Седамнаести децембар се све више помиње као датум када би могли да се одрже ванредни парламентарни, београдски и покрајински избори, а требало би да се гласа и у неким градовима и општинама. Ми смо стално имали изборе када није било криза, сада се надам да ћемо разрешити неку кризу изборима, каже Биљана Ђорђевић из Зелено-левог фронта.

Зелено-леви фронт је био међу странкама које су потписнице захтева за расписивање избора. Биљана Ђорђевић каже да су тражили парламентарне и београдске изборе.

”У овом тренутку имамо само оставку градоначелника Београда Шапића, дакле то је оно од ствари које смо тражили. Парламентарни су најављени, по свему судећи догодиће се, видимо све назнаке тога, иако у почетку одговори званичника су помало били тајновити, као да живимо у неком флуидном тренутку где немамо никакву предвидљивост. Оно што се заправо прво догодило, а то су оставке различитих председника општина у различитим градовима и општинама Србије, то није нешто што смо тражили”, наводи Ђорђевићева.

Истиче да су тражили раздвајање парламентарних и локалних избора.

“То заправо указује да за тим институционалне потребе и није било, да ако постоји криза у земљи, ако постоји криза у Београду, која је потпуно очигледна од самог почетка формирања београдске власти и ви сте имали захтев опозиције за смену Шапића и најаве да ће доћи још један захтев. Дакле, није јасно зашто се то ради у многим другим општинама и на неки начин ми чак не знамо ни тачно у којим све општинама су председници општина поднели оставке, делује да је то нека врста тајновитости. То је доста лоше за стање демократије, та врста непредвидљивости. Међутим, на то смо заправо и навикли у протеклих десет година”, поручује Ђорђевићева.

Ми смо стално имали изборе када није било криза, сада се надам да ћемо разрешити неку кризу изборима, додаје Ђорђевићева.

На питање да ли се Зелени-леви фронт припрема за изборе у осталим општинама и градовима, осим у Београду, Ђорђевићева каже да нису фокусирани само на Београд.

“Наравно Београд је нешто где сматрамо да ће се водити највећа борба због ситуације у граду, да сте и прошли пут на изборима имали суштински број гласова за опозицију већи него број гласова за странке на власти. Наравно, када су се претворили у мандате, имали смо ону ситуацију коју смо имали. Али да, припремамо се, зато што је наша порука да промена долази одоздо, да мора што више људи освајати моћ у локалним самоуправама и припремати се за развлашћивање ове власти”, наглашава Ђорђевићева.

О смањењу цензуса

Ђорђевићева истиче да опозиција није тражила смањење цензуса.

”Заправо нико из опозиције то није тражио. Дакле, тада су се тражили поштени услови за слободне и фер изборе са демократским стандардима. Наравно, то се тражи све време. Нико није тада тражио смањење цензуса. То је власт урадила управо да би замаскирала чињеницу да ће заправо имати смањење политичког плурализма у парламенту, што се и догодило након избора 2020. године”, наводи Ђорђевићева.

Припреме за изборе

Када је реч о организацији Зелено-левог блока, Ђорђевићева каже да закони у нашој земљи не подстичу партиципацију грађана као грађанских листа.

”Дакле, јако је тешко излазити на изборе у том капацитету и просто овде се фаворизују партије. Ми смо приморани од стране система да постанемо партија, али желимо да будемо другачија партија. И због тога не сматрамо да је у реду да, рецимо, у годину дана немамо руководство, него ми смо регистровани у августу. По нашем статуту у року три месеца мора да се догоди изборни конгрес и ми ћемо га одржати 5. новембра. Наравно, ми се и припремамо за изборе”, навела је Ђорђевићева.

О “Договору за победу”

Говорећи о партнерима Зелено-левог блока, каже да су представници опозиције потписали су споразум о сарадњи који су назвали “Договор за победу”.

