Poslanici i odbornici

Natalija Stojmenović je rođena 1995. godine u Vranju. Završila je osnovne studije politikologije na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Trenutno pohađa master studije na istom fakultetu na smeru: Politička analitika i društvene promene. Pokretu Ne davimo Beograd se priključila 2017. godine u borbi za zaštitu javnog interesa i solidaran i pravedan grad za sve, a trenutno koordiniše kampanju i aktivnosti na terenu i članica je Autonomnog ženskog fronta. Na izborima za Skupštinu grada Beograda, održanim 2022. godine izabrana je za gradsku odbornicu, takođe u tom sazivu je bila i predsednica Saveta za budžet i finansije grada Beograda. U Skupštini se prevashodno bavila oblastima koje se tiču zdravlja, ekonomije i politikama za mlade.

Dr Branislav Dimitrijević je profesor istorije i teorije umetnosti, autor i priređivač knjiga i publikacija, kustos izložbi savremene umetnosti. Od 2007. do 2009. godine, bio je pomoćnik ministra kulture republike Srbije za međunarodne odnose i evropske intergracije, i ima iskustvo u kulturnoj politici i kulturnoj diplomatiji. Zalaže se za društvenu transformaciju zasnovanu na društvenim pokretima i ekonomskoj solidarnosti. Podržava levo-zeleni politički kurs pokreta Ne davimo Beograd od osnivanja, koordinator je Grupe za kulturu, i bio je član Inicijativnog odbora Zeleno- levog Fronta. Zadatak kulturne politike ZLF vidi u procesu koncipiranja trećeg puta u odnosu na dva dominantna kulturna modela, državno-nacionalnog i komercijalno samo- održivog, jer oba otuđuju umetnike i radnike u kulturi od društvene stvarnosti, sprečavaju kulturni razvoj i polarizuju društvo. Zalaže se za kulturu koja je otvorena, kritička, konstruktivna, inkluzivna i inovativna, za kulturu koja je javno dobro, dostupnu svima i na raznovrsne načine.

Natalija Simović je rođena u Užicu, gde je završila gimnaziju, a u Beogradu je završila anglistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu i master studije iz Kulturnog menadžmenta i kulturne politike na Univerzitetu umetnosti. Bila je stipendistkinja Centra za Filantropiju na CUNY Univerzitet u Njujorku na programu za mlade lidere/ke i pohađala alternativne ženske studije na Fakultetu političkih nauka. Preko 10 godina je aktivna u civilnom sektoru, posebno u oblasti podrške uspostavljanju usluga socijalne zaštite, ženskih prava i rodne ravnopravnosti. Natalija je u pokretu Ne davimo Beograd od samog osnivanja. Bila je članica Malog veća i odbornica u skupštini Grada Beograda, i bavila se prikupljanjem finansijskih sredstava, a trenutno je koordinatorka Autonomnog ženskog fronta. Posvećena je borbi za socijalnu pravdu, a oblasti posebnog interesovanja su joj ženska prava, socijalne politike i ljudska prava. Natalija je članica međunarodne municipalističke mreže za feminizaciju politike.

Dušan Pavlović rođen je 1980. godine u Beogradu, gde je i studirao na Pravnom fakultetu. U svojoj profesionalnoj ulozi stara se o operativnom poslovanju porodične firme za inžinjersko-geološko projektovanje. Veruje u snagu lokalne zajednice i njenu sposobnost da utiče na politike koje se tiču života ljudi na lokalu, kao što su: čist vazduh i čista voda, funkcionalan i moderan javni prevoz kao i druge javne i komunalne usluge, obrazovanje koje je u skladu sa potrebama vremena u kome živimo i kvalitetno zdravstvo koje je podjednako dostupno svim građanima i građankama. Godinama je aktivan u borbi za podizanje svesti o značaju ekoloških tema. U u prošlom sazivu u Skupštini grada Beograda bio je odbornik ispred odborničke grupe “Za dobar grad – Moramo”, član Saveta sa saobraćaj, Saveta za zaštitu životne sredine, kao i Administrativno-mandatne komisije.

