“Taj slučaj je njih iznenadio. Reakcije su bile očigledno nespretne, ali su opet pokazale vezu organizovanog kriminala i najviših državnih funkcionera. Ni Milićevo hapšenje nije proizvelo dovoljne rezultate. Većina građana ne zna ko su Baja i Boske, niti ih to zanima, ali nisu bili zadovoljni kako je država reagovala i sada se tu prave neke druge kombinacije. Ko zna šta ćemo još videti, ko će još biti uhapšen ili oslobođen”, rekla je ona.

Na pitanje da li pamti slučaj u kome je jedno tužilaštvo – u ovom slučaju Više javno tužilaštvo – izdalo toliko saopštenja, neka duža, neka kontradiktorna u odnosu na ranija, Jerinić kaže da tužilaštva u Srbiji obično nisu bila toliko rečita.

Podsetila je da oni gotovo uvek daju samo šture, faktografske formulacije.

“Sve je to čudno, u funkciji opravdavanja svih ovih brljotina, a ne otvaranja ka javnosti. Imali smo onu rečenicu: ‘Ne može da se obaveštava javnost, jer – zaboga – to utiče na istragu’. Sada očigledno postoji razlog da se sa raznih tačaka objašnjava, zato što je problem za SNS i SPS očigledno veliki”, navela je ona.

Šta su tzv. Mrdićevi zakoni?

Podsećamo, aktuelna vlast je krajem januara donela novi set pravosudnih zakona, odnosno paket od pet izmena i dopuna, nazvanog po predlagaču Uglješi Mrdiću, poslaniku vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u Skupštini Srbije.

Izmene i dopune obuhvatale su: Zakon o Visokom savetu tužilaštva, Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakon o javnom tužilaštvu i Zakon o sudijama.

Sama najava tzv. Mrdićevih zakona naišla je na osudu od strane stručne javnosti, odnosno Visokog saveta tužilaštva (VST) i Visokog saveta sudstva (VSS), kao i niz strukovnih organizacija – ali i evropskih institucija I zvaničnika, prvenstveno Evropske komisije (EK).

Glavne zamerke ticale su se direktnog ugrožavanja samostalnosti tužilaštva I nezavisnosti sudstva. Takođe, osim same sadržine, struka je tada skretala pažnju I na pitanje forme. Pošto je zakone predložio narodni poslanik Mrdić, a ne Vlada Srbije, nije postojala zakonska obaveza da se organizuje javna rasprava.

A možda i momenat koji je najviše uplašio struku ticao se amandmana koji je predviđao da se 30 dana od usvajanja zakona svi privremeno upućeni tužioci opozovu, i da VST ponovo odlučuje o njihovom upućivanju. To je značilo da će Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) privremeno ostati bez 11 tužilaca, više od polovine, koji su u ovoj instituciji radili kao upućeni tužioci.

Po usvajanju samih zakona, kritike na račun Srbije iz Evropske unije bile su sve učestalije. Samim tim, aktuelni režim je poslao set zakona na ocenu Venecijanskoj komisiji, a iz Brisela su poručili da zakoni ne treba da se primenjuju dok ne stigne odgovor. Međutim, najkontroverznija odredba Mrdićevih zakona je prva bila primenjena, te je četiri od 11 privremeno upućenih tužilaca napustilo TOK.

Ipak, EK nije ostala nema, te je pokrenula reviziju kojom će se utvrditi da li Srbiji da se isplati deo sredstva predviđenih iz Plana rasta za Zapadni Balkan.

Izveštaj Venecijanske komisije stigao je u aprilu, a mišljenje je glasilo, ukratko – da je pravosudni sistem potrebno vratiti na stanje kakvo je bilo pre 28. januara. Drugim rečima, praktično je traženo poništavanje izmena i vraćanje svih tužilaca koji su povučeni iz Tužilaštva za organizovani kriminal.

Formirana je radna grupa za izmenu “Mrdićevih zakona”, čiji je član bio i sam Mrdić, održana su i javna slušanja o zakonima, a deo organizacija civilnog društva odbilo je da učestvuje u raspravi.

Nove verzije nacrta izmena pravosudnih zakona, koje su revidirane nekoliko puta, poslate su Venecijanskoj komisiji, koja će sredinom juna objaviti finalno mišljenje.