Nosilac liste “Srbija protiv nasilja” na beogradskim izborima i predstavnik Zeleno-levog fronta Dobrica Veselinović ocenio je da izbori nisu trenutak kada treba mnogo solirati i kada treba biti izbirljiv, jer postoji velika šansa da se vlast promeni i da dođe do promena koje su više načelno demokratske.

Veselinoć je u intervjuu za „Nedeljnik“ naveo da bi mogućnost pobede u Beogradu otvorila prostor za tu izbirljivost i programske profilacije i za drugačiju vrstu politike.

„Beogradu fali da pokažemo na ličnom primeru, kao političari, da živimo kao svaka osoba u Beogradu. Da se ne hvalimo time da nikada nismo seli u javni prevoz, da se ne hvalimo da smo neleglno nadogradili kuću, da se ne hvalimo time što imamo bahat odnos prema zaposlenima u Gradskoj upravi, da ne govorimo građanima da su toksični“, rekao je Veselinović.

Na pitanje kako je došlo do toga da on ne bude kandidat te liste za gradonačelnika Beograda, Veselinović je istakao da je kroz razgovor došlo do kompromisnog rešenja.

Kandidat izborne liste „Srbija protiv nasilja“ za gradonačelnika Beograda je prof. dr Vladimir Obradović.

„Imajući u vidu da se na izborima ne bira gradonačelnik direktno, biraju se odbornici u Skupštini grada, procena je da je ovo najbolja kombinacija koja će privući najviše glasova i koja će funkcionisati kao tim sa ciljem da se smeni gradska vlast, i još važnije, da se naprave strukturalne i sistemske promene u gradu“, naveo je Veselinović.

Upitan o radu Privremenog organa u gradu Beogradu, rekao je da je bio iznenađen promenom poslovnika i da je rad, za koji je ranije pisalo da je javan, sada sveden na saopštenje koje će biti prosleđeno javnosti.

„Neke procene kažu da će, kada opozicija bude uzela vlast u Beogradu, centralna vlast ostati kod predsednika Aleksandra Vučića i da će biti izraženije neprijateljska atmosfera centralnih vlasti, što će dovesti do okolnosti u kojima bi nova gradska vlast funkcionisala mnogo teže nego ova sad“, rekao je on.

Upitan o evropskom planu za Kosovo i Metohiju, Veselinović je ocenio da ne vidi kako grad Beograd kao jedinica lokalne samouprave može da prihvati ili odbije plan koji je na državnom nivou.