Anđela Ruvidić je rođena 1994. godine u Aranđelovcu. Osnovne i master studije je završila na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na odseku Hidrotehnika i vodno-ekološko inženjerstvo. Odbranila je master rad 2018. godine na temu „Uticaj stepena prečišćavanja komunalnih otpadnih voda na kvalitet površinskih recipijenata”. Anđela je proteklih pet godina zaposlena kao projektantkinja hidrotehničkih instalacija. Aktivizmom u pokretu Ne davimo Beograd (današnji Zeleno- levi front) se bavi od 2018. godine. Vodila je opštinski odbor Zvezdara, a u svom političkom deovanju je fokusirana na teme: urbanizam, ženska prava i ekologija. Anđela je bila odbornica u Skupštini grada Beograda i članica Saveta za urbanizam, od 2022. do 2023. godine.

Marko Vujačić je rođen 1981. godine u Vrbasu, AP Vojvodina. Osnovne studije međunarodnih odnosa završio je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 2005, a potom i dva master programa, u oblasti ljudskih prava na Centralno-evropskom univerzitetu u Budimpešti 2006, i u oblasti evropskih studija na Univerzitetu u Bonu 2012. Bio je Fulbrajtov stipendista (Hjubert Hamfri stipendija američkog State Departmenta) na Univerzitetu Merilend, gde je izučavao kvantitativne metode u analizi javnih politika. Više od 14 godina radnog i profesionalnog iskustva stekao je na poslovima u međunarodnim i nevladinim organizacijama, na Tajvanu, Filipinima, Maroku, Gruziji, Jordanu, Avganistanu, i u Srbiji. Oblasti ekspertize obuhvataju podršku institucionalnom i parlamentarnom razvoju (razvoj parlamentarnih odbora i političkih grupa, nadzorne funkcije parlamenta, predstavničke funkcije parlamentaraca), uključivanju civilnog društva i javnosti u rad parlamenta, kao i priprema strateških i operativnih dokumenata za razvoj javnih institucija.

Luka Petrović rođen je 1994. godine u Beogradu. Fakultet Političkih nauka u Beogradu završio je 2017. kao student generacije na politikološkom smeru, a dve godine kasnije završio je master studije na istom fakultetu. Trenutno je na doktorskim studijama. Tokom i nakon studija honorarno se bavio novinarstvom. Nakon toga je nepune dve godine bio zaposlen na lnstitutu za filozofiju i društvenu teoriju. Od 2021. radi kao asistent na Fakultetu političkih nauka, angažovan na predmetima koji se bave istorijom političke misli i savremenom političkom teorijom. Redovni je dopisnik regionalnog portala Bilten.org, povremeno piše analitičke tekstove za portal Mašina.rs gde je bio član redakcije, kao i za druge medije kao što je srpsko izdanje Le Monde diplomatique. U Ne davimo Beograd se učlanio 2020. i jedan je od osnivača lokalne grupe Palilula – desna obala. U oktobru 2023. izabran je kopredsednika OO ZLF Palilula. Kao gradski odbornik zalagaće se za kvalitetniji i dostupniji javni prevoz, proširenja kapaciteta državnih vrtića, kvalitetniju socijalnu zaštitu i razvoj grada u skladu sa potrebama običnih ljudi. Živi na Karaburmi i u slobodno vreme se rekreativno bavi vaterpolom.

