1. Početak političke nedelje u Srbiji obeležen je masovnom tučom poslanika vladajuće većine i opozicije u Skupštini Srbije. Možete li nam iz prve ruke opisati kako je to izgledalo? Vlast i njeni mediji su vas optužili za nasilje i izazivanje građanskog rata u Srbiji, a Vaš kolega je primera radi, ako se ne varam napadnut kada je došao da zalepi nalepnice „Krvave su vam ruke“ na sto gde u parlamentu sede ministri  i ministarke. Kako ste Vi sve to doživeli?

Narodna skupština je institucija političkog upravljanja sukobima u društvu – poslanici su predstavnici različitih građana koji su na različitim pozicijama oko različitih stvari i te sukobe bi trebalo da politički razrešavaju u parlamentu. Ako suzbijete razgovor o odgovornosti Vlade brutalnim kršenjem parlamentarnih procedura i ne stavite validni zahtev za opoziv Vlade, morate očekivati da poslanici opozicije na to ne pristanu i da pronađu način da izraze svoje nezadovljstvo. Mi iz Zeleno-levog fronta smo prvi ostavili crvene otiske šaka ispred Vlade nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu i bez skrivanja širom Srbije ostavljamo poruku “Krvave su vam ruke”, pa su tako to učinile i moje kolege poslanici iz Zeleno-levog fronta zalepivši nalepnice na govornicama za kojima sede ministri – nisu direktno napali ministre već ih suočili sa istinom, dok su ministri neprimereno krenuli da guraju narodne poslanike iako su oni gosti u našem domu. Onda su uleteli poslanici SNS-a i krenula je sveopšta tuča. Nekoliko poslanica SNS-a je razvalilo vrata galerije da bi sa balkona raširile transparent kojim prozivaju žute lopove, iako u njihovim redovima, i među poslanicima i među ministrima, sedi više žutih nego što ih ima u opozicionim poslaničkim klupama, i koriste narativ u kojem su oni za rad, a mi smo za rat. A zapravo su naprednjaci presvučeni radikali koji baštine ratnohuškačku politiku. Ovom porukom rad, a ne rat pokušavaju da oduzmu ljudima pravo na protest i pravo da traže odgovornost.

2. Isto tako ste s koleginicama i kolegama iz Zeleno-levog fronta napustili Skupštinu i odbili  da učestvujete u odavanju počasti preminulom poslaniku Draganu Markoviću Palmi, za kojeg ste naveli da odbijate da učestvujete u odavanju počasti čovjeku koji je simbol ratnih razaranja, propadanja Srbije i saradnje s paravojnim formacijama itd. i to je vlast još spojila s minutom ćutanja za novosadske žrtve?

Najpre, to što je minut ćutanja za novosadske žrtve spojen sa minutom ćutanja za Dragana Markovića Palmu je bila uvreda za žrtve na koje se srušila betonska nadstrešnica. Mi smo za novosadske žrtve ćutali mnogo puta od tog zlokobnog 1. novembra i nismo želeli da učestvujemo u ovakvoj manipulaciji, a posebno ne da odamo počast čoveku koji je jedan od simbola ratne politike ali i koji je izbegao krivične postupke za seksualno nasilje i eksploataciju verovatno i zato što je mogao da javno ucenjuje druge moćnike kompromitujućim snimcima. Dodatno je bilo ogavno što je ta preterana komemoracija održana na Dan borbe protiv nasilja nad ženama.

3. Mesec dana je od strašne tragedije u Novom Sadu. Je li za Vas dovoljno nekoliko hapšenja i ostavki da kažete da je pravda zadovoljena ili sve ovo smatrate prikrivanjem odgovornosti stvarnih krivaca?

To nije dovoljno ali ne bih ni umanjivala značaj toga da su pritvoreni sada već bivši ministar Goran Vesić ili ministarka iz prošle Vlade, Jelena Tanasković, i još jedanaestoro ljudi. Mislim da se bez pritiska građana ni to ne bi dogodilo. SNS je danima komunicirao kako će neki njihovi funkcioneri da podnesu ostavke te je to izgledalo kao da se 20 dana izvlače masne fote ko će da podnese ostavku i biti pritvoren odnosno da su se 20 dana pripremali uništavanjem dokaza, uticajem na svedoke i pregovaranjem uslova pritvaranja kako istraga ne bi došla do svih koji su umešani. Mi u ovom trenutku, naravno, ne možemo da znamo da li će pritvoreni ljudi zapravo i odgovarati, a verovatno je da nisu pritvoreni svi koji su povezani sa slučajem. Današnje puštanje Vesića iz pritvora je praktično oslobođenje i verujem da će dodatno razgneviti ljude i uveriti ih da nismo svi jednaki pred zakonom. Pratićemo i nastaviti da tražimo odgovornost, ne samo političku već pre svega krivičnu, kao i otvaranje svih tajnih ugovora u vezi sa rekonstrukcijom železnice i proveru svih infrastrukturnih projekata u prethodnih 10 godina.

4. Učestvovali ste u blokadi suda u Novom Sadu. Protesti, blokade, koje su dalje akcije opozicije?

Ono što je problem je što od samog događaja tužilaštvo uopšte nije komuniciralo sa javnošću u vezi sa istragom, dok su hitno pritvarani aktivisti koji su tražili odgovornost i na njihove se žalbe za ukidanjem pritvora sud nije obazirao ne poštujući zakonske rokove. Morali smo da reagujemo i pošaljemo poruku da je to neprihvatljivo. Nakon tih blokada krenula su prva hapšenja odgovornih i puštanja iz pritvora aktivista, iako su u pritvoru i dalje aktivista Ivan Bjelić i 16ogodišnji maloletnik kao i još neki drugi.

Ono što se dešava je jedna decentralizacija pritiska i građanske neposlušnosti, od blokada trgova, raskrsnica, ulica, institucija, do solidarnog stajanja u trajanju od 15 minuta za 15 žrtava. To će se nastaviti, uz paralelno više borbi koji se vode u našim gradovima, što na ulicama što u institucijama.

5.Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, poručila je da je opoziciji žao što nije bilo više mrtvih u Novom Sadu?

To je bila monstruozna izjava. Ana Brnabić je na početku svog mandata zaista donekle pokušavala da komunicira malo drugačije sa opozicijom u parlamentu, ali se sada vratila u svoju najagresivniju fazu koju smo povremeno viđali kada je u parlament dolazila kao premijerka.

6.Aleksandar Vučić više od 12 godina vlada Srbijom i praktično odlučuje o svemu, a vremenski je sad više na vlasti nego Slobodan Milošević.

Mnogi mladi ljudi koji protestuju praktično i ne znaju za drugu vlast jer su bili deca kad je Aleksandar Vučić i njegova kamarila zaposela državu. A i dalje je glavna linija podele na kojoj oni institiraju “bivša vlast” koja je sve pokvarila, a onda su oni morali da popravljaju, bez ikakvog preuzimanja odgovornosti za svoju ulogu 90tih. Mi kao nova politička partija čiji članovi nisu nikad ni bili u drugim partijama i nikad nismo bili deo nijedne vlasti niti se ogrešili o javni interes im se ne uklapamo u tu podelu i zato je komično kad se i nama obraćaju kao bivšoj vlasti.

7.Aleksandar Vulin, potpredsednik Vlade koji je zadužen za vređanje susednih zemalja posebno Hrvatske i jedan od promotera politike “srpskog sveta”, za predsednika Srbije kazao je da je ujedinitelj i da su Srbi zahvaljujući Vučiću postali jedinstven politički narod i da “srpski svet” nije samo san  naših predaka“?

