Poslanica Zeleno-levog fronta Jelena Jerinić za N1 kaže da uoči održavanja konstitutivne sednice Srbije nije bilo konsultacija, niti je održavan kolegijum Narodne skupštine, te da očekuje da opozicioni predstavnici u najvišem zakonodavnom telu predlog o tome kako će izgledati sednica dobiju pet minuta pred početak pretresa. Verujem da postoji šansa da svih 65 poslanika SPN bude na konstitutivnoj sednici.

Jerinić navodi da su poslanici dobili samo poziv za sednicu koja će početi u 10 sati, te da SNS ne želi da otkrije kako će sednica izgledati i koliko će trajati.

„Ono što je drugačije u odnosu na prethodne sednice je da nije bilo konsultacija. Po Poslovniku, Ustavu i Zakonu trebalo bi da ima dva dela, jedan se odnosi na potvrđivanje mandata narodnim poslanicima, a zatim kreće rasprava o drugim tačkama kao što je izbor predsednika. Očekujem da ćemo taj predlog dobiti 5 minuta pred početak pretresa“, kaže poslanica Zeleno-levog fronta.

Ističe da osim konsultacija nije održavan ni kolegijum Narodne skupštine.

„S obzirom da smo mi još uvek u svojim mandatima iz 13. saziva, nije postojala nikakva prepreka za to. Nama, kao poslanicima i poslaničkim grupama, pripada srazmerni deo članstva u skupštinskim odborima i tome, između ostalog, služe konsultancije koje u ovom trenutku nisu ni sazvane“, kaže ona.

Ona navodi i da je vidno da je bezbednost u Skupštini podignuta na viši nivo, ali da bezbednosne procedure ne važe za sve poslanike podjednako.

„Danas kada sam ušla u Skupštinu, neposredno pre mene je ušao Vladimir Orlić, koji nije prošao kroz detektor za metal, dok sam ja prošla ozbiljan pretres. Morala sam da skinem jaknu, otvorim ranac i torbu. Normalno je da u zgradi postoji obezbeđenje, ali to se do sada nije dešavalo“, kaže ona.

Povodom najave Demokratske stranke da njeni poslanici neće učestvovati na konstitutivnoj sednici, Jerinić za N1 kaže da će svih 10 poslanika Zeleno-levog fronta doći na sednicu i da misli da je to većinski stav koalicije.

„Ono što možda zbunjuje je da kada pojedine stranke izlaze sa svojim stavovima, to ne znači da je jedan od tih pristupa pogrešan, da postoji samo jedan dobar način protiv izborne krađe. Verujem da postoji šansa da svih 65 poslanika sutra bude na konstitutivnoj sednici“, kaže Jerinić i dodaje da s obzirom da još uvek ne znaju kako će sutrašnja sednica izgledati pripremaju scenarija za svaku od mogućih situacija.

Fokus opozicije na sednici će biti izborna krađa

Navodi i da će se na ovoj sednici opozicija fokusirati na izbornu krađu i da će to biti njihova glavna poruka.

„Način na koji ćemo to raditi će biti razlličiti. Takođe, nije slučajno što je ova sednica zakazana za 6. februar, dva dana pred glasanje o Rezoluciji o Srbiji u EP jer postoji mogućnost da ona do tada bude okončana. Mislim da to pokazuje da SNS-u nije svejedno šta će se desiti u četvrtak u EP“, navodi Jerinić.

Prema njenim rečima Rezolucija jeste, pre svega, politička poruka, ali ističe da nije neubičajeno da iz toga kasnije proisteknu konkretne mere.

„Pored osude izborne krađe u Rezoluciji očekujem i konkretne predloge koje bi išle ka nekakvoj istrazi izborne krađe, a u cilju poboljšanja izbornih uslova. Očekujem i da EK preduzme neke korake, ali i Savet Evrope. Izborna krađa je dokaz da Srbija ne ispunjava ono što je preuzela kao obaveze na putu ka EU. To je povezano i sa nekim drugim kriterijumima, i to je, između ostalog, povezano i sa pomoći koja stiže Srbiji“, kaže Jerinić.

Navodi i da će opozicija učestvovati u radu parlamenta jer su građani osvojili mandate koje nose.

„S obzirom na razmere krađe, jasno je da bismo mi imali još više mandata, ali to ne znači da treba da se odreknemo ovih koje smo osvojili. To će biti važno mesto gde ćemo isticati da se desila izborna krađa, ali i o ostalim dešavanjima. Sličan je princip i na lokalnom nivou, ali će strategija biti drugačija s obzirom na odnos snaga i poteza SNS-a“, kaže Jerinić.

Dodaje i da neće čekati odluku Ustavnog suda po tri zahteva za poništavanje izbora, već da će se i pre toga obratiti Evropskom sudu za ljudska parava, s obzirom na da za to postoji pravna mogućnost kada je neko pravno sredstvo nedelotvorno u nacionalnom sistemu.