Ustavni sud Srbije je odbacio zahtev za poništenje beogradskih izbora 2023. godine za koje su mnogi stručnjaci rekli da su pokradeni. Profesorka prava Jelena Jerinić iz ZLF-a za „Vreme“ analizira presudu najvišeg sudskog tela kojim predsedava Vladan Petrov.

Fantomski birači, kupovina glasova, zloupotreba javnih resursa i medijska dominacija SNS-a – sve ove pojave obeležile su decembarske vanredne parlamentarne, pokrajinske, beogradske i lokalne izbore 2023. godine. Neregularnosti su bile tolike da je posmatračka misija CRTA izjavila da „rezultati izbora u Beogradu ne odražavaju slobodnu volju birača koji žive u njemu“. Do sličnog zaključka došla je i Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR). Na ulicama su bili održavani i protesti, doduše umerenog intenziteta.

Jelena Jerinić, članica Predsedništva Zeleno-levog fronta i profesorka prava na Univerzitetu Union, je zato u januaru 2024. godine Ustavnom sudu podnela zahtev za poništavanje izbora na svim nivoima.

„Dve i po godine kasnije, u junu 2026, su nam odgovorili iz Ustavnog suda i odbacili zahtev za poništenje beogradskih izbora, dok odgovor na zahtev o poništenju parlamentarnih i pokrajinskih izbora nismo dobili. “, govori Jerinić za „Vreme“. „I tajming i razlog za odbacivanje zahteva su dosta specifični.“

Problemi gotovo svake vrste

Ona za „Vreme“ objašnjava da je zahtev, sa još jednom koleginicom iz stranke, podnela jer su ti izbori sprovedeni u uslovima sistemskih nepravilnosti – od samog raspisivanja, preko kandidovanja, pa do proglašenja pobednika:

„Neregularnosti su postojale gotovo na svim poljima – bilo je problema oko kampanje, sa biračkim spiskom, ali i čuvanjem izbornih materijala“.

Odgovor koji je usledio dve i po godine kasnije došao je sa obrazloženjem da Skupština grada Beograda nikada nije konstituisana na osnovu tih izbora u zakonskom roku. Tas na vagi je bila lažna opoziciona stranka Branimira Nestorovića, koja je odbila da se prikloni bilo kojoj koaliciji i tako izneverila opoziciju. Tada je uveden Privremeni organ koji je naknadno raspisao nove izbore.

„Obrazloženje, da ne postoji svrha poništavanja izbora, jer odbornici nisu izabrani, je zapravo pokušaj izvlačenja“, smatra Jerinić.

Ustavni sud zavlači i razvlači

Kako Ustavni sud nije odgovorio na zahtev za poništenje parlamentarnih i lokalnih izbora, koji su održani isti dan, optimisti bi se ponadali. Pomislili bi da sud, pošto ne može da iskoristi isti razlog za odbacivanje, jer ovi izbori jesu doveli do skupštinskih sastava, planira da postupi po zahtevu. Ipak, Jerinić u to nikako nije ubeđena.

„Očekujem da će zahtev ostaviti u fioci ili će izmisliti neki drugi besmislen razlog“, misli članica ZLF-a. „Tajming je interesantan. Moguće je da se spremaju za naredne parlamentarne izbore pa će nakon njih sud reći – evo, imali smo novu volju građana, opet nema svrhe poništavati izbore.“

Jerinić je uverena da Ustavni sud ne odlučuje samostalno, već je u potpunosti pod kontrolom SNS-a. I sam predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov je o ovim zahtevima govorio u medjima više puta, a jednom je pomenuo da odgovor već ima spreman, samo čeka odobrenje, što je nedopustivo, dodaje profesorka prava.

„Ja o takozvanim živim predmetima, dakle koji su u radu u Ustavnom sudu, ne smem da govorim“, rekao je on u aprilu 2026, ali i odmah zatim dodao. „Bliže se izbori, kad god budu bili, i mislim da Ustavni sud treba da bude spreman za te izbore. Da eventualno neki odgovor Ustavnog suda koji bi mogao da dođe, bilo u pravcu nekog odbacivanja, odbijanja ili usvajanja, ne izazove nepotrebne potrese.“