Danas, na 1. maj, Međunarodni praznik rada, koji se u Srbiji praznuje neradno, više od 400 zaposlenih u Skupštini, neprebrojiv broj ljudi iz obezbeđenja, vozači, i mnogi drugi uskraćeni su za vreme namenjeno za druženje, porodicu, radničke proteste – kako već ko obeležava ovaj praznik.

Protivljenje predsednika uvođenju neradne nedelje ili skraćenju radne nedelje mnogo govore o feudalnom, u najboljem slučaju ranokapitalističkom, odnosu vlasti prema radnicima, radnicama i radu. Radnici su vlasništvo gospodara ili oruđe za rad kapitalista. Nije reč o građanima i građankama, nego sredstvima za uvećanje kapitala i bruto društvenog proizvoda, čijim životima i vremenom raspolaže vlasnička, upravljačka i politička elita, koja ima vremena i bavi se drugim aktivnostima, prisvajanjem onoga što je nasleđeno ili je nastalo tuđim radom.

Posebno je zanimljiv deo izjave” baš me briga šta su mislili radnici u Čikagu, čovek mora da radi više.” Ako je mislio na demonstrante na Hejmarketu iz 1886. godine, po kojima se slavi 1. maj, onda je to zabrinjavajuće. Podsetićemo predsednika da tada nije postojala nikakve regulacije rada niti radničkih prava, nije bilo ograničenja radnog vremena, bolovanja ili nadoknade za povrede na radu, zabrane dečjeg rada, minimalne cene rada ili penzijskog osiguranja. Izgleda da ovo jeste put kojim ide Srbija pod vlašću Aleksandra Vučića, Srpske napredne stranke i kriminalne elite okupljene oko njih.

Dobar primer za to je i sazivanje sednice Narodne skupštine za izbor Vlade 1. maja, državni praznik koji je ujedno i međunarodni praznik rada. Više od 400 zaposlenih u skupštini, neprebrojiv broj ljudi iz obezbeđenja, vozači i mnogi drugi uskraćeni su za vreme koje je namenjeno za druženje, piknike, porodicu, radničke proteste i kako već ko obeležava i provodi ovaj praznik. Sve to zbog toga što grupa na vlasti nije pokradenu, ali jasnu većinu u Skupštini uspela na vreme da prevede u članove Vlade nego je delila kolač do poslednjeg trenutka. Cenu za to plaćaju svi građani Srbije. Možda je ipak važnije šta i kako radite, nego kada i koliko radite.