Tri godine su prošle od dana kada je Srbija zanemela od nasilja koje je odnelo devetnaest života, mahom dece i mladih u OŠ “Vladislav Ribnikar”, Duboni i Malom Orašju. Zajedno smo tugovali, zajedno smo tražili odgovornost za promovisanje nasilja u društvu i pokretanje najšireg društvenog dijaloga – da sistem više nikada ne bi zakazao kao u slučaju ove dve tragedije.

Kao deo parlamentarne opozicije, pozvali smo prestravljene građanе i građankе na proteste “Srbija protiv nasilja”. Zahtevali smo da se prestane sa promocijom i eskalacijom nasilja u javnosti, i sankcije za sve koji nasilje neguju: smenu Saveta REM-a, gašenje medija koji objavljuju lažne vesti i kontinuirano krše novinarski kodeks, oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama koje sluđuju građane i promovišu nasilje, kao što su Pink i Hepi TV i hitno ukidanje rijaliti programa koji promovišu nasilje i agresiju.

Zahtevali smo institucionalnu odgovornost i smenu šefova MUP Bratislava Gašića i BIA Aleksandra Vulina i ministra prosvete Branka Ružića, koji je na kraju jedini i podneo ostavku. Istovremeno, posebno smo tražili da se razoruža naše društvo, jer se uz problem stotina hiljada komada nelegalnog oružja među građanima Srbije, zakon o držanju oružja krši i ne sprovodi. Ukazivali smo da su nam neophodna veća ulaganja u obrazovanje, kao i dodatni nastavnici, psiholozi i pedagozi, i bolji uslovi za rad prosvetnog kadra, da bi se posvetili svakom detetu.

Režim je, pak, pokazao da mu je, više od prevencije, stalo do slike o vlastitoj bezgrešnosti, izbegavajući rasprave koje bi ukazale na odgovornost i greške nadležnih. Tragedije su svedene na puke poteze pojedinaca, na koje sistem nije mogao preventivno ni korektivno da utiče.

Studente, đake, nastavnike, profesore i roditelje, režim tri godine sluđuje naglim i netransparentnim odlukama o okončanju školske godine, stotinama dojava o bombama u školama, smenama neposlušnih direktora i nastavnika i političkim izborom poslušnih, manipulacijama u izborima dekana i studentskih parlamenata, otvorenim pretnjama, krivičnim prijavama i finansijskim kažnjavanjem univerzitetskih profesora i dekana, kao i prebijanjem đaka i studenata, i na ulicama i na univerzitetima.

Propuštene prilike da se deci, mladima i obrazovanju da značaj u društvu, vratile su se kao bumerang sa padom nadstrešnice, i sada su ta od države zaboravljena deca i mladi došli na vrata institucija da traže pravdu, a prosvetari pokrenuli štrajk i protestne obustave rada. Tada kao i sada, insistiramo na ulaganju u školstvo i boljim uslovima rada u prosveti, u svrhu dugoročnog kreiranja zdrave sredine za razvoj svakog deteta. Kako bi se obrazovanju vratili pogaženi ugled i dostojanstvo, ZLF se zalaže za, najpre, smenu režima SNS i SPS, koja će imati smisla samo ako od tog dana krenemo u temeljne promene u društvu i ostvarimo viziju drugačijeg, demokratskog obrazovanja, koje bi oblikovali svi oni koji u njemu učestvuju.

Zeleno-levi front će nastaviti da se bori za odgovorne institucije, bezbedne škole i fakultete i dostojanstvene uslove za rad prosvetnih radnika, u sistemu u kom se cene znanje i stručnost, a ne nasilje i korupcija!