Kandidat za gradonačelnika koalicije šest opozicionih stranaka “Biramo Beograd” Dobrica Veselinović u intervjuu za N1 govori o tome kako bi, kao prvi čovek prestonice, rešio najveće probleme u funkcionisanju Beograda, a to su, kako ističe, saobraćaj, zagađenje vazduha, investitorski urbanizam, nedostatak parking mesta, pretrpani i neuslovni domovi zdravlja, manjak vrtića, nebezbedne škole i korupcija.

„Nama, građanima Beograda, jasno je šta su gorući problemi. Za razliku od male vrhuške Srpske napredne stranke, mi živimo obične živote u ovom gradu, znamo šta nas muči godinama, koji su prioriteti i šta prvo treba menjati. To je saobraćaj, javni prevoz koji se raspada, autobusi koji gore, točkovi koji ubijaju ljude na trotoarima, gužve koje nam oduzimaju sate i godine dok stojimo zaglavljeni. To su domovi zdravlja koji prokišnjavaju, pretrpani su, u njima nemamo radiologe, ginekologe, niti dostupne osnovne analize, zubare… Hitna pomoć mora da vaga na čiji poziv će izaći.

Problem je i hronični nedostatak mesta u vrtićima, nebezbedne škole, to je nažalost naša stvarnost i nešto sa čime generacije Beograđana su već navikle da žive. A tako ne mora i ne sme da bude.

Ako na to dodamo zagađenje vazduha koje nas ubija, kao i stambenu krizu, jasno je da je vreme za promene. Mi imamo plan, imamo energije, znanja i kapaciteta da Beograd postane dobar, održiv, zelen, pravedan i solidaran grad. Zato 2. juna Biramo borbu, Biramo Beograd“, poručuje Veselinović na početku razgovora.

Kako biste rešili saobraćajni kolaps u prestonici i šta tačno podrazumeva realizacija programa „30 minuta od kuće do posla“ koji ste najavljivali u prethodnoj izbornoj kampanji?

Naše Gradsko saobraćajno preduzeće raspolaže sa 1.184 vozila, a javni prevoz dodatno potpomaže još 11 kompozicija BG voza, 600 autobusa privatnih prevoznika, kao i 358 autobusa privatnih prevoznika iz rubnih opština, koji saobraćaju na prigradskim linijama. Dnevno se u saobraćaju nađe u proseku oko 1.340 vozila, koja, u zavisnosti od okolnosti, prevezu 2,5 miliona putnika. Ovaj sistem esencijalan je za kretanje po gradu, a samim tim i za život u Beogradu. Nažalost zbog decenijskog partijskog rukovođenja, korupcije i nameštenih tendera situacija se iz godine u godinu pogoršava, kvalitet prevoza opada, a milioni evra troše se na besmislene nabavke, nameštene tendere i uhlebljavanje partijskih kadrova.

Naš plan ima za cilj da se kroz optimizaciju mreže linija i polazaka vozila javnog prevoza, uvođenje brzih ekspres linija, širenje mreže žutih traka, ali i ulaganjem u šinske sisteme i širenje mreže tramvajskih šina i ubzavanje tramvajskog saobraćaja, kao i produžavanje linija BG voza, obezbedi garantovano stizanje od kuće do posla za 30 minuta.

Na koji način biste povećali broj parking mesta u Beogradu? Da li biste nešto menjali u zonskom sistemu parkiranja poput cene, vremenskog ograničenja ili širenja zoniranih delova grada?

Pitanje parking politike usko je povezano sa pitanjem poboljšanja javnog prevoza, razvijanjem održive urbane mobilnosti i odnosa prema saobraćaju. Ako stvari stavimo u perspektivu sa podacima, oko 48 odsto građana Beograda svakodnevno u svom kretanju od kuće do posla, škole ili u obavljanju svakodnevnog živoda koristi javni prevoz. Na drugom mestu je privatni automobil sa oko 27 odsto, a tik pored je pešačenje na nekih 24 odsto. Nažalost, broj bicikala i trotineta je zanemarljiv.

