Ne davimo Beograd, jedan od osnivača Zeleno-levog fronta, nastao je na borbi protiv otimanja javnih dobara, ali i borbe za pravo na dom svih građana. Od samih početaka borbe protiv izvršitelja koji otimaju ljudima jedini dom, mi smo bili tu.

Danas, nakon osam godina, vidimo da se stvari nisu puno promenile, uprkos tome što su vlasti više puta menjale Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Juče smo svi bili svedoci brutalne akcije policije i privatne izvršiteljke Mirjane Dimitrijević, verovatno najpoznatije izvršiteljke u Srbiji, protiv koje je podignuto više krivičnih prijava, koje nisu dobile sudski epilog, a ozloglašena Dimitrijević nikada nije udaljena sa dužnosti. Nenajavljeno i na prepad je iz svog doma iseljena porodica.

Privatni izvršitelji kojima su poverena javna ovlašćenja, rade protiv većine u našem društvu, za bogatu i korumpiranu manjinu čiji su deo. Osim porodice Vuksanović koja je ovog puta bila na meti, u našoj zemlji u strahu živi ogroman broj poštenih ljudi koji trpe teror izvršitelja i kojima preti gubitak doma.

Srpskom društvu je potrebna ozbiljna rasprava o ulozi privatnih izvršitelja u našem pravosudnom sistemu. Iako se zvanično zovu javni izvršitelji, ne radi se o uposlenicima države, već o privatnim preduzetnicima kojima su poverena sudska ovlašćenja. Prošlo je više od 10 godina od njihovog uvođenja u pravosudni sistem Srbije i vreme je da se podvuče crta i vidi da li je odluka o njihovom uvođenju bila opravdana.

Zeleno-levi front smatra da privatni izvršitelji nisu opravdali svoje postojanje i da bi postupak izvršenja trebalo vratiti u sudove. Razlozi za to su:

1. Javni izvršitelji su preskupi za građane Srbije.

Običan građanin često ne može da koristi usluge javnih izvršitelja kada želi da naplati neki dug, jer su tarife javnih izvršitelja prosto preskupe za ljude koji žive od medijalne plate (plate koju prima najveći broj ljudi) u Srbiji. Međutim, kada se građani sa medijalnom platom nađu u poziciji dužnika, recimo zbog neplaćenog računa za telefon ili kazne za parking, izvršitelji veoma brzo reaguju i sa računa skidaju višestruko više nego što je osnovni dug. Zbog ovoga su izvršitelji postali ozloglašeni u Srbiji, a ne zato što ljudi ne žele da plaćaju dugove.

2. Privatni izvršitelji su postali centar moći koji povećava korupciju u državi.

Zahvaljujući lošim zakonskim rešenjima i slabosti pravosudnog sistema, privatni izvršitelji su postali centar moći u našem društvu. Oni godišnje prihoduju milione evra, što znači da su nakon svih ovih godina akumulirali ozbiljnu finansijsku moć u svojim rukama. Zahvaljujući finansijskoj moći i svojim vezama sa policijom i sudstvom, privatni izvršitelji su često uhvaćeni da krše zakon, ali malo njih je za to odgovaralo. Prošle godine se pojavila vest da se pripremaju izmene zakona koje bi javnim izvršiteljima omogućile da na terenu utvrđuju vlasništvo na nekretninama. Tada su mediji pisali da je ova genijalna ideja rezultat dogovora direktora Republilčkog geodetskog zavoda i predsednika Komore javnih izvršitelja. Ovo je jasan pokazatelj da su izvršitelji potencijalno koruptivni element koji korumpira druge državne i paradržavne službe.

3. Kontrola rada privatnih izvršitelja je jako slaba.

Rad privatnih izvršitelja bi po zakonu trebalo da kontroliše policija, Ministarstvo pravde i Komora javnih izršitelja. Jasno je da ovako postavljena kontrola nije adekvatna, jer Komora koju čine sami privatni izvršitelji rešava najveći broj pritužbi na rad izvršitelja. Ministarstvo pravde formira Disciplinsku komisiju kada se utvrdi da je došlo do povrede zakona. Ako znamo da Disciplinsku komisiju čini troje sudija i dvoje izvršitelja možemo da zaključimo da ni ova komisija nije baš nezavisna. Na sajtu Ministarstva pravde se objavljuju sve izrečene disciplinske mere protiv izvršitelja. Za ovih 12 godina postojanja izrečeno je tek nešto više od 60 mera. Najteža mera je zabrana daljeg rada izrečena je svega nekoliko puta.

4. Pravo na dom nije zaštićeno i ne poštuje se načelo srazmere

Jedna od glavnih kritika sistema privatnih izvršitelja je to što jedini dom dužnika nije zaštićena kategorija. To znači da se dug naplaćuje po cenu toga da neko postane beskućnik. Ovi slučajevi su s razlogom izazvali najveću pažnju javnosti, jer po našem Ustavu, ali međunarodnim konvencijama koje su deo pravnog sistema Republike Srbije pravo na krov nad glavom je zagarantovano ljudsko pravo. U vezi s tim je i načelo srazmere, koje istina postoji u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju ali nije do kraja definisano. Zakon nalaže izvršitelju koji sprovodi izvršenje da vodi računa o načelu srazmere, što podrazumeva da sam izvršitelj mora uzeti u obzir visinu potraživanja i vrednosti nepokretnosti koja se prodaje. Međutim, Zakon ne reguliše situacije u kojima dužnik ne poseduje drugu nepokretnosti osim one koja je predmet izvršenja, a predstavlja jedini dom.

Zeleno-levi front podržava otvaranje rasprave o izvršnom postupku, ulozi privatnih izvršitelja i promenu zakonodavstva, kako bi se smanjila samovolja i bahatost privatnih izvršitelja i zaštitilo pravo na dom svih građana. Borićemo se protiv moćne interesne grupe izvršitelja koji koriste tuđu nesreću, kao i neefikasan sistem kontrole i naklonost vlasti, i uvek stati u zaštitu građanki i građana.