Organi

Rođena u Pančevu 1975.godine. Posle studija na Građevinskom fakultetu u Beogradu, 10 godina radila u IT sektoru.
Poslednjih 10 godina je projekt menadžerka u neprofitnom sektoru, gde radi na razvoju i realizaciji projekata koji se bave zelenom infrastrukturom, prirodom inspirisanim rešenjima koja poboljšavaju javne i otvorene prostore, pretvarajući ih u mesta koja neguju prirodu, kulturu i igru. Angažovana je na projektima popularizacije zelene ekonomije i socijalnog preduzetništva kao načina za rešavanje ekoloških, socijalnih i ekonomskih problema. Učestvovala u osnivanju i razvoju Opštinskog odbora Ne davimo Beograd/Zeleno-levi front Stari grad.

Bratislav Raković je rođen 1994. godine u Užicu, a odrasta u Požegi. Osnovne studije politikoligije je završio na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, a na istom fakultetu je završio i master modul “Demokratija i demokratizacija”. Radio je u civilnom sektoru i privatnom sektoru kao istraživač i analitičar. U aktivizmu je od 2018. godine kada se uključio u rad Inicijative za Požegu i od tada je uključen u raznovrsne aktivnosti ove i srodnih organizacija.
Odbornik je u Skupštini opštine Požega kao deo odborničke grupe “Inicijativa za Požegu – Zeleno-levi front”.

Marina Vidojević je rođena 1984. godine u Kruševcu. Diplomu profesorke srpske književnosti i jezika stiče 2008. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a zatim dr književnih nauka 2013. na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Od 2010. godine predaje srpski jezik u OŠ „Branko Ćopić“ u Beogradu. Majka je dvoje dece. Aktivno učestvuje u radu grupe za obrazovanje pokreta Ne davimo Beograd od 2021. i kopredsednica je Opštinskog odbora Voždovac Zeleno-levog fronta od 2023. godine. Pored lokalnih pitanja, u vidu infrastrukture, mreže vrtića i ekoloških problema, posebno se interesuje za obrazovne politike i spoj formalnog i neformalnog obrazovanja.

Zalaže se za pravednije i dostupnije obrazovanje, koje mora u svakom svom segmentu biti potpno besplatno, prilagođeno i inkluzivno za sve društvene grupe. Cilj takvog obrazovanja mora biti isključivo podizanje nivoa znanja, ali ne usložnjavanjem kurikuluma, već jednim kreativnijim i relaksiranijim pedagoškim pristupom i metodama koje će omogućiti povezivanje tih znanja i savremenog društva u kojem deca uče i odrastaju.

Marko Vujačić je rođen 1981. godine u Vrbasu, AP Vojvodina. Osnovne studije međunarodnih odnosa završio je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 2005, a potom i dva master programa, u oblasti ljudskih prava na Centralno-evropskom univerzitetu u Budimpešti 2006, i u oblasti evropskih studija na Univerzitetu u Bonu 2012. Bio je Fulbrajtov stipendista (Hjubert Hamfri stipendija američkog State Departmenta) na Univerzitetu Merilend, gde je izučavao kvantitativne metode u analizi javnih politika. Više od 14 godina radnog i profesionalnog iskustva stekao je na poslovima u međunarodnim i nevladinim organizacijama, na Tajvanu, Filipinima, Maroku, Gruziji, Jordanu, Avganistanu, i u Srbiji. Oblasti ekspertize obuhvataju podršku institucionalnom i parlamentarnom razvoju (razvoj parlamentarnih odbora i političkih grupa, nadzorne funkcije parlamenta, predstavničke funkcije parlamentaraca), uključivanju civilnog društva i javnosti u rad parlamenta, kao i priprema strateških i operativnih dokumenata za razvoj javnih institucija.

Zoran Bukvić je već skoro deceniju građanski aktivista, predsednik UG Ulice za bicikliste. Rođen je 1977. godine u Beogradu, gde je završio Višu mašinsku školu u Zemunu. Zalaže se za grad sa manje automobila, manje zagađenja i bolje uslove u saobraćaju za pešake, bicikliste, trotinetaše i osobe sa invaliditetom. Živi u Borči, opština Palilula. Cilj mu je da se u Beogradu promeni način planiranja, koji u na prvo mesto stavlja potrebe vozača automobila. Umesto toga, potrebno je dati prednost pešacima, javnom prevozu i biciklistima/trotinetašima. Osim saobraćaja, bio je uključen i u rad inicijativa Za naš kej i Savski nasip, gde se zalagao da se beogradske obale oslobode od uzurpacije i divlje gradnje, kao i od automobilskog saobraćaja. Sa udruženjem Ulice za bicikliste je sproveo više projekata javnog zagovaranja na polju održive urbane mobilnosti u Beogradu i Srbiji.

Dr Branislav Dimitrijević je profesor istorije i teorije umetnosti, autor i priređivač knjiga i publikacija, kustos izložbi savremene umetnosti. Od 2007. do 2009. godine, bio je pomoćnik ministra kulture republike Srbije za međunarodne odnose i evropske intergracije, i ima iskustvo u kulturnoj politici i kulturnoj diplomatiji. Zalaže se za društvenu transformaciju zasnovanu na društvenim pokretima i ekonomskoj solidarnosti. Podržava levo-zeleni politički kurs pokreta Ne davimo Beograd od osnivanja, koordinator je Grupe za kulturu, i bio je član Inicijativnog odbora Zeleno- levog Fronta. Zadatak kulturne politike ZLF vidi u procesu koncipiranja trećeg puta u odnosu na dva dominantna kulturna modela, državno-nacionalnog i komercijalno samo- održivog, jer oba otuđuju umetnike i radnike u kulturi od društvene stvarnosti, sprečavaju kulturni razvoj i polarizuju društvo. Zalaže se za kulturu koja je otvorena, kritička, konstruktivna, inkluzivna i inovativna, za kulturu koja je javno dobro, dostupnu svima i na raznovrsne načine.