Republika

Biljana Đorđević je rođena 1984. godine u Vranju. Završila je osnovnu školu u Bujanovcu, a gimnaziju u Vranju. Diplomirala, masterirala i doktorirala je na Fakultetu političkih nauka u Univerziteta u Beogradu. Masterirala je političku teoriju na Odeljenju za politiku i međunarodne odnose Univerziteta u Oksfordu. Od 2012. godine je zaposlena kao docentkinja na Fakultetu političkih nauka. Pre toga je radila na projektima Centra za civilno-vojne odnose, u Međunarodnoj organizaciji za migracije u Beču i Beogradu kao i u Komesarijatu za izbeglice i migracije Republike Srbije. Bila je kandidatkinja Ne davimo Beograd na izborima za izbore za Skupštinu grada Beograda 2018. godine. Od 2019. godine je bila koordinatorka Političkog saveta Ne davimo Beograd, a od 2020. godine članica Malog veća Ne davimo Beograd. Na parlamentarnim izborima 2022. godine bila je kandidatkinja koalicije Moramo nakon čega postaje narodna poslanica i zamenica predsednika poslaničke grupe Zeleno-levi klub, Ne davimo Beograd. Na izbornom kongresu Zeleno-levog fronta 2023. godine izabrana je za kopredsednicu ZLF. Članica je Autonomnog ženskog fronta i teritorijalne organizacije Voždovac. Živi u Beogradu sa dugogodišnjim partnerom i mama je dvoipogodišnje devojčice.

Jelena Jerinić rođena je 1978. godine. Odrasla je na Novom Beogradu, gde i sada živi sa sinom i ćerkom. Završila je Pravni fakultet u Beogradu, magistrirala na Pravnom fakultetu Univerziteta Utreht u Holandiji i doktorirala na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu, na kome danas radi kao redovna profesorka. Članica je Grupe eksperata za Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope, kao i nekoliko domaćih i međunarodnih stručnih organizacija. Izabrana je za narodnu poslanicu u 13. saziv Narodne skupštine Republike Srbije. Članica je Pravnog tima Zeleno-levog fronta i Autonomnog ženskog fronta, kao i kopredsednica Velikog veća ZLF.

Robert Kozma je rođen 1983. godine u Subotici. Diplomirao je politikologiju na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a zatim i završio master program političkih nauka na Centralno-evropskom univerzitetu u Budmipešti. U proteklih trinaest godina radio je u civilnom sektoru, osmišljavao i sprovodio programe podrške i pomoći izbeglicama, raseljenima, tražiocima azila i migrantima, kao i programe za mlade ljude sa fokusom na obrazovanje za demokratiju i interkulturno obrazovanje, ali i podršku razvoju znanja i veština mladih ljudi za aktivističko delovanje. Bavio se analizom politika, istraživačkim radom, ali i kreiranjem i upravljanjem višegodišnjih projekata, prikupljanjem sredstava, vođenjem organizacije i razvojem tima saradnika. Član je predsedništva Zeleno-levog fronta i narodni poslanik u 13. sazivu Narodne skupštine Republike Srbije, član Zeleno-levog poslaničkog kluba Ne davimo Beograd.

Natalija Stojmenović je rođena 1995. godine u Vranju. Završila je osnovne studije politikologije na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Trenutno pohađa master studije na istom fakultetu na smeru: Politička analitika i društvene promene. Pokretu Ne davimo Beograd se priključila 2017. godine u borbi za zaštitu javnog interesa i solidaran i pravedan grad za sve, a trenutno koordiniše kampanju i aktivnosti na terenu i članica je Autonomnog ženskog fronta. Na izborima za Skupštinu grada Beograda, održanim 2022. godine izabrana je za gradsku odbornicu, takođe u tom sazivu je bila i predsednica Saveta za budžet i finansije grada Beograda. U Skupštini se prevashodno bavila oblastima koje se tiču zdravlja, ekonomije i politikama za mlade.

Đorđe Pavićević je rođen 1966. godine u Požegi. Redovni je profesor na Fakultetu političkih nauka. Diplomirao je filozofiju i magistrirao na smeru za etiku na Filozofskom fakultetu. Doktorirao na Fakultetu političkih nauka. Objavio je više desetina naučnih radova i više knjiga, uključujući Disciplinovanje demokratije (sa Markom Simendićem) i Pravda i politika. Usavršavao se na više univerziteta u Engleskoj, SAD i Mađarskoj. Bio je član i pokretač mnogih inicijativa, škola i akcija između ostalog debatnog programa u školama i na univerzitetima u Srbiji, Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti i Inicijative za zaštitu spomen područja Boško Buha na Jabuci. Bio je aktivan učesnik mnogih protesta i akcija protiv više različitih režima u Srbiji počevši od 1990. godine, ali je svoj prvi direktan politički angažman imao u inicijativi i pokretu Ne davimo Beograd, koja je prerasla u partiju Zeleno-levi front. Koordinator je političkog saveta partije. Nije izgubio nadu da je demokratija u Srbiji moguća.

Marina Mijatović je rođena 1976. godine u Valjevu. Osnovnu školu i gimnaziju završila je u Valjevu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Univerziteta u Beogradu. Radila je u nekoliko nevladinih organizacija (Beogradskom centru za ljudska prava, Odboru za ljudska prava u Valjevu i Centru za prava manjina). Najviše interesovanja imala je u polju medicinskog prava zbog čega je jedna od osnivačica udruženja Pravni skener. Tokom rada u Pravnom skeneru bila je koordinatorka brojnih projekata. Osam godina je bila članica Saveta za zdravlje u Beogradu i predstavljala je udruženja koja štite prava pacijenata, kao i građane i građanke. Advokaturom je počela da se bavi kako bi aktivno uticala na unapređenju zaštite ljudskih prava. Najviše uspeha ostvarila je u postupcima za zaštitu od buke i zaštiti prava pacijenata. U toku prethodnih deset godina bila je angažovana kao pravna ekspertkinja za oblast zdravstvene zaštite. Kontinuirano sarađuje sa udruženjima koja se bave zaštitom prava pacijenata.

Rođen 27. jula 1981. u Beogradu, završio Prvu beogradsku gimnaziju i diplomirao politikologiju na Fakultetu političkih nauka. Aktivan u društveno-političkim pokretima od 2007, fokusirao se na projekte podrške učeničkim parlamentima i podršku NVO sektoru. Učestvovao u akcijama revitalizacije gradskog prostora, bio koordinator kampanje Bahato parkiram, suosnivač Ministarstva postora i Instituta za urbane politike. Postao je prepoznatljiv po učešću u protestima vezanim za projekt Beograd na vodi. Inicijativa Ne davimo Beograd je prerasla u pokret koji se zalaže za bolji Beograd, a u političku partiju Zeleno-levi front. Kao član Zeleno-levog fronta, Dobrica se bori protiv samovolje investitora i političara. Pored političke aktivnosti, posvećen je organizovanju društvenih akcija i poboljšanju zajednice. Govori engleski jezik i živi sa partnerkom Jelenom, sa kojom ima ćerku Veru. Na predstojećim izborima, nosilac je liste Srbija protiv nasilja u Beogradu.

Rastislav Dinić rođen je u Nišu, 1978. godine, gde je završio i osnovnu i srednju školu, kao i studije filozofije. Masterirao je političke nauke na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti, doktorirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i trenutno radi kao docent na departmanu za filozofiju Filozofskog fakulteta u Nišu. Od 2008. do danas piše za portal Peščanik, baveći se pre svega aktuelnim političkim temama. Građanskim aktivizmom se bavi od 2017. godine, prvo u Udruženom pokretu slobodnih stanara, a zatim i kao aktivista inicijative Ne damo niški aerodrom i Građanskog fronta. Aktivno je učestvovao u izgradnji Zeleno-levog fronta, kao i u formiranju niškog odbora ove partije, a odnedavno je i član predsedništva ZLF. Kao poslanik fokusiraće se na artikulaciju i zastupanje interesa građana i građanki sa juga i jugoistoka Srbije, kraja koji je tradicionalno nedovoljno zastupljen u najvažnijim političkim institucijama Srbije i čiji je glas u javnosti često skrajnut.

Rođen 10.10.1989. godine. Živi u Požegi, koju uz porodicu voli najviše na svetu. Pet godina je bio direktor privrednog društva iz Sevojna, a poslovnu karijeru nastavio kao pravnik u preduzeću ,,Dunav auto” d.o.o. Godinama ukazuje na to koliko je bitno pitati građane za njihove probleme i tražiti ideje za rešenja istih. Svestan budućnosti koja nas čeka ako nešto ne preduzmemo, zajedno sa grupom istomišljenika 2018. godine osniva Inicijativu za Požegu. Zalaže se za društvo bez korupcije, bez jednoumlja i državu u koju se ljudi vraćaju, a ne iz koje odlaze. Za (lokalnu) zajednicu bez mržnje, nasilja i ignorisanja mišljenja ljudi u njoj. Kao muž i otac, želi da živi u sigurnom društvu, da deca udišu zdrav vazduh, da imaju čistu reku, parkove i prostore za mlade kako bi što više njih poželelo da ostane ili da se vrati u najlepšu zemlju na svetu. Srećno oženjen Sofijom, srećan otac Nastasje, Aske i Vladimira.