BBC News na srpskom o kontroli izbora i izbornom danu
Birački odbori
Biračka mesta ne mogu da postoje bez biračkih odbora. Njihovi članovi ne preuzimaju samo neophodan materijal za glasanje, već se staraju i o najvažnijem poslu – kontroli glasanja.
„Oni organizuju rad biračkog mesta, ali i prate da li je sve po zakonu”, kaže Rade Ležaić, iz Zeleno-levog fronta, koji je bio kontrolor na više izbora. Za razliku od glasača koji nedeljom vole duže da odspavaju, pa polako krenu na birališta, članovi biračkih odbora na nogama su od ranog jutra. Na glasačko mesto stižu najkasnije do šest sati ujutru da bi pregledali materijal, uredili prostor, raspodelili zaduženja. Zastava, broj i naziv biračkog mesta, zbirna izborna lista, neke su od stvari koje treba da budu istaknute. U prostoriji u kojoj se glasa ili neposredno ispred ne sme da bude propagandnog materijala učesnika izbora.
Glasanje
Prvi glasač koji dođe na biračko mesto ima posebnu ulogu. U njegovom prisustvu proverava se da li je glasačka kutija prazna. Pošto se utvrdi da u njoj nema ništa, članovi biračkog odbora i prvi birač potpisuju kontrolni list koji ubacuju u kutiju. Ona se zatim pečati nalepnicom na kojoj je grb Srbije. Kada se završi glasanje, a pre prebrojavanja glasova – u kutiji mora da bude kontrolni list. Ako ga nema, glasanje se na tom mestu poništava. Na glasanju se prati tačan redosled i svaki član biračkog odbora ima određeno zaduženje – od provere prsta UV lampom do predaje glasačkog listića. Svi zajedno imaju obavezu da ukažu na nepravilnost ako je primete. Prioritet je sprečiti nepravilnost, a ako to nije moguće, treba ih zabeležiti u zapisnik o radu biračkih odbora, objašnjava Ležaić. Neke od nepravilnosti koje su na ranijim izborima primećene bile su organizovano dovođenje i pritisak na glasače, vođenje paralelnih spiskova, glasanje bez provere identiteta i korišćenja UV lampe, fotografisanje listića, tvrdi Ležaić.
Brojanje i prigovori
Biračko mesto se zatvara u 20 sati, ali ljudima koji su se u tom trenutku zatekli u ili ispred birališta mora da bude omogućeno glasanje. Posle zatvaranja biračkog mesta, birački odbor broji glasove, popunjava zapisnik, unose se eventualne primedbe i na kraju se sve predaje izbornoj komisiji. Rade Ležaić svedočio je različitim situacijama u takvim trenucima.
Na biračkom mestu u beogradskom naselju Kumodražu 2023. godine, predsednica biračkog odbora odjednom je dala džak drugom članu, koji sa njim kreće da beži, tvrdi on. „Nas 15-ak to vidi, ali ne možemo da ga stignemo. Ulazi u kola, mi to prijavljujemo policiji, ali bez epiloga. „Posle dva sata, taj džak se volšebno pojavljuje i predsednica ga predaje izbornoj komisiji“, kaže.
Vlasti su ranije odbacivale sve tvrdnje o mahinacijama, iako su i strani i domaći posmatrači ukazivali na neregularnosti u ranijim izbornim procesima. Pored policije, ovakvi događaji ili druge sumnje na izborne mahinacije mogu se prijaviti i izbornim komisijama. U slučaju parlamentarnih izbora, ovlašćeni predstavnik predlagača liste ili čovek kome je povređeno pravo na glasanje, u roku od 48 sati podnose prigovor RIK-u. RIK može da ili poništi glasanje ili odbije prigovor, i u tom slučaju moguća je žalba Upravnom sudu.
Ležaić ukazuje na nepravilnosti koje su ranije zabeležene, a koje ne mogu da spreče kontrolori na dan izbora. Ima mnogo stvari koje kontrolori mogu da spreče i zato je važno da oni pokriju što više mesta, zaključuje.
