Jedinstveni birački spisak za predstojeće parlamentarne izbore, zakazane za 25. oktobar 2026. godine, biće zaključen 9. oktobra u ponoć, odnosno 15 dana pre održavanja izbora. Revizija biračkog spiska nije urađena, ali to je samo jedna od stvari zbog kojih ljudi ne veruju u izborni proces, kaže član Komisije za reviziju biračkog spiska u ime Zeleno-levog fronta, advokat Ognjen Rašuo.

Rašuo je, govoreći o problemima na koje je Komisija za reviziju biračkog spiska nailazila, istakao da je to, pre svega, opstrukcija Ministarstva državne uprave i njihova želja da se revizija biračkog spiska ne završi.

„Mi smo birački spisak u elektronskoj formi, onakvoj kakva je podobna za analizu, dobili u julu. Trebalo je neko vreme još da dobijemo računarske alatke koje su potrebni za analizu biračkog spiska, ali neke evidencije, poput evidencije ličnih karata, evidencije iz matičnih knjiga umrlih, nikada nismo dobili“, objašnjava on.

Dodaje i da se druga ministarstva slično ponašaju, te da naročito Ministarstvo državne uprave i Ministarstvo unutrašnjih poslova redovno kasne sa odgovorima na zahteve članova Komisije.

Rašuo kaže da, kada je birački spisak u pitaju, ne možemo znati tačan broj preminulih koji se u njemu nalazi, već da se to samo može nagađati.

“To je jedno od prvih pitanja koje se postavilo u našoj komisiji. Međutim, stav vladajuće većine je bio da su ti ljudi zapravo za srpski pravni poredak živi, i da mi ne možemo utvrditi ništa po tom pitanju, iako imamo, na primer, pristup nekim drugim bazama na osnovu kojih bismo mogli utvrditi da ta lica zapravo nisu živa”, kaže sagovornik N1.

Navodi primer 183 najstarija građanina u biračkom spisku, od kojih nijedan nema važeću ličnu kartu, te da je najstariji među njima, za kojeg je ministarka rekla da živi u Zemunu, ličnu kartu poslednji put napravio 1983. godine.

Objašnjava da su u istraživanjima koja su sproveli došli do razočaravajućih rezultata o stanju evidencije koju vode državni organi.

“Evidencija prebivališta koju vodi Ministarstvo unutrašnjih poslova je potpuno neupotrebljiva. Ako pitate Ministarstvo unutrašnjih poslova i ako pitate Ministarstvo za državnu upravu prosto pitanje: ‘Koliko Srbija ima državljana?’, nećete dobiti dva ista odgovora. Razlikovaće se odgovori. Evidencije državljana su isto tako potpuno neuredne. Vođene su na više načina, u više različitih knjiga. Neke se nalaze na papiru. U nekom našem pilot-projektu koji smo uradili na Sevojnu, dobili smo rezultate da se ne može naći 10, 20 odsto ljudi koji imaju naše državljanstvo. Ne mogu se naći u knjigama državljana po JMBG-u”, navodi Rašuo.

Na pitanje kako će stanje biračkog spiska uticati na predstojeće izbore, advokat kaže da je to samo jedna od stvari zbog kojih ljudi opravdano ne veruju u izborni proces.

“Sama ta činjenica da imamo stotine stvari, ne samo preminulih, nego i nesređeno stanje na Kosovu, u nekim opštinama, nesređene adrese, neupodobljen adresni registar, gomilu nula umesto brojeva stanova ili brojeva zgrada. Ljudi koji su, mi ih zovemo, birači sa fiktivnim prebivalištima. Ništa od toga ne može se rešiti bez neke duboke, duboke analize. Mi mamo ideju kako da presečemo Gordijev čvor srpskog biračkog spiska, pa da idemo dalje ispočetka”, istakao je Ognjen Rašuo.