Radomir Lazović je kopredsednik Zeleno-levog fronta, a u prethodnom skupštinskom sazivu bio je jedan od najaktivnijih poslanika. Sada je prvi na listi “Srbija protiv nasilja” na izborima za republički parlament.

U razgovoru za 021.rs Lazović se osvrnuo na to da je grupa ljudi koja vlada Srbijom otela državu, te da više nije pitanje da li je vlast povezana sa kriminalom, govori o Novom Sadu, o desnici kao opoziciji, koaliciji “Srbija protiv nasilja”, očekivanjima od izbora, ali i odbrani izborne volje.

Ovogodišnji izbori najavljeni su nakon što su se završili prošlogodišnji izbori. Uspostavljena vlast naprednjaka bila je oročena voljom Aleksandra Vučića. A onda su se dogodili 3. i 4. maj, dva masovna ubistva, zločini koji su potresli društvo iz temelja.
Tokom intervjua sa Radomirom Lazovićem razgovor se u nekoliko navrata vraćao na početak maja. Osam meseci kasnije, kao društvo i pojedinci nismo sigurni da li su dobijeni odgovori koje smo postavljali sebi i drugima. Jedno od glavnih pitanja je na koji način prevazići takvu traumu. Lazović smatra da kao društvo moramo da postavimo pitanje šta možemo da uradimo kako se takve tragedije više ne bi događale, jer društvo jeste odgovorno.

“U Skupštini Srbije sam govorio o predlogu da se formira Anketni odbor, koji bi ponudio odgovore na brojna pitanja, osam sati. Uradio sam što sam mogao kako bih argumentima ubedio poslanike da je neophodno da ljudima ponudimo odgovore. Najpre roditeljima nastradalih, ali i svima koji su bili potreseni onim što se dogodilo.

Pokušali smo da formiramo Anketni odbor da bismo videli kako smo došli do društvene situacije u kojoj su mogući takvi tragični događaji. Vlast je manipulisala i sprečeni smo u tome. Tvrdili su da bi se time mešali u krivični postupak, što nije tačno i advokati porodica su to vrlo dobro morali da znaju.

Mogli smo da dobijemo odgovore, ali to nije odgovaralo vlasti, jer bi se onda pokazalo kako se vlada uz pomoć nasilja. Nisam jedan od onih koji kažu da je Srbija toliko loša da u njoj ne može ništa da se uradi. Verujem da je suprotno, mislim da može mnogo da se uradi i mislio sam da je formiranje Anketnog odbora dobra odluka upravo zato da bismo dobili odgovore.

Nažalost, vlast je upotrebila ogromnu silu kako bi nas uverila da sistem nije zakazao, da ima ko da se brine za nas, da su to Vučić, Gašić i ekipa. To je tragično i kao društvo ćemo tek videti kako će nam se obiti o glavu to što nismo ništa uradili da sprečimo izloženost nasilju”, kaže Lazović u intervjuu za 021.rs.

021: Do tog 17. decembra ostalo je manje od mesec dana. Šta su vaša očekivanja – od opozicije, vlasti, ali i samih građana?

Lazović: Od vlasti smo imali očekivanja da će nakon tragičnih ubistava u “Ribnikaru” i kod Mladenovca napraviti neke pozitivne korake. Mi smo veliki kritičari SNS-a, svima nam je jasno kakva je to organizacija, ali kada se desi takva tragedija, čak i od njih očekujete da naprave neki pozitivan korak. Nažalost, jedino što smo dobili nakon toga jeste rečenica da “sistem nije zakazao”.

Probali smo protestima da nateramo vlast da barem nešto promeni, da zaustavi nasilje sa Pinka i Hepija, da podnesu ostavke, da snose neku političku odgovornost. Naravno, niko nije mislio da su oni lično odgovorni za ubistva, ali smo očekivali prihvatanje odgovornosti kako bismo okrenuli novi list, kako bismo imali osećaj da država više brine. Ni stotine hiljada ljudi na ulicama nisu uspeli da ih nateraju da se odreknu svojih privilegija. Nakon toga, mi smo odlučili da zatražimo izbore i da tražimo podršku građana.

Iz tog razloga, od vlasti ne očekujem ništa više osim prljave kampanje, jer su imali priliku da učine nešto dobro. Kada je u pitanju opozicija, mislimo da smo uradili ono što se od nas očekivalo, izborili smo se za izbore, ujedinili smo se i sada tražimo podršku građana. Građane mogu samo da zamolim da nam daju podršku kako bi prvi korak nakon smene vlasti bio ispunjavanje svih zahteva protesta “Srbija protiv nasilja”.

021: Do tih izbora ostaje nam kampanja. Predsednik SNS Miloš Vučević ističe kako su ovo sudbinski izbori, a ne borba za mandat više. Martinović je pominjao rat, dok je sam slogan naprednjaka to da “Srbija ne sme da stane”. Zvuči li sve to pomalo dramatično?

Lazović: Nakon masovnih ubistava dogodio se politički zemljotres, što je potpuno normalno, to su tragični događaji koji zauvek ostaju upisani u društvo. Veliki broj ljudi koji glasa za SNS smatra da oni ne rade dobro i spremni su da podrže nekog drugog, da vide neku promenu. Zato SNS pokušava da napravi dramatičnu situaciju kako bi motivisao svoje birače koji se dvoume, da im kaže da ako SNS ne bude ponovo izabran, da sledi potop, rat, kraj.

To, naravno, nije tačno. Pred sudovima će odgovarati oni koji su činili zločine, koji su kršili zakone. Građani koji su bili prevareni medijskom mašinerijom SNS-a ne treba da se brinu. Ako imate kanale na kojima po ceo dan ide propaganda, ne možete da krivite ljude koji nemaju ništa drugo da vide.

Postoji i jedna dobra vest. Prema istraživanjima organizacije CRTA, svaki peti glasač SNS-a smatra da su protesti “Srbija protiv nasilja” bili opravdani, da zahteve treba ispuniti, i na neki način, kroz to, daju podršku koaliciji “Srbija protiv nasilja”. Mi zaista i beležimo pad podrške SNS-u, to je ono što ih boli i brine.

Istina, dramatično je, ali na jedan drugi način. Dramatično je to što je Srbija jedna od zemalja sa najvećim ekonomskim nejednakostima u Evropi. Srbija je zatrovana zemlja, 15.000 ljudi nam umire od zagađenog vazduha. Dva miliona ljudi je na ivici siromaštva. Institucije su uništene, pravosuđe ne radi. Sve je to vrlo dramatično.

Na sve to dodajte ono što je obeležilo prethodne dve godine – ogroman rast cena hrane. U takvoj situaciji, ne treba nam SNS da nam kaže da je dramatično, zaista jeste teško. Srbija je na prekretnici, ali neće biti rata, niko neće biti ubijen, neće biti svega toga čime oni pokušavaju da nas zastraše.

021: Nasuprot vlasti je lista “Srbija protiv nasilja”, na kojoj je i Zeleno-levi front. Možemo reći da je vaša prepoznatljivost, pa i autoritet, proizašla iz aktivizma, kako kroz rad “Ne davimo Beograd”, potom je “Moramo” ostvario dobar rezultat na izborima. Dakle, ljudi vas prepoznaju kao nekog novog, naprednjaci za vas ne mogu reći da ste bili vlast i slično. Baš iz svih tih razloga, plaši li vas da bi ulazak u koaliciju sa strankom Dragana Đilasa mogao da razočara deo birača?

Lazović: Siguran sam da je deo birača koji su snažni podržavaoci Zeleno-levog fronta razočaran. Međutim, nismo mogli baš mnogo da razmišljamo o tome, jer je ovo jedan specifičan trenutak. Mi smo s opozicionim strankama napravili “Dogovor za pobedu”, to je pretkoalicioni dogovor, u kojem smo naveli da ćemo pogledati istraživanja i ukoliko ona pokažu da treba zajedno da izađemo na izbore kako bismo lakše smenili ovu vlast, to ćemo i uraditi.

Istraživanja govore da zajednički nastup stvara dobru sinergiju, bilo je istraživanja koja govore da se ta sinergija meri dvocifrenom procentnom podrškom. Nismo razmišljali o mandatima, već o tome da li možemo ili ne možemo pobediti SNS sa takvom odlukom. Kada smo videli da ima osnova da se tako izađe na izbore, tako smo i odlučili.

Mi ostajemo organizacija koja je nastala iz aktivizma, koja okuplja ljude, ima jedinstven program koji ne ide niz dlaku srpskoj javnosti, otvoreno se zalažemo za prava LGBT osoba, za pomirenje u regionu, jednu drugačiju spoljnu politiku koja je povezana sa Evropskom unijom. Međutim, na ovu koaliciju smo se odlučili zbog specifičnog trenutka.

Po onome što vidim do sada unutar te koalicije, čini mi se da nismo pogrešili. Naravno, svaka saradnja donosi neke probleme, ali mi deluje da su ljudi u opoziciji odgovorniji nego što su bili. Od 2018. godine sam u raznim pregovorima sa opozicijom i nikada nije bila ovako konstruktivna atmosfera.

021: Proevropska opozicija je na jednoj listi, dok su desničarske stranke opozicije napravile dve liste. Međutim, smatrate li da desnica zaista može biti opozicija onome što trenutno imamo u Srbiji, pritom ne govorimo samo o pukoj smeni vlasti, već o suštinskoj promeni vrednosti koje su uspostavljene?

Lazović: Mi sa desnicom ne delimo vrednosti, ne delimo politički program, ideju toga kako bi Srbija trebalo da se razvija, verovatno ne delimo ni to kako bi Srbija trebalo kulturološki da izgleda. Opet se vraćam na to da je ovo specifičan trenutak u kojem imamo kriminalce na vlasti, uopšte više nije pitanje da li su povezani sa kriminalom, to je grupa ljudi koja je otela našu državu.

I, da, pitamo se ko od desnice radi sa kim iz vlasti, to je nešto što je obeležilo desnicu iz našeg ugla, stalno se pitamo ko od njih ima konekcije sa SNS-om. Evo im prave prilike, neka pokažu. Njihovi glasači sasvim sigurno ne bi želeli da oni sarađuju sa SNS-om. Pretpostavljam da će u Beogradu biti prilike da se nakon ovih izbora ruši Vučićeva vlast, možda i u Srbiji, nismo mi toliko daleko da se ne bi razgovaralo o tome. Evo desnici prilike da pokažu da ne rade za Vučića, da više nemamo dileme o tome.

Sa druge strane, mislim da je za Srbiju bolje da se napravi dogovor koji ne bi uključivao njihove programe. Ali, gledajte, ne biramo mi trenutak, mi ga živimo kako se desi i pokušavamo najbolje što možemo da na njega odgovorimo. Mislim da je za sve nas najvažnije da se smeni ova vlast, pa da vidimo da li postoje neke zajedničke tačke na kojima možemo da radimo. Ukoliko ne postoje, onda se možda može ići u prelaznu vladu ili manjinsku vladu sa podrškom. Postoje različiti načini da se nakon smene vlasti uđe u neki stabilan period, čak i ako imate tako različite organizacije.

021: Ovo su sedmi izbori u 11 godina u Srbiji. U političkom životu se doslovno non-stop bavimo kampanjom. S jedne strane je opozicija koja ukazuje na to da je vlast loša, a s druge vlast koja koristi poluge moći i uzvraća negativnom kampanjom. Ima li u domaćoj politici neke velike ideje i koliko zbog čitave postavke stvari ispaštaju građani?

Lazović: Građani ispaštaju zato što u tom začaranom krugu na kraju nikad ne dođemo do toga da neki žive baš dobro – nezasluženo, a neki žive baš loše – isto nezasluženo. Zeleno-levi front će raditi na tome da jedno od ključnih pitanja budu upravljanje društvene nejednakosti. Njih mnogi stvaraju, reprodukuje se sistem u kojem si stalno u nekoj zebnji da li ćeš imati dovoljno novca da kupiš šta ti treba, da li ćeš moći detetu da priuštiš more, reprodukuje se sistem u kojem ne možeš da razmišljaš o odmoru zato što smatraš da je to nekakav luksuz.

Borićemo se za to da ljudi ne rade u groznim uslovima. Srbija je stekla kolonijalni status, ali nije kolonizator došao spolja, nego kolonizuju i iznutra i spolja. Svako ko je mogao da se okoristi na muci radnika, taj je to učinio.

Osim toga, imamo pitanje životne sredine, koje je za nas od velike važnosti. Kolektivno treba da shvatimo da je to ujedno i pitanje finansija, da se ne radi samo o tome da mi volimo drveće, a neko drugi ne. Ne, već je reč i o tome da se vidi gde je zarada, ko to zarađuje time što uništava prirodu i ko mora da plati da bismo živeli u zdravoj okolini?

Poenta je u tome da ćemo se mi truditi da taj pomenuti začarani krug razbijemo. Opet, vraćam se na trenutak u kojem je jedna ovakva koalicija nužna. Skupili smo se da zastupamo naše ideje koje su okrenute ka socijalnoj pravdi, jednakosti ljudi, toleranciji, feminizmu, sve ono za šta se nadamo da ćemo uspeti da stavimo u mejnstrim srpske politike. Nije nam namera da to bude neka naša niša, već da to postane mejnstrim.

021: Novi Sad sledeće godine očekuju lokalni izbori. Kako vam danas deluje ovaj grad?

Lazović: Novi Sad mi deluje kao grad koji je pretrpeo ogromno nasilje. Grad čija je karakteristika multikulturalizam, grad u kojem ste imali ključanje verskih, etničkih i kulturoloških specifičnosti, doživljava nasilje koje se vidi golim okom. Vidiš kako izgledaju zgrade, trotoare, ruši se ono staro da bi se izgradilo nešto novo. Imaš matricu grada kakav je Novi Sad, a onda kao da nogama uguravaju u njega šta stignu samo kako bi ostvarili što veću zaradu.

Nisam nostalgičar koji tvrdi da je sve ono što je bilo ranije bilo dobro, jer nije, ali nestanak dobrih stvari se možda najbolje vidi u Novom Sadu. Ovde sam učestvovao u nekim akcijama na koje sam ponosan, sećamo se svi Društvenog centra, upoznao sam ljude koji su bili spremni da se bore. Na takve ljude sam naišao i na Šodrošu, bili su tu i kada smo se borili protiv GUP-a. Dakle, oni postoje. Osim toga, grad živim održavaju i ljudi sa nezavisne kulturne scene, ali sve se to nekako pomera kako bi se napravilo mesta urbanističkom ludilu.

U tom smislu, Novi Sad vidim kroz jednu prizmu koja mi se ne sviđa. Ljudi su sjajni, ali trpe ogromno nasilje. Sad je pitanje da li ćemo da radimo nešto povodom toga ili ćemo samo da posmatramo stvari.

021: Pričali smo o izborima i 17. decembru, za koji vidimo da vlast razume kao sudbinski datum. Ima li opozicija plan za 18. decembar, nadate li se da neće doći do scenarija u kom će se izborna volja braniti na ulici?

Lazović: Protiv nasilja sam svim svojim bićem, ne volim ga, plašim ga se, izbegavam ga, i činim sve što mogu da se ono ni prema meni, ni prema bilo kome drugom, ne dešava. Nadam se da neće biti potrebno niti da branimo volju, niti bilo šta slično, jer se nadam da kao društvo možemo u 21. veku da imamo slobodne izbore. Nažalost, sve što vlast radi u ovom trenutku, obeshrabruje.

Već sada beležimo razne nepravilnosti. Pogledajte šta radi Vučić sa ovim utakmicama na kojima se pojavljuje, kod nas utakmica izgleda kao promotivni spot SNS-a, otvara već otvorene puteve, već otvorene fabrike, to radi u vreme u kojem ne bi trebalo to da radi. Na RTS-u je 90 odsto informativnog programa posvećeno SNS-u ili Vučiću. Na RTS-u sam od prošlih izbora bio jednom. Da se vratimo na “Ribnikar”, bio sam formalni predlagač Anketnog odbora, pričao sam osam sati o tome, pa zar nije normalno da dobijem poziv sa RTS-a da makar na minut objasnim zbog čega to radimo i zašto smatramo da je to važno? Niko nikad nije pozvao.

Građani treba da budu spremni da brane svoju izbornu volju, treba da se prijave za kontrolore i da se uključe direktno u kampanju. Bez građana teško da će doći do nečega. Zašto sve to govorim? Ako nemaš medije koji nude različitost mišljenja i kritiku, kako ćeš da znaš stvari?

Zato je uloga nas koji imamo informacije da razgovaramo sa onima koji nemaju pristup tome, da im objasnimo kako stoje stvari, pa neka ti ljudi odluče sami za koga će glasati. Ne radi se samo o odbrani volje, imamo dosta koraka i do toga, prvi je taj da obavestimo ljude, da ih uključimo u odlučivanje o sopstvenoj sudbini, da branimo njihovo pravo da glasaju na dan izbora, a onda i taj rezultat da branimo.