Digitalno nasilje često počinje porukom, komentarom ili objavom, ali njegove posledice ne ostaju samo na ekranu. O tome kako ga prepoznati, kome se obratiti i na koji način žene mogu da zaštite sebe i svoje podatke govorilo se na tribini „Nasilje u doba interneta“, održanoj u Subotici u organizaciji Zeleno-levog fronta.

Govornice su bile koordinatorke Autonomnog ženskog fronta Ivana Kolaković i Natalija Simović, dok je tribinu moderirala kopredsednica subotičkog odbora Zeleno-levog fronta Jovana Filipić.

Kako je istaknuto tokom tribine, digitalno nasilje može imati različite oblike, a jedan od problema je što ga žrtve ne prepoznaju uvek na vreme.

Jovana Filipić navela je da je upravo zbog toga izabrana ova tema, ocenjujući da se u javnosti nedovoljno govori o načinima na koje žene mogu da se zaštite.

„To je oblik nasilja koji je teško prepoznati, a može da se desi svakome i svakog dana. U javnom prostoru se ne govori dovoljno kako žene mogu da se zaštite, a institucije ne rade na prevenciji niti ozbiljno i pravovremeno reaguju kada se ono desi“, rekla je Filipić.

Ona je ocenila i da slučajevi digitalnog nasilja često nemaju adekvatan epilog za žrtvu, zbog čega se žene povlače sa društvenih mreža.

„To nikako nije i ne sme da bude rešenje. Digitalno nasilje je zapravo slika društva i pozicije žene u tom istom društvu“, poručila je Filipić.

Jedna od tema tribine bio je i „Ženski vodič za digitalnu samoodbranu“, nastao kao praktičan resurs koji ženama treba da pomogne da povećaju bezbednost u digitalnom prostoru.

Ivana Kolaković rekla je da se, paralelno sa zalaganjem za bolji institucionalni odgovor i izmene Krivičnog zakonika, pojavila potreba za konkretnim uputstvima koja žene mogu odmah da koriste.

„Smatrale smo da je važno da žene imaju pri ruci praktični priručnik koji će im pomoći da se same zaštite, a koji će istovremeno naglasiti da krivica i odgovornost za nasilje na internetu pripadaju isključivo nasilniku“, navela je Kolaković.

Vodič je, kako je objasnila, izrađen sa ekspertkinjom Hristinom Cvetinčanin Knežević i zamišljen je kao resurs solidarnosti i podrške.

Natalija Simović ukazala je na digitalne napade kojima su, prema njenim rečima, posebno izložene žene koje javno istupaju, među njima novinarke i aktivistkinje.

„Kada oni koji bi trebalo da nas štite organizuju digitalno nasilje, kao što je to bio slučaj sa ženama u Kuli, Nikolinom Sinđelić i brojnim novinarkama i aktivistkinjama, jedino što nam preostaje je samoodbrana i ženska solidarnost“, rekla je Simović.

Sa tribine je poručeno da povlačenje žena iz digitalnog prostora ne može biti odgovor na nasilje, već da su potrebni bolja prevencija, efikasniji institucionalni odgovor i dostupne informacije o načinima zaštite.