“У том ‘Договору за победу’ једна најважнија ставка јесте да треба наћи просто модел, формулу, изласка на изборе тако да листа или листе евентуално међу потписницима, а заправо и шире од тога свима онима који прихватају ‘Договор за победу’, даје најбоље резултате. Дакле, да се нађе синергетски ефекат. Ми сада радимо на томе да пронађемо модел који ће дати најбољу и излазност грађана и мотивисаност да се укључе у овај процес”, додаје Ђорђевићева.

На питање да ли је ли однос према Европској унији једна од кључних ставки, каже Ђорђевићева да у том “Договору за победу” није.

“Просто оно што је, на неки начин, могла бих да кажем преамбула тог договора, говори о стварима које су важне грађанима Србије и све су те ствари једнако и важне за нас као земљу која жели да се демократизује и европеизује као кандидата за чланство Европске уније у смислу, рецимо, владавине права, поштовања грађанских права свих у земљи”, објаснила је Ђорђевићева.

Ђорђевић: Писмо није позив на санкције, већ супротно

Говорећи о писму који је опозиција упутила Жозепу Борељу, Ђорђевићева каже да су то писмо послали због бојазни да би Србија могла да се нађе на удару санкција, као и су желели да пошаљу поруку Европској унији да некако не сме да кажњава грађане Србије. 

“Ја бих подсетила да ми већ имамо ситуацију да су неки званичници, укључујући и бившег председника Партије социјалиста под америчким санкцијама. Ми већ имамо ситуацију, укључујући наравно Милана Радојчића и браћу Веселиновића, да су неки званичници ове земље под санкцијама САД. И када је дошла та најава из стране Европске уније, а имајући у виду да је ЕУ увела неке санкције Kуртијевој влади у Приштини због тога што није радила на деескалацији кризе која се догодила на северу након оног заиста срамотног избора градоначелника на северу и насилног улаза у институције. Дакле, било је бојазности да би то могло да се догоди и Србији”, каже Ђорђевићева.

“Ми смо, заправо, желели да пошаљемо поруку с једне стране да не стојимо ни на који начин и не подржавамо насилне начине решавања кризе, под један. Под два, да пошаљемо поруку Европској унији да она некако не сме да кажњава грађане Србије. Уколико бира неке мере које би санкционисале политичку власт, дакле оне најдиректније одговорне, да то не сме да се прелије на грађане Србије, зато што ми сматрамо да је наша будућност Европској унији и да у нама ЕУ има савезнике. Уколико би то било перципирано од грађана Србије и погодило их, дакле то би било погубно и за, наравно, стандард грађана, али и за њихово поверење у процес европских интеграција”, сматра Ђорђевићева.

Истиче да то није позив на санкције, већ супротно.

“То је одговор на евентуалне намере које би можда могле да доведу да до тих санкција дође, у ком смеру оне евентуално и могу да иду. Наравно, ми нећемо бежати од тога да кажемо да мислимо да је Александар Вучић и његова косовска политика у потпуности одговорна за низ ствари које су се догодиле. Не говорим само о Бањској, него и просто читавој ситуацији у којој су Срби на Kосову сада можда у најгорој позицији протеклих 24 године”, додаје Ђорђевићева.

Ђорђевићева одговара да нису у исту раван ставили власти у Приштини и Београду, као и да то може да се види из писма.

“Дакле, уколико би заиста Kурти потписао наше писмо у којем ми експлицитно критикујемо све оно што његова власт ради, да не набрајам, од тог насилног и нелегитимног понашања институција, до хапшења Срба, до рушења база, до нереаговања на паљења кућа повратницима и тако даље. Дакле, ако би он то заиста потписао, то би говорило о његовом демократском капацитету у које и сада итекако сумњамо. Тако да мислим да тај спин, да ми говоримо исто што и Kурти, је заиста беспризоран и не бих га даље коментарисала”, истиче Ђорђевићева.

Ђорђевићева поручује да је то нефер оцена и позива Србе да прочитају то писмо.

“Да виде да смо ми суштински стали у њихову заштиту, да они не буду жртве евентуалних реакција спрам руководства Србије која је заправо довела у ову ситуацију”, закључила је Ђорђевиђева.

Погледајте гостовање: