Zeleno-levi front smatra da su predložene izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja destimulišuće za vozače električnih trotineta i kompanije koje rentiraju električne trotinete. Glavne izmene Zakona podrazumevaju biciklističke kacige, svetloodbojne prsluke, obaveze kretanja kroz zone 30, kao i registracionu nalepnicu o specifikacijama trotineta. Izmenama Zakona je upotreba ovih  vozila u većini gradova učinjena komplikovanom i gotovo nemogućom. Najpre, obavezu da korisnici imaju kacige i prsluke i danju i noću, je u svakodnevnoj upotrebi kod iznajmljivanja električnih trotineta – nemoguće postići.

Kroz šeme deljenja i iznajmljivanja, električni trotineti u većini gradova EU stoje na ulici bez nadzora, “otključavaju” se mobilnim aplikacijama i služe za prevoz od tačke A do tačke B. Nerealno je očekivati da će operateri šema deljenja električnih trotineta moći da obezbede obaveznu opremu uz trotinet koji stoji na ulici, a ni deljenje kaciga i relflektujućih prsluka higijenski nije prihvatljivo za korisnike.  Dodatni problem predstavlja nova zakonska obaveza, da vozači između 14 i 18 godina moraju za kretanje električnim trotinetom koristiti  zonu 30, zonu usporenog saobraćaja ili biciklističke staze. U gradovima u Srbiji je evidentan nedostatak zona 30, zona usporenog saobraćaja i biciklističkih staza,  čime je električni trotinet maltene zabranjen za uzraste mlađe od 18 godina. Izmenama zakona su uvedene i “nalepnice” za potvrđivanje tehničkih karakteristika trotineta, koje će da izdaje (i verovatno naplaćuje) Agencija za bezbednost saobraćaja, što korisnicima električnih trotineta  predstavlja dodatnu obavezu i trošak.

U svetlu promena najavljenih izmenama Zakona, korisniku trotineta su potrebni kaciga, prsluk i nalepnica, što će rezultirati time da sadašnji i potencijalni korisnici odustaju od ovog vida prevoza.

Zeleno-levi front smatra da bi Ministarstvu unutrašnjih poslova trebalo da bude prioritet da zadrži i poveća broj  biciklista i vozača električnih  trotineta, koji pokušavaju da zamene privatni automobil kao osnovno sredstvo prevoza, jer se na taj način smanjuju gradske gužve. Međutim, taj prioritet pred njih niko ne postavlja. 

Kako su do sada pokazala iskustva zemalja koje su insistirale na nošenju biciklističkih kaciga i  reflektujućih prsluka, razlozi nenošenja bezbednosne opreme su iz perspektive laika neracionalni, ali vrlo česti. Neko će reći da ne želi da nosi reflektujući prsluk jer mu je ružan i vruće mu je,  neko ne može  da ga navlači preko ranca, neko neće nositi kacigu zbog frizure. Prosečnom posmatraču to mogu da budu banalni razlozi,  ali  kad posmatrate sa nivoa donosioca odluka, činjenica je da će takva pravila smanjiti broj korisnika električnih trotineta za najmanje polovinu. To se desilo u Australiji pre nekoliko decenija, kad su uvedene obavezne kacige za bicikliste.

Zeleno-levi front se umesto ovih mera zalaže za umirivanje saobraćaja u gradskim sredinama, spuštanje ograničenja brzine na 30 km/h na sekundarnoj gradskoj mreži, postavljanje osvetljenih pešačkih prelaza i usporivača brzine i uvođenje obaveznog rastojanja prilikom preticanja bicikala i električnih trotineta. Takođe, smatramo da bi veći broj biciklističkih staza, zona usporenog saobraćaja, žutih traka, kao i bolji javni prevoz, smanjio potrebu da se koriste automobili u gradskoj sredini i time povećao opštu bezbednost saobraćaja. 

U takvim uslovima,  kada smanjite glavni uzrok zbog koga se uvodi ova bezbednosna oprema, a to su motorni saobraćaj i brzina, svi su na dobitku: pešaci, starije osobe, roditelji, biciklisti i korisnici električnih trotineta. Sistem se trentuno umesto rešavanja uzroka problema bavi rešavanjem posledica preterane motorizacije društva, i to na fundamentalno pogrešan način.

Takođe, najnovije informacije ukazuju da Grad Beograd tvrdoglavo odbija da dozvoli postavljanje deljenih električnih trotineta na ulicama, služeći se raznim banalnim izgovorima, iako mu operateri za iznajmljivanje ovih vozila  već par godina upućuju zahteve za saradnju.

Očigledno je da  politička elita  i  neinformisani  gradski činovnici pokazuju nerazumevanje i neznanje kada je o ovoj temi reč. Umesto da razumeju potrebu da se kraća putovanja u gradu obave na efikasan način, jer je u poslednjih nekoliko godina sve teže dobiti taksi zbog ogromnih gradskih gužvi, oni izmišljaju izgovore za to da se operaterima ne dozvoli rad. Do skora je to bio Zakon o bezbednosti saobraćaja i to što električni trotineti nisu bili definisani propisima. Zakon je u međuvremenu stupio na snagu, ali komunalna policija i dalje revnosno skuplja trotinete operatera i odvozi ih sa ulica. Na ovaj način, Beograd kao da pokušava da se utrkuje po zaostalosti sa društvima i gradovima u kojima se električni trotinet i bicikl percipiraju kao prevozno sredstvo siromašnih, a ne kao rešenje za saobraćajne gužve.

Zoran Bukvić, koordinator grupe za saobraćaj Zeleno-levi front  / Ne davimo Beograd