Institut sporazuma o priznanju krivice uveden je u srpsko zakonodavstvo Zakonikom o krivičnom postupku 2011. godine iz razloga procesne ekonomije, kako bi se ubrzali krivični postupci i smanjili troškovi, a okrivljeni bi, ukoliko prihvati sporazum, obično dobijao manju kaznu. Dakle, sporazum zaključuju okrivljeni i nadležno tužilaštvo a potvrđuje ga sudija postupajućeg suda. U praksi se do sada vrlo retko dešavalo da sud odbije da potvrdi takav sporazum. 

Međutim, u poslednje vreme a nakon eskalacije građanskih protesta, dešavaju se učestala odbijanja sporazuma o priznanju krivice od strane suda, prvenstveno u slučajevima koji se odnose na krivična dela iz glave 28 Krivičnog zakonika, odnosno krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, ali i za neka druga dela, na primer Ugrožavanje bezbednosti iz člana 138 KZ.

Zbog čega se ovo dešava? Naime, tužilaštvo protivnike aktuelne vlasti, studente ali i ostale ljude raznih političkih uverenja, često bez dokaza ili samo na osnovu snimaka sa nadzornih kamera ili snimaka sa društvenih mreža, te zlonamernim i pogrešnim tumačenjima njihovih izjava, optužuje za pozivanje na nasilno rušenje ustavnog poretka ili drugo slično krivično delo. Zatim im, opet kršeći važeće propise, zapreti višemesečnim pritvorom zbog navodne opasnosti da će ponoviti krivično delo (iako delo suštinski ne postoji) i tako ih prisili da potpišu sporazum o priznanju izvršenja krivičnog dela. 

Okrivljeni su primorani da potpisuju takve sporazume jer usled pritvora mogu izgubiti poslove, redovnu otplatu stambenih kredita ili, recimo, školovanje svoje dece i ugroziti egzistenciju svojih porodica.

Sudovi su, u više predmeta, stali na stanovište da se radi o zloupotrebi instituta sporazuma o priznanju krivice gde se, pod pretnjom dugačkog pritvora, okrivljeni ucenjuje da prizna krivicu za delo iako to delo, zapravo, nije ni počinio. Takav stav sudova predstavlja malu pobedu prava nad silom i zloupotrebom. Radi se o retkim slučajevima lične hrabrosti i profesionalnog integriteta postupajućih sudija, ali i prepoznavanja da se suština režima Aleksandra Vučića bazira na užasnoj zloupotrebi prava i institucija poput tužilaštva i policije kako bi se progonili politički protivnici. 

Samim tim, neophodno je postaviti pitanje odgovornosti zaposlenih u svim tim institucijama koji su svoje funkcije stavili u službu režima umesto u službu države; policajaca koji zloupotrebljavaju svoju funkciju tako što protiv nevinih ljudi sastavljaju krivične prijave koje više priliče tekstovima iz režimskih tabloida nego pravnim aktima, tužilaca koji tako okrivljene ucenjuju, te sudija koji određuju takve pritvore odnosno druge mere i potvrđuju nezakonite sporazume. 

I na kraju, potrebno je postaviti i pitanje krivične odgovornosti svih onih lica koja su podstrekivala i organizovala ovakav nezakonit rad državnih organa, koji se ponašaju poput stranačkih organa ili tabloida.

(Tekst potpisuje Pravni tim Zeleno-levog fronta)