Zeleno-levi front postao je punopravni član Evropske partije zelenih, kao stranka utemeljena na zelenim idejama – istovremeno i ekološkim i socijalnim, uz participativnu demokratiju i feminističke principe delovanja. U intervju za „Politiku” kopredsednica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević kaže da je to priznanje i da je ovo jedan važan prostor preko kojeg ZLF može dodatno da jača savezništva unutar Evropske unije, ali i da se istovremeno bori za pravedniju i održiviju Srbiju i na širem evropskom i uopšte međunarodnom planu.

– Kao članovi, na primer, možemo predlagati rezolucije, poput one koja je usvojena na predlog portugalske zelene stranke u vezi sa izazovima za zaštitu prirode i demokratije kada se sukobe EU plan za kritične sirovine i nedavno usvojeni Zakon o obnovi prirode. U ovoj rezoluciji se spominju rudarski projekti vezani za iskopavanje litijuma u Portugaliji i Srbiji, i ističu nepravedne i eksploatatorske prakse zapadnih vlada i korporacija, jer nije ispoštovan uslov javnog prihvatanja ovih projekata od lokalnih zajednica. Jedna od stvari na koju evropski zeleni pozivaju jeste i da se odmah prestane sa proizvoljnim i nezakonitim postupanjem prema ljudima u Srbiji koji osporavaju projekat „Jadar” – kaže Biljana Đorđević.

Kako očekujete da se razreši politička kriza u Srbiji?

Ova kriza je egzistencijalna, kako za pojedince, tako i za režim, jer zadire u suštinu pitanja postojanja svake političke zajednice – može li vlast osigurati bezbednost svojih građana ili njeno delovanje direktno doprinosi nesigurnosti. Nakon pada nadstrešnice svi smo videli pokušaj manipulacije u vezi sa tim da li ona jeste ili nije rekonstruisana, kao što se i dalje čuva u tajnosti ugovor o rekonstrukciji železnice, koji treba da sakrije kako naprednjaci dogovaraju cene radova na infrastrukturnim projektima kod kojih nema tendera i to preplaćuju našim novcem koji završi u ko zna čijim džepovima.

U međuvremenu je došlo do blokade velikog broja fakulteta?

Blokade svih fakulteta Univerziteta u Beogradu i u Novom Sadu, kao i više fakulteta u Nišu i Kragujevcu, proširile su se kao zarazna solidarnost. Ovi mladi ljudi koji nazivaju stvari pravim imenom i neće trule kompromise, pokazuju da možda kao društvo konačno krećemo ka ozdravljenju. I mislim da je posebno važno kako se ovaj režim obračunavao sa obrazovanjem, kako ga je srozavao, a kako baš nastavnici, đaci, studenti, profesori, akademska zajednica uopšte uzvraća svojom angažovanom ulogom, vraćajući i svoje dostojanstvo. To je za mene razrešenje dugogodišnje društvene krize, jer iz toga kao društvo možemo izaći samo bolji, a onda ćemo biti u stanju da rešimo krizu poverenja u institucije koje sada predstavljaju korumpirani i nesposobni, oni koji su izgradili takav sistem u kojem je bilo kakvo priznanje odgovornosti nezamislivo, a samim tim i smrtno opasno.

Da li samo tragedije mogu da ujedine opoziciju?

Tragedije stavljaju sva druga pitanja po strani pa mogu da deluju donekle ujedinjujuće, makar kratkoročno. No ta druga pitanja koja čine razliku i dalje postoje, pa samim tim i razlike unutar opozicije ne prestaju da važe, niti politika može i sme da se tiče samo borbe za egzistencijalni život i minimalnu odgovornost države, na šta se trenutno svela. Treba da prestanemo da fetišiziramo ujedinjenje opozicije, već da pričamo o tome šta je sadržaj saradnje i šta su ostvarivi mehanizmi koordinacije opozicije u borbi protiv realizacije koruptivnih projekata i za smenu režima.

Očekujete li sednicu Skupštine Srbije do kraja godine sa zahtevom za smenu Ane Brnabić?

Ona ima bar dve tačke koje treba da stavi na dnevni red: svoje razrešenje i zahtev za opoziv vlade. Mogla bi da se dogodi još jedna sednica pre kraja redovnog zasedanja, koje je toliko redovno da smo tokom njega imali samo dve sednice – jednu o litijumu i drugu o budžetu i šezdeset drugih tačaka o kojima nismo raspravljali. Ne bih se bavila nagađanjima da li se vlast plaši sednice pa zato odugovlači. Mi ćemo biti spremni kad god da sednica bude. Oni će igrati igru kvoruma i ponovo će obesmišljavati parlament pričom da je pozivanje na odgovornost većine od strane manjine cirkus, mi ćemo braniti ideju parlamentarizma i zdrav razum.

U nedelju je održan drugi Kongres ZLF-a?

Ove godine obeležavamo godinu dana institucionalizacije partije pod sloganom „Nema stajanja, širimo front”. Od prethodnog kongresa iz novembra 2023, duplirali smo broj poslanika u Narodnoj skupštini, imamo troje poslanika u pokrajinskoj skupštini i stotinak lokalnih odbornika širom Srbije i širimo se u skladu sa našim organizacionim načelima i političkim vrednostima. Za godinu dana prošli smo dve izborne kampanje i dve velike građanske mobilizacije, a pokrenuli i neke važne teme u društvu, poput reforme obrazovanja, pa između ostalog i izmene zakona o studentskom organizovanju do zabrane reklamiranja kockarnica i kladionica. Na kongresu smo usvojili dve važne deklaracije: jednu o smernicama razvoja Zeleno-levog fronta u 2025. i drugu za zdravu životnu sredinu, održivu energetiku, klimatsku pravdu i održivo upravljanje prirodnim dobrima.