Udeo javnog prevoza godinama unazad polako opada i to je nešto na čemu se mora ozbiljno raditi, što podrazumeva i naš plan „Za 30 minuta od kuće do posla”

Što se tiče parking zona, one se moraju širiti, kako teritorijalno tako i vremenski, ali se i profit koji Parking servis ostvaruje na ime širenja zona mora ulagati u projekte održive mobilnosti i bezbednosti u saobraćaju.

Pored toga, potrebna je promena parking politike ka stanarima, posebno u centralnim gradskim opštinama kroz uvođenje posebnih zona rezervisanih samo za parkiranje vozila stanara.

Jedna od ključnih tačaka vašeg plana za Beograd odnosi se i zaustavljanje takozvanog investitorskog urbanizma? Na koji način biste to učinili?

Beograd je u prethodnih desetak godina devastiran nelegalnom gradnjom i bahatim investitorskim urbanizmom koji za posledicu ima betoniranje svake parcele, stotine hiljada kvadrata koji su izgrađeni bez dozvola, ili gabaritima prevazilaze planska dokumenta. Jedan od najgorih primera je kompleks na mestu fabrike „Beko“, koji ne samo da je zaklonio Kalemegdan i narušio tu najvredniju kulturno-istorijsku celinu u našoj zemlji, nego je za nekoliko spratova prevazišao i te gabarite koje su mu korumpirani gradski funkcioneri dozvolili da na početku izgradi.

Naš plan je revizija svih urbanističkih parametara i izrada novog sveobuhvatnog urbanističkog plana Beograd 2041, koji bi postavio temelje održivijeg razvoja našeg grada.

Nulta tolerancija na korupciju i nelegalnu gradnju i formiranje posebnog antikorupcijskog tima koji bi preispitao sve dosadašnje izdate dozvole i pokrenuo krivične postupke protiv lica koja su kršila zakon, ogrezla u korupciju i uništila naš grad.

Zalažete se za izgradnju priuštivog stanovanja, kako biste pomogli mladim parovima da sebi obezbede krov nad glavom. Iz kojih sredstava bi bila finansirana izgradnja tih stanova, na kojim lokacijama i koliko bi cena kvadratnog metra bila jeftinija od tržišne?

Grad Beograd poseduje nekih 5.000 stanova u svom vlasništvu. Poređenja radi, grad Beč, koji je slične veličine kao Beograd, ima više od 400.000 stanova u svom vlasništvu, čime može da kontroliše cene zakupnina, uslove pod kojima se stanovi izdaju i samim tim značajno poboljšava kvalitet života za svoje stanovnike.

Naša vizija Beograda je priuštivo i kvalitetno stanovanje. Da bismo to postigli nužno je da grad započne proces intenzivne stanogradnje i drugačijeg odnosa prema javnoj imovini. Podsetiću da je vlast SNS-a prodala Sava Centar, Beograđanku, Hotel Dom, kao i brojne lokale i stanove. Vidim to kao nastavak privatizacije i na kraju oduzimanja resursa, pa možemo reći i suvereniteta gradske uprave što smo mogli da vidimo u slučaju javnog prevoza, vrtića, spalionice u Vinči.

Potrebno je da se fond stanova u javnom vlasništvu povećava. Što se tiče računice, izgradnja 1.000 novih stanova prosečne površine od oko 50 kvadratnih metara

koštala bi oko 65 miliona evra, što je iznos koji se za nepune dve godine potroši na besmislene vaučere za sportsku opremu.

Na koji način biste poboljšali energetsku efikasnost stambenih zgrada?

Prosečno domaćinstvo u Beogradu troši mnogo energije za zagrevanje i hlađenje. To je posledica starog stambenog fonda, lošeg održavanja i skoro nepostojećih ozbiljnih projekata koji bi pomogli građanima da izoluju svoje domove, zamene prozore, ulazna vrata… Samo jedna ilustracija: u toku 2023. godine u celoj Srbiji je kroz programe subvencionisanja energetske efikasnosti izolovano oko 10.000 domova. Samo u Beogradu ima 600.000 domaćinstava, u Srbiji nekih 2.500.000, pa sami izračunajte koliko će nam vremena biti potrebnom ako ovako nastavimo.

Zato je energetska tranzicija jedan od prioriteta Zeleno-levog fronta i naše koalicije Biramo Beograd, jer samo tako možemo smanjiti zagađenje vazduha, povećati kvalitet stanovanja, i smanjiti račune građanima.

Naš plan je da se kroz primenu javnog ESCO modela investira u energetsku efikasnost stambenog fonda i zajedno sa stanarima poboljša i kvalitet stanovanja i vrednost stanova i energetska efikasnost samog objekta. Primer – za energetsku efikasnost zgrade od 80 stanova koja je izgrađena sedamdesetih godina, potrebno je oko 400.000 evra. Usled očekivanih ušteda od oko 60 odsto, za povrat celokupne investicije bilo bi potrebno manje od deset godina. Građani bi u startu imali niže račune za grejanje za oko 40 odsto, a vazduh bi bio čistiji.

Kako biste smanjili zagađenje vazduha u Beogradu?

Uz strogo sankcionisanje zagađivača, gašenje kotlarnica na mazut koje su u vlasništvu grada i prelazak na bolje i efikasnije načine grejanja za veliki broj naših sugrađana predstavlja ekonomski izazov i to je stvar koju moramo sistemski rešavati. Ovde je izuzetno važno istaći da se trećina stanova zagreva putem centralnog grejanja, i tu je nužno širiti mrežu, kao i smanivati gubitke u samoj mreži koji sada iznose oko 15 odsto. Druga trećina domova za grejanje koristi struju, koja dominantno dolazi iz uglja i tu je izuzetno važno kroz projekte enertetske efikasnosti smaniti potrošnju, ali i intervenisati kroz investicije u obnovljive izvore – solarnu energiju kako bi se koršćenje struje iz termoelektrana smanjilo što je više moguće.

Dodatno jedan od prioriteta za smanjenje zagađenja je i kako pomoći ljidima, a u Beogradu je to preko oko 170.000 stanova koji se greju na ugalj ili drva da pređu na bolje i ekološki čistije izvore grejanja. Naša mera su targetirani vaučeri za nabavku novih eko šporeta.

Prema evropskoj sertifikaciji, ovi šporeti imaju za oko 90 odsto nižu emisiju PM čestica i troše za trećinu manje energenata od klasičnog ‘smederevca‘ ili peći. Cena takvih šporeta je oko hiljadu evra, pa ako bi tu meru primenili na 1.000 domaćinstava koje čine porodice sa decom, to bi koštalo oko milion evra, što je cifra koju je grad potrošio samo na zakup bilborda da bi reklamirao gradske projekte tokom izborne kampanje.

Znači, ideja, planova i novca ima. Nema političke volje, zato se mi borimo jer Beogradu treba promena.

Kao jedan od najvećih problema u prestonici navodite i manjak slobodnih mesta u dečjim vrtićima. Imate li plan za rešavanje tog problema?

U Beogradu godišnje imamo oko 14.000 slobodnih mesta u vrtićima, dok je prošle godine za upis prijavljeno 20.000 dece. To znači da u Beogradu svake godine oko 6.000 dece ostane uskraćeno za mesto u našim, gradskim – državnim vrtićima. Hroničan nedostatak mesta posledica je nedovoljne izgradnje novih gradskih vrtića.

Za poslednjiih nekoliko godina, vlast SNS-a i SPS-a izgradila je svega nekoliko vrtića, što je u potpunoj suprotnosti sa obećanjima koja se nižu godinama. Radi ilustracije razmera lažnih obećanja, podsetiću da je tokom prethodne izborne kampanje bivši zamenik gradonačelnika Goran Vesić obećao izgradnju 15 novih vrtića. Godinu dana nakon tog obećanja grad Beograd je dobio jedan novi vrtić.

S druge strane, raste broj privatnih vrtića: u Beogradu je 2014. godine postojao 31 takav objekat, a osam godina kasnije bilo ih je 321.

Da para ima, ali da nema političke volje govori i podatak da grad Beograda iz godine u godinu ima opredeljena sredstva koja nikada ne iskoristi za izgradnju novih vrtića. Razlog za to je politika koja želi da subvencioniše privatne vrtiće i ovaj sektor polako prepušta privatniku. Nešto slično kao i sa javnim prevozom. Nema nikakve logike niti zdravog razuma u tome jer je dugoročno gradu jeftinije da gradi nove državne vrtiće nego da daje subvencije za privatne vrtiće. Ilustracije radi, za izgradnju jednog vrtića potrebno je oko 1,5 miliona evra. Za vaučere za patike grad Beograd je odvojio više od 20 miliona evra.

Naš plan je odgovaranje na potrebe građana i hitna izgradnja državnih vrtića i to u Stepojevcu, Mirijevu, naselju Stepa Stepanović, Sremčici, Lazarevcu, blokovima 61 i 8a, kao i opsežne investicije u bolje održavanje i rekonstrukciju postojećih vrtića, sređivanje drvorišta, ali i povrh svega poboljšanje materijalnog i finansijskog položaja zaposlenih.

U Beogradu je sve manje mogućnosti da se deca bave bazičnim sportovima poput atletike, gimnastike, plivanja… Kako biste poboljšali situaciju u tim segmentima?

Privatizacija i davanje u zakup privatnicima dvorišta, sala, bazena, terena u našim školama nešto je što se ‘podrazumeva‘. Za vreme vlasti SNS nije izgrađen ni jedan bazen, hronični su problemi sa grejanjem na brojnim bazenima, a renovirane škole mogu se nabrojati na prste jedne ruke.

Nažalost u gradu nam sportske terene renoviraju kladionice i naftne kompanije. Naš, gradski stadion OFK Beograda, toliko je postao neupotrebljiv da će ‘romantičari‘ sa Karaburme svoje utakmice igrati u Zaječaru…

Pored infrastrukture, terena i slično, grad Beograd mora da omogući dobre uslove za razvoj i promociju zdravih načina života, a to podrazumeva i drugačiji odnos prema ishrani u školama i vrtićima.

Na koji način i u kom roku biste rešili probleme sa vodosnabdevanjem i kanalizacijom na teritoriji grada Beograda?

Apsolutno je neprihvatljivo da u 21. veku sva otpadna voda u Beogradu ide u Savu i Dunav, pošto je Beograd jedini grad u Evropi koji ne prečišćava svoje otpadne vode. Dodatno je važno reći da veliki broj domaćinstava nema priključak na kanalizaciju – prema podacima iz popisa 2022. godine, 194.000 stanova nije bilo prikljuceno na javnu kanalizaciju. Kao i uvek, ovde je pitanje prioriteta i na kraju politike. Da li je primarnije uložiti u Nacionalni stadion, Beograd na vodi i druge koruptivne projekte

ove vlasti ili se treba fokusirati na rešavanje pitanja vodosnabdevanja i kanalizacije. Nažalost grad Beograd je prošle godine odustao od velikog projekta finansiranog iz sredstava Evropske unije za izgradnju kanalizacione mreže na levoj obali Dunava, tako da posle deset godina od obećanja Aleksandra Vučića da će leva obala Dunava dobiti kanalizaciju, to nije ispunjeno.

Klimatske promene usloviće probleme sa vodosnabdevanjem, izgradnja na Makišu i bahati investitori na Savskom nasipu dodatno će ugroziti vodoizvorište i reni bunare. Rešenje tog pitanja neće biti lako, ali koalicija „Biramo Beograd“ spremna je da interese građana stavi ispred partijskijh i koruptivnih interesa ljudi bliskim SNS-u.