Zeleno-levi front je danas na novosadskoj konferenciji Budućnost obrazovanja u Srbiji: Od ideje do promene, nastavio razgovor započet na konferenciji 1. septembra u Beogradu o promenama u obrazovnom sistemu, izazovima obrazovanja, otvorio pitanja obrazovanja nastavnika i izazova pred njima, kao i problema sa kojima se susreću i predstavio primere dobre prakse naših govornica.

Najveći problemi u prosveti danas su nedostatak solidarnosti, kao i negativna selekcija i nestručnost kadrova, mala autonomija škola i nastavnika, kao i činjenica da nastavnici ne utiču na strukturu obrazovnih programa. Pored toga, promena sadašnjeg stanja je uslovljena smanjenjem obima gradiva, povećanjem automnosti škola i nastavnika, kao i promenom organizacije rada u kojoj treba svi da učestvuju. Svaka škola može biti dobra zajednica, ukoliko svi akteri učestvuju u svim koracima procesa.

Tragični novembarski događaji su pokazali koliko je nestručnost opasna, a korupcija skupa. Zato, dok pamtimo žrtve, ne smemo ni da izgubimo iz fokusa škole, a u njima nastavnike, pedagoge i psihologe, koji su direktno uključeni u proces obrazovanja, a posebno učenike kojima ostavljamo ovaj svet i koji ga moraju razumeti i menjati u budućnosti.

Narodna poslanica ZLF Biljana Đorđević održala je uvodnu reč, upozorivši da se za obrazovanje iz budžeta izdvaja svega 3,5 procenata, a da bi taj iznos trebalo da bude najmanje pet posto i istakla da bi sa povećanjem plata kojim bi se zarade u prosveti izjednačile sa republičkim prosekom, tih 3,5 dostiglo 3,8 procenata.
“Obrazovanje u Srbiji je žrtva izbornih ciklusa, ali i žrtva nezainteresovanosti, kao i plen za različite vrste koruptivnih delovanja. Na primeru tragedije u Novom Sadu se najbolje vidi potreba za odbranom stručnosti. Postavlja se pitanje da li je struka zakazala ili je neko struku unižavao i pritiskao. Korupcija ubija na različite načine, uključujući i ubijanje obrazovanja i ubijanje škola”, rekla je Đorđević.

Profesorka sociologije Senka Jankov upozorila je da svake godine U Srbiji kvalitet učenika, što se tiče opšte kulture i opštih znanja i veština, opada zastrašujućom brzinom, dok je potreba za dokazivanjem u vidu diploma neverovatno skočila, a pojedinci koji nose sistem su potpuno nebitni.
“Čini nam se da smo vrlo zamenljivi, a da je svaka vrsta pokušaja da nešto uradimo na rešavanju pitanja koja utiču na učenike onemogućena ili sabotirana na različite načine”, ocenila je Jankov.

Nastavnica srpskog jezika i književnosti Isidora Tornjanski rekla je da deca još uvek vole školu, ali su opterećena formalnostima, rasporedom kontrolnih vežbi i zahtevima, dok jako brzo zaboravljaju usvojeno gradivo. “Učenicama i učenicima je važno društvo i poštovanje profesora, ali su najaktivniji i najmotivisaniji kada rade i misle van časova i učionice, na sekcijama, izletima i druženjima svih drugih tipova sem učionice”, dodala je Tornjanski.

Profesorka razredne nastave Ljiljana Jovanović je ocenila da je najvažniji posao učitelja da učenike zaljube u život, svet i odnose oko njih, i da stvore slobodne, misleće i kreativne ljude, koji će učestvovati u promenama kako bi unapredili svet u kome žive.

“Vidimo da je ovaj aktuelni trenutak pokazuje da sjajnog mladog sveta ima, a da ako uradimo najviše što možemo sa onim što trenutno imamo, biće mnogo više nego da čekamo da nam neko promenu donese”, dodala je Jovanović.

Pedagoškinja u srednjoj školi Isidora Arsenijević rekla je da su stvaralaštvo, saradnja i promenljivost ključni kapaciteti koje deca uče u predškolskom, a koje su od značaja za ceo život. Problem današnjeg obrazovanja je što mi te kompetencije nemamo.

Profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Mirna Radin Sabadoš upozorila je da mali broj studenata želi da nakon studija ostane u državnom obrazovanju i dodala da je najbolje kada je obrazovanje besplatno za krajnjeg korisnika, kada je svima jednako dostupno, kao i da rezultat obrazovanja treba da ima alternative.

Pogledajte celu konferenciju: