“Srbija, Srbija, Srbija!” uzvikivali su odbornice i odbornici opozicije danas ispred Skupštine Novog Sada. Iako legitimni predstavnici građanki i građana, zabranjen im je ulazak u plenarnu salu. U plenarnoj sali i paralelnom univerzumu, naprednjaci su birali gradonačelnika, a on je birao svoj tim budućih saradnika. Da bi izbor Žarka Mićina protekao bez iskazivanja narodne volje, nalik onoj u Kraljevu, naređeno je da pojačane policijske snage opkole zgradu i osiguraju manifestaciju jednoglasja za napredne potrebe.

Diktatura je formalno uvedena. Prekršeni su Statut Grada Novog Sada i Poslovnik o radu Skupštine Grada Novog Sada, izvršena je okupacija gradske kuće i nezabeležena represija.

Ovim rečima je u tom nezakonitom procesu izabrani gradonačelnik počeo svoj govor: “Voleo bih da vam predstavim svoj tim od 11 većnika, na koji sam zaista ponosan, jer ga čini čak 7 pripadnica lepšeg pola, za koje mislim da će biti stub gradske kuće. Žene su lojalne, žene su odgovorne, žene su sjajni saradnici…”

Sve i da ne znamo ko je Žarko Mićin, ovakvi stavovi o ženama, apsolutno su nedopustivi za nosioca ovakve funkcije. Nedopustivo je nazivati žene lojalnima, insinuirati njihovu poslušnost i bespogovornost i diskreditovati relevantne aspekte za njihovo bavljenje politikom.

Nedopustivo je da u političkom životu, žene budu predstavljene kao stub nekakve kuće, i kroz rodnu ulogu koju im je namenio patrijarhat. Žarko Mićin je osoba koja komplimentom smatra sintagmu “lepši pol”, on sa manje reči nije mogao više izvređati žene, čime je i zvanično otpočeo naprednjački mandat!

“Srbija, Srbija, Srbija!” sa početka priče, neće biti zemlja u kojoj će ovakvi pojedinci učitavati ženama osobine poželjne za sprovođenje najgore politike ikada.

“Srbija, Srbija, Srbija!” je prepuna borkinja koje svakodnevno na ulicama i trgovima iskazuju bunt, i tom buntu protiv stereotipa će nastaviti da budu odane.

“Srbija, Srbija, Srbija!” ima i političarke koje će ispraviti ovu nepravdu i sramni datum u političkoj istoriji Novog Sada.