Vučićeva koncepcija ujedinjenja svih Srba počiva na isključenju svih nas koji smo protiv i naprednjačke vlasti koji smo optuženi da nismo Srbi, da mrzimo sopstveni narod jer ne prihvatamo nacionalističke pamflete poput Deklaracije sa Svesrpskog sabora koja je za nas zapravo jedna sverežimska deklaracija koja unosi podele unutar Srbije i ne rešava najvažnije probleme građanki i građana Srbije, ne rešava ni probleme Srba van Srbije, a na sve to uvodi neka kvazifeudalna tela.

8. Kako  ste Vi doživeli uvrede od strane potpredsednika Vlade Srbije, Aleksandra Vulina, koji je izvestitelja Evropskog parlamenta za Srbiju, Tonina Piculu nazvao „ustaškim đubretom“, i to nakon toga što je gospodin Picula pred predstavnicima Evropskog parlamenta izrazio saučešće porodicama žrtava u Novom Sadu i kazao da su u Srbiji u toku protesti građana koji traže odgovornost za tragediju?

Vulin uvek igra ulogu koja mu je namenjena a ta je da bude besni pas režima i da izgovara neizgovorivo – a to je u ovom slučaju uvreda na račun Picule jer je u Evropskom parlamentu izrazio saučešće žrtavama u Novom Sadu na čemu su građani i građanke Srbije zahvalni Toninu Piculi. Vulin je toliko dugo prisutan u javnom životu, od devedesetih do danas, da ništa što uradi i kaže, uključujući i sve moguće optužbe protiv njega, ne bi smelo da nas iznenadi. On je deo Vlade koji priča o BRIKS-u dok Vlada govori o ambicijama da za dve godine ispuni sve uslove za članstvo u Evropskoj uniji, on je pod sankcijama SAD dok istovremeno neki drugi članovi Vlade održavaju dobre odnose sa SAD.

9. Treba li se po Vama Tonino Picula izviniti Aleksandru Vučiću koji to traži kao uslov da bi razgovarao s njim. Vučić je rekao za Piculu da je „veoma nepristojan čovek koji ne voli Srbiju“?

Aleksandar Vučić je u svom životu razgovarao sa mnogim nedostojnim ljudima, a nedavno se sastajao i grlio sa Benjaminom Netanjahuom protiv kojeg je Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje za ratne zločine i zločine protiv čovječnosti zbog onoga što se događa u Gazi. Kako kaže novinar Saša Dragojlo, Vučić voli društvo tirana kojima se divi i koji ga podržavaju da ostane na vlasti. Stoga nije principijelno da traži izvinjenje od drugih ljudi da bi sa njim razgovarali, a ponajmanje ako je ono što su rekli o Srbiji u vezi sa tim šta je naprednjačka vlast uradila od države koja ne sme biti izjednačena sa Srpskom naprednom strankom

10. Koja su Vaša očekivanja od Tonina Picule?

Moja očekivanja su da konačno imamo izvestioca za Srbiju koji neće ćutati na sve transgresije ove vlasti, koji neće hvaliti reforme koje to nisu i biti nezainteresovan za kršenja osnovnih vrednosti Evropske unije a i naših domaćih propisa kakav je bio Bilčik. I za početak je to dovoljno jer je proevropskim biračima iz Srbije potrebno da vide adekvatan odnos prema realnosti Srbije od nekog od funkcionera iz Evropske unije jer je inače često izuzetno razočaravajuće čuti od Ursule fon der Lajen da je Srbija sprovela uspešnu pravosudnu i medijsku reformu kad znamo da je sve suprotno od toga.

11. Pre velike tragedije u Novom Sadu,  glavno političko pitanje bilo je iskopavanje litijuma zbog kojeg su organizovani masovni protesti. Je li Vas kao pripadnicu proevropske političke opcije ipak razočarala činjenica da iz EU stiže podrška Aleksandru Vučiću, da je potpisan Memorandum oko litijuma, u Beogradu je bio nemački kancelar, zatim francuski predsednik koji je došao zbog prodaje borbenih aviona, a nedavno i šefica Evropske komisije?