Dobrila Lola Joksimović ima preko 20 godina relevantnog iskustva u upravljanju brojnim međunarodnim projektima, bila je angažovana kao stručnjak za kulturne odnose između EU i Balkana, nezavisni ekspert Tima Evropa Srbija (DEU) i rukovoditeljka tela za implementaciju EU programa. Učestvovala je na brojnim konferencijama kao govornik i predavač o kulturnim politikama EU, držala treninge o menadžmentu projekata i radila na osmišljavanju, produkciji i razvoju komunikacionih strategija. Diplomirala arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i stekla MA zvanje u oblasti kulturne politike i menadžmenta. Zainteresovana je za ulogu i značaj umetnosti, kulture i ljudskih prava i veruje u njihov doprinos izgradnji jakih lokalnih zajednica. Inovacije i kreativnost koje dolaze iz oblasti kulture podstaći će uspostavljanje novih standarda u javnim politikama i merilo civilizovanosti jednog društva i sekularne države. Kroz politiku se bori za stvaranje pravednijeg društva za buduće generacije, kako bi mogli da poručimo svojoj deci – uvek budi ono što jesi i bori se za svoja prava! Koordinatorka je ZLF grupe za dobrobit životinja pod geslom: Bolji grad za sve (baš sve!), ko-kordinatorka ZLF grupe za kulturu i odbornica u Skupštini grada (2022-2023).

Ljubinka Pejčić rođena je 1967. godine u Prijepolju, gde je završila srednju ekonomsku školu. Upisom na Fakultet Političkih nauka se seli u Beograd, gde i sada živi sa porodicom. Zaposlena je u privatnoj preduzetničkoj firmi. Dugogodišnja je aktivistkinja u oblasti zaštite životne sredine, očuvanja prirode i dostupnosti javnih zelenih površina građanima i građankama, a ne privatnim investitorima. Jedan od glavnih pravaca delovanja joj je borba za decentralizaciju Beograda, pa i cele Srbije, kao i veće učešće građana i građanki u procesu odlučivanja. Zalaže se da se vrate nadležnosti mesnim zajednicama kao primarnom mestu gde se vodi lokalna politika i gde građani i građanke sami odlučuju o svom neposrednom okruženju.

Miloš Vuletić je rođen 1980. godine u Beogradu, gde je završio studije filozofije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Doktorirao je filozofiju na Univerzitetu u Pitsburgu. Od 2016. živi na beogradskoj opštini Stari grad i predaje na Filozofskom fakultetu, gde je 2017. izabran za docenta na Odeljenju za filozofiju. U Pokretu Ne davimo Beograd aktivan je od 2018. godine, član je od 2019, a od januara 2023. je koordinator opštinskog odbora Stari grad. Bio je kandidat Pokreta na listama koalicije Moramo na gradskim i parlamentarnim izborima 2022. godine. Takođe, od 2021. godine je član Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA). Kao gradski odbornik, zalagaće se pre svega za smanjivanje društvenih nejednakosti i za sprovođenje urbanističkih politika koje izražavaju vrednosti solidarnosti i brige o javnim dobrima.

Marina Vidojević je rođena 1984. godine u Kruševcu. Diplomu profesorke srpske književnosti i jezika stiče 2008. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a zatim dr književnih nauka 2013. na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od 2010. godine predaje srpski jezik u OŠ „Branko Ćopić“ u Beogradu. Majka je dvoje dece. Aktivno učestvuje u radu grupe za obrazovanje pokreta Ne davimo Beograd od 2021. i kopredsednica je Opštinskog odbora Voždovac Zeleno-levog fronta od 2023. godine. Pored lokalnih pitanja, u vidu infrastrukture, mreže vrtića i ekoloških problema, posebno se interesuje za obrazovne politike i spoj formalnog i neformalnog obrazovanja. Zalaže se za pravednije i dostupnije obrazovanje, koje mora u svakom svom segmentu biti potpno besplatno, prilagođeno i inkluzivno za sve društvene grupe. Cilj takvog obrazovanja mora biti isključivo podizanje nivoa znanja, ali ne usložnjavanjem kurikuluma, već jednim kreativnijim i relaksiranijim pedagoškim pristupom i metodama koje će omogućiti povezivanje tih znanja i savremenog društva u kojem deca uče i odrastaju.

Aleksa Petković je rođen 1995. godine u Užicu. Nakon završetka Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, posvetio se radu u nevladinom sektoru, fokusirajući se na zaštitu životne sredine i radnih prava. Kao aktivista, Aleksa je bio uključen u odbranu od iseljenja, borbu protiv investitorskog urbanizma, kao i brojne kampanje zaštite životne sredine. U 2020. godini, Aleksa je pokrenuo inicijativu za osnivanje prvog sindikata u ICT sektoru u Srbiji. Kao kandidat za gradskog odbornika, njegov glavni cilj je unapređenje kvaliteta života u Beogradu, sa posebnim fokusom na infrastrukturu, životnu sredinu i zaštitu prava radnika.

Anja Zlatović je rođena 1992. u Beogradu. Doktorirala je etnologiju i antropologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je trenutno zaposlena. Deo master i doktorskih studija je provela u Atini na Padio univerzitetu političkih i društvenih nauka kao stipendistkinja Erasmus+ programa. Akademski se zanima za teme digitalne antropologije, identiteta, smrti, alternativnim religijskim pokretima, i odnima medija i politika. Bavi se aktivizmom od srednjoškolskih dana, pri čemu je najviše zainteresovana za feminizam, LGBT+ prava i socio-ekonomsku jednakost. Bila je osnivačica kulturne incijative Kravatisti i online magazina Kultur!Kokoška. Trenutno je kopredsednica teritorijalnog odbora Novi Beograd Zeleno-levog fronta. Takođe je aktivna u Autnomnom ženskom frontu i Zelenoj omladini Srbije, gde je ranije bila u glavnom odboru.

Radoje Stefanović rodjen je 1940. godine u Beogradu. Završio je Pravni i Ekonomski fakultet. Bio je direktor u “Tehnogasu” i “Minelu”, predsednik Beogradske banke, sekretar za privredu Beograda, potpredsednik Vlade Srbije, predsednik Izvršnog saveta Beograda i predsednik Privredne komore Srbije. Posle Osme sednice povukao se sa javnih funkcija, napustio Savez komunista i bio nezaposlen. Od 1989. godine je advokat. Od 2016. godine je simpatizer, a od 2021. godine član pokreta Ne davimo Beograd. Član je Zeleno-levog fronta i kopredsednik Seniorske organizacije. Oženjen je i otac petoro dece. Nije učestvovao ni u jednom zločinačkom poduhvatu ili zločinu nad Albancima, Bošnjacima i Hrvatima. Ako bude izabran za odbornika Skupštine grada Beograda, namerava da svojim vrednosnim opredeljenjima i iskustvom doprinese ekološkoj zaštiti, ublažavanju socijalnih nejednakosti, unapređenju uslova života Beograđana i njihovoj participaciji u upravljanju svojim gradom.

Rođena 1982. godine u Beogradu. Završila je osnovne i master studije italijanskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Bavi se prevođenjem, kopirajtingom i digitalnim marketingom. Od 2021. godine je aktivna u lokalnim i zajedničkim kampanjama pokreta Ne davimo Beograd, a potom i u Zeleno-levom frontu. Kandidatkinja na listi za izbor gradskih odbornika i narodnih poslanika na izborima u aprilu 2022. Od 2023. godine je sekretarka za razvoj članstva opštinskog odbora Stari grad, a zatim i kopredsednica opštinskog odbora Stari grad. Svojim političkim i aktivističkim radom teži da doprinese tranziciji ka pravednoj društvenoj preraspodeli, osavremenjivanju načela samouprave i osnaživanju društvenog dijaloga na temeljima principa jednakosti kao preduslova za postizanje istinske socijalne države.

Stefan Tasić je rođen 1993. godine u Vranju. Diplomirao je Politikologiju na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Nakon osnovnih studija je završio master studije u Nemačkoj na Univerzitetu u Manhajmu, sa fokusom na kvantitativne metode istraživanja, kompetitivni autoritarizam i procese demokratizacije. Bio je angažovan kao saradnik pri Fakultetu političkih nauka, kao i na Univerzitetu u Manhajmu. Dodatno se usavršavao u Hamburgu u oblasti istraživanja tržišta. Bavi se istraživačkim i konsultantskim radom. Pokretu Ne davimo Beograd je pristupio iz uverenja da novi ljudi i nove politike mogu na najbolji način da doprinesu stvaranju zelenog, solidarnog i demokratskog Beograda i Srbije. Na parlamentarnim i beogradskim izborima 2022. bio je zadužen za kontrolu izbora, dok je trenutno u okviru Zeleno-levog fronta aktivan kao koordinator za razvoj i širenje partije u Srbiji.

Rođena u Pančevu 1975.godine. Posle studija na Građevinskom fakultetu u Beogradu, 10 godina radila u IT sektoru. Poslednjih 10 godina je projekt menadžerka u neprofitnom sektoru, gde radi na razvoju i realizaciji projekata koji se bave zelenom infrastrukturom, prirodom inspirisanim rešenjima koja poboljšavaju javne i otvorene prostore, pretvarajući ih u mesta koja neguju prirodu, kulturu i igru. Angažovana je na projektima popularizacije zelene ekonomije i socijalnog preduzetništva kao načina za rešavanje ekoloških, socijalnih i ekonomskih problema. Učestvovala u osnivanju i razvoju Opštinskog odbora Ne davimo Beograd/Zeleno-levi front Stari grad.

Danijel Pantić je rođen 1979. godine u Beogradu. Nakon završetka Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu i kraćeg perioda provedenog u sektoru prodaje u Coca – Cola HBC Srbija, prelazi na rad u Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ u Beogradu, gde je tokom naredne tri godine obavljao poslove stručnog saradnika u kabinetu direktora. Kasnije prelazi na rad u Gradsku upravu grada Beograda u Službu za komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima, na mesto zamenika direktora, koje je obavljao do 2013. godine. Od 2014-2019. godine Danijel je bio zaposlen u upravi GO Mladenovac, dok je od 2019. godine do sada zaposlen u upravi GO Stari grad. Danijel je 2008. godine izabran za odbornika u SO GO Mladenovac ispred liste koalicije ZES, kada je izabran i na mesto potpredsednika SO GO Mladenovac, na kojem je ostao do 2010. godine. Kao kandidata za gradskog odbornika, njegov glavni cilj je unapređenje rada javne uprave i učešće građana u odlučivanju kroz decentralizaciju donošenja odluka i veća ovlašćenja Mesnih zajednica.

Bojana Matić je rođena 1963. godine u Beogradu. Nakon završetka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, specijalizirala je Public Relations, na istom fakultetu. Radila je u nevladinom i vladinom sektoru (Skupština grada Beograda – Urbanistički zavod, International Organisation for Migration (IOM), International Rescue Comittee (IRC), United Nations Children’s Fund (UNICEF). Uvek je bila fokusirana na ljudska prava, a profesionalno se bavila Odnosima s javnošću u međunarodnim organizacijama. Od 2008. godine, Bojana se bavi privatnim poslom i promovisanjem zdravih stilova života. Koautorka je dva udžbenika za Visoku zdravstvenu školu strukovnih studija: “Vodič kroz wellness” i “Wellness u Srbiji”, zajedno sa dr Goranom Isailović. Pre uključivanja u Ne davimo Beograd/Zeleno levi front, Bojana nikada nije bila članica ni jedne partije. Kao kandidatkinji za gradsku odbornicu, fokus bi joj bio poboljšanje kvaliteta svakodnevnog života u Beogradu, uz povećanje transparentnosti u