternativne vidove prevoza. Rezultat je skok broja putovanja javnim prevozom, biciklom i peške preko Lančanog mosta.

Slične mere primenjuje i Pariz. Zamenik gradonačelnice Pariza, Kristof Najdovski, pokazao je na nizu primera kako se na obalama Sene i mostovima, trgovima i bulevarima u centralnoj zoni Pariza ukida motorni saobraćaj, sa idejom da se građani kreću peške, biciklom i javnim prevozom. Postepenim smanjivanjem prostora za automobilski saobraćaj u centralnoj gradskoj zoni Pariza, građani biraju alternativne vidove transporta.

Iz Holandije nam dolaze još ambicioznije vesti, konsultant za urbanu mobilnost, Jaap Wreeswijk, prikazao je kako su u novom elitnom kvartu u centru Utrehta normativi za parkiranje smanjeni na 0.3 parking mesta po stanu, što je skoro 4 puta manje od beogradskih 1.3 parking mesta po stanu za centralnu gradsku zonu.

Umesto da gradonačelnik Šapić i Sekretar za saobraćaj Bojan Bovan rade na smanjivanju priliva automobila u centralnu gradsku zonu, oni svojim projektima podstiču na korišćenje automobila, radeći tako stvari koje su u urbanizmu prevaziđene pre više decenija, jer budućnost kretanja u gradovima nije u povećanju broja putovanja automobilom, već efikasnim masovnim javnim prevozom, pešačenjiem i biciklom.

Šapićev projekat Mali metro koji uključuje širenje Višnjičke, tunel između savske i dunavske padine i rušenje Starog savskog mosta, je u saobraćajnom smislu zaostao i daleko je od prioriteta kojima bi gradska uprava trebalo da se bavi. Dok se Stari savski most uklanja prvenstveno jer stvara buku novokomponovanoj eliti iz naselja Beograd na vodi, projekti poput unutrašnjeg magistralnog prstena, spoljne magistralne tangente, mosta kod Ade Huje, mosta kod Vinče, ali i metroa i obnove BG voza, stoje u fiokama, iako bi novac koji se planira za Mali Metro mogao da se preusmeri na ove, za grad važnije projekte.

Kao šlag na torti, Šapić nam daje novu temu za zamazivanje očiju, ovaj put plavom bojom. Gradski autobusi se farbaju iz crvene boje u plavu, kao da će tako točkovi manje otpadati, a autobusi će se manje paliti sami od sebe. Umesto nove boje, Šapić bi mogao da kupi nova vozila i unapredi kvalitet i tačnost javnog prevoza umesto da zamajava građane sa kozmetičkim izmenama, koje im ništa neće značiti.

Autor je koordinator grupe za saobraćaj ZLF, Zoran Bukvić