To je bilo i dalje jeste razočaravajuće, ali istovremeno smo dobili podršku Evropske partije zelenih i Partije evropske levice, mnogih poslanika Evropskog parlamenta, između ostalog i Gordana Bosanca iz Možemo. Pokušavamo da objasnimo kako našim biračima tako i drugim građanima Srbije da nismo zadovoljni ni time ko je na vlasti u Evropskoj uniji ali da to ne znači da ne treba da se borimo da budemo članica EU, isto kao što smo nezadovoljni vlašću u Srbiji i nastavljamo da se borimo da je smenimo.

12. Česti su prigovori da je opozicija razjedinjena i da nema snage da se ozbiljno suprotstavi Aleksandru Vučiću, a nedavno je Dragan Đilas kazao kako se koristi i BIA za razbijanje opozicije?

Opozicija jeste razjedinjena i to je posledica urušavanja partijskog sistema i opozicionih partija od strane SNS-a na razne načine, između ostalog i strategijama iznurivanja čestim izborima nakon kojih opozicija nema vremena da napravi i realizije plan rada za više godina, kao i širenjem narativa da je loše baviti se politikom (to sme samo SNS) i da je loše politizovati bilo koje društveno pitanje jer će građani koji to ne rade možda neki svoj sitni problem i rešiti. I dok se neki sitni problemi rešavaju, krupni se gomilaju, a njih može zaustaviti i rešiti samo smena režima. Zato je jačanje infrastruktura opozicionih partija i njihova koordinacija neophodna za smenu režima.

13. Odnosi između Hrvatske i Srbije su već godinama na najnižem nivou?

Meni deluje da su tenzije u regionu prečesto veštački kreirane da zabašure domaće probleme a to najbolje uspeva nacionalističkim prepucavanjem u kojem su i SNS i HDZ majstori.

14. Pratite li političke prilike u Hrvatskoj?

Pratim, i to posebno sestrinsku partiju Možemo, i kampanju Ivane Kekin za predsednicu Hrvatske. Ono što ona priča o problemima zdravstvenog sistema Hrvatske blisko je našim problemima, mada je u Srbiji to još izraženije jer sve direktore klinika postavlja partija a sve tendere u zdravstvu dobija nekoliko firmi bliskih članovima Vlade.

15. Vaš stranački  kolega Lazović je u nedavnom razgovoru za naš list rekao da je za njega Hrvatska prijateljska zemlja nakon čega je dobio salvu uvreda od huškačkih medija?

Verujem da je Radomir govorio pre svega o običnim ljudima i o potrebi da kao bliski narodi imamo dobre odnose. Neverovatno je da nešto tako prosto kao želja za dobrosusedskim odnosima može uopšte da generiše uvrede, ali često je tako. Ja kao i Radomir imam brojne prijatelje u Hrvatskoj, mnoge sam upoznala što profesionalno na akademskim događajima što kada su dolazili na EXIT u Novi Sad a onda smo postali bliski porodični prijatelji čija se deca druže i nadam se da će i te nove generacije uspeti da prevaziđu konstantno generisanje mržnje kao što smo to mi uspeli uprkos svemu.

16. Veliki protesti i politička bura je u Beogradu i zbog činjenice da je vlast krenula u rušenje arhitektonskih simbola Beograda. To deluje kao neka opsesija. Stari Savski most, hotel Jugoslavija, Beogradski sajam neki su od objekata koje vlast želi srušiti?

Kancer Beograda na vodi se širi i izjeda grad i to je ono što vidimo i sa Starim savskim mostom. Firma Milenijum tim koja sada ruši hotel Jugoslaviju je glavni izvođač ili podizvođač većine vodećih infrastrukturnih radova koji su za naprednjake srž njihove vladavine a za nas su paradigma njihove pljačke, privatizacije javnog prostora, bezakonja ali i revizije istorije. U borbi protiv toga smo nastali najpre kao inicijativa Ne davimo Beograd a onda kao politička partija Zeleno-levi front. To je sve protiv čega smo.

17. Vlast je poručila da Stari most u Beogradu štite zaštitnici vrednosti nacističke Nemačke?

Sramotno je reći tako nešto i posebno licemerno kad dolazi od jedne revizionističke vlasti koja gazi tekovine antifašizma na svakom koraku i koja na čelo Beograda postavlja Aleksandra Šapića, osobu koja se ne udostoji da dođe na proslavu 80. godina od oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu i kojem smetaju crveni autobusi jer ga previše podsećaju na socijalizam ali mu ne smeta što autobusima ispadaju točkovi koji ubijaju ljude.

18. I zgrada nekadašnjeg Generalštaba i ministarstva obrane kojima je ukinut status kulturnog dobra ide u ruke Džareda Kušnera, zeta Donalda Trumpa, od koga Aleksandar Vučić ima velika očekivanja.

To je još jedna sramotna trgovina. Oni koji se busaju u grudi kao nacionalisti Srbiju rasprodaju i svejedno je kome, a tu su svi, i Amerikanci, Kinezi, Rusi, Francuzi, Nemci i Arapi, i svi će oni profitirati, naprednjačka političko-ekonomska elita će deo toga strpati u džepove a deo prodati za podršku opstanku na vlasti, samo će obični građani ostati praznih ruku, stomaka ali i duše i identiteta jer se i on rasprodaje. Moderna srpska država se gradila u području Generalštaba ali i starog Generalštaba, što je prostor od izuzetnog kulturno-istorijskog značaja gde će sad biti neki isprazni hotel i luksuzni kompleks za globalnu elitu nedostojan te lokacije a to će omogućiti vlast koja nas koji čuvamo kulturno nasleđe optužuje da nismo dobri Srbi.

19. Imate li Vi očekivanja od Donalda Trumpa?

Nemam. Imam strahove ali imam ih i zbog brojnih drugih izbornih rezultata u drugim zemljama, zbog uspona fašista, onih koji čine i negiraju genocid, neodgovrnih prema ljudima koliko i prema planeti zemlji. Zato mislim i da nemamo šta da izgubimo do da se borimo jer ćemo inače svakako izgubiti a naša deca neće imati budućnost.

20. Je li za Vas slanje policijskih odreda na poslanike i poslanice i građane koji protestuju ne samo u Novom Sadu , nego i u  Beogradu, ipak znak nervoze i slabosti aktualne vlasti?

To je znak da njihova propaganda ne uspeva sve da pokrije i da je potrebno suzbiti nove oblike neposlušnosti u korenu. Za režim koji dominantno radi na tome da ubije kod ljudi volju za borbom i poverenje u opozicione političare postoji rizik da u tome ne uspevaju te da je zato potrebno dodatno sve zastrašiti, od poslanika do građana. Poslednje godine Miloševićevog režima bile su najrepresivnije i to možda znači de je rasplet blizu, iako je kontekst potpuno drugačiji.

21. Izgleda da vlast jako boli to kad im kažete da su im ruke krvave.

To ih boli jer efektno upire prstom u njih i podseća ih na odgovornost dok su oni navikli da odgovornost prebacuju na druge – sad na primer na struku koju su upravo svojim pritiscima obesmislili i srozali.  Krvave ruke im to ne dopuštaju, razumljive su svima. Koliko ih to boli vidi se po tome sa kojom revnošću čiste krvave ruke, odnosno crvene otiske šaka sa zgrada i tabli državnih institucija, sa ulica, trgova, mostova – iako su te institucije zaposeli, iako na te ulice šalju batinaše i parapoliciju da privodi bez legitimisanja, a šalju i svoje lokalne funkcionere da se direktno sukobljavaju sa studentima i drugim građanima na blokadama i protestima. Tako ne čiste druge grafite, tako ne čiste murale posvećene ratnim zločincima, tako ne čiste naše prljave gradove, ali krvave ruke čiste jer ih podsećaju na odgovornost a oni bi da ljudi na to zaborave. Trebalo bi da uračunaju te troškove čišćenja u budžetu jer mi nećemo stati jer su ti troškovi mnogo manji od  izgubljenih života.