Povod za tribinu bio je uznemirujući slučaj koji je potresao javnost – na anonimnom Instagram nalogu objavljene su fotografije 14 devojaka i žena iz Kule, uz pretnju da će o njima biti plasiran “eksplicitni sadržaj”. Pored fotografija, javno su objavljena i njihova puna imena, čime je dodatno pojačan pritisak i ugrožena njihova bezbednost.

Ovaj incident dolazi svega mesec dana nakon što su studenti organizacije “Mladi Kula” fizički napadnuti, kada su ih aktivisti Srpske napredne stranke gađali crvenom farbom. Sagovornice na tribini ocenile su da je reč o ozbiljnom obliku digitalnog nasilja i pokušaju političkog zastrašivanja žena koje su javno kritikovale lokalnu vlast.

Krivični zakonik bez odgovora na digitalne pretnje

Natalija Simović iz Autonomnog ženskog pokreta istakla je da je trenutno jedina zakonska mogućnost zaštite član 145 Krivičnog zakonika, koji se odnosi na neovlašćeno objavljivanje privatnih snimaka i fotografija.

“Ono što je manjkavost ovakvog rešenja je što je zaprećena kazna nesrazmerna šteti koju digitalno nasilje može da nanese jednoj ženi. Ako je sadržaj objavljen bez pristanka ili je u pitanju “deep fake” materijal nastao uz pomoć veštačke inteligencije, posledice su ogromne, a ne postoji način da se to kriminalizuje”, navela je Simović.

Ona je dodala da su se prethodnih dana pojavili brojni nalozi sa istim ciljem – zastrašivanje antirežimskih aktivistkinja – te da je dodatni problem to što se krivično gonjenje u ovakvim slučajevima pokreće privatnom tužbom, iako su počinioci anonimni.

“To nije neka nasumična grupa neistomišljenika sa ovim borkinjama iz Kule, već je zapravo jedna kriminalna grupa koja je vrlo verovatno podržana od strane režima. Imali smo primere kritičara režima koji su veoma brzo identifikovani, procesuirani i privedeni zbog objava na društvenim mrežama. To pokazuje da je pronalaženje odgovornih moguće kada postoji politička volja, što nas navodi na zaključak da je i ovaj slučaj organizovan podršku režima”, kaže Natalija Simović.

Šta nam govori ovakav vid političkog obračuna?

Bojana Radović, odbornica u SO Kula, ocenila je da ovakav vid obračuna pokazuje da politička borba prelazi u ličnu sferu.

“To nam govori da SNS neće imati mislosti i da kreće u rat protiv svih nas koji imamo drugačije mišljenje. Ona ne kreće u rat protiv naših politika, već protiv naših života. Ja sam razgovarala sa ženama koje su se našle na onom spisku i zapisala sam njihove emocije – kažu da se osećaju uplašeno, isfrustrirano, izdato, nebezbedno, ponižavajuće, bespomoćno i razočarano. Samo jedna majka je rekla da oseća bes i da se oseća još jače i hrabrije nego do sada”, kaže Radović.

Dodaje da je za nju strah normalna emocija jer je dokaz da je osoba normalna i psihički zdravia “za razliku od onih koji stoje iza onih profila”.

“Ja se zaista pitam da li bi oni bili toliko hrabri da se nađu sa nama licem u lice. Sigurna sam da su to kukavice koje se vode psihologijom mase”, rekla je Radović.

Političko učešće žena je i dalje krhko – one istovremeno nose teret posla, porodice i intenzivnog političkog angažmana, uz stalno osporavanje kroz prizmu izgleda i privatnog života, smatra Natalija Simović.

“SNS to zna i zato organizuje ovakve taktike zastrašivanja žena, jer to ima posledice i za njihove porodice i širu zajednicu. Oni sada rade na tome da vas obeshrabre, da vi odustanete i da ostale žene ni ne pomisle da budu kandidati – pa da ta kvota od 40 odsto ne postoji i lista padne. To je moje razumevanje situacije”, istakla je ona.

Nikolina Drnić iz “Ujedinjeni za Kulu” poručila je da je cilj takvih napada obeshrabrivanje žena da učestvuju u politici i javnom životu.

“Svaki njihov pokušaj samo ogoli njihove metode i pokazuje koliko su nemoćni i koliko se boje naših glasova i onoga za šta se mi borimo. Postoje žene koje će se obeshrabriti ovim, ali mislim da u većini slučajeva ovim dobijamo inat i snagu da se borimo protiv ovoga i pokazali da smo da nijedna nije sama”, kazala je ona.

Kako se boriti protiv digitalnog nasilja?

“Treba pre svega prijavljivati te naloge što se ovog puta pokazalo kao uspešno i pričati  o tome javno i truditi se da se izmeni kazneno zakonodavstvo”, kaže Bojana Radović.

Sagovornice su istakle da je neophodno unaprediti zakonodavni okvir, kako bi se neovlašćeno širenje intimnih materijala prepoznalo kao posebno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, a ne privatnom tužbom. Kao primer naveden je model iz Crne Gore, gde država preuzima inicijativu u procesuiranju ovakvih slučajeva.

“Kada institucije zakažu, ostaju solidarnost i javnost”, zaključila je Nikolina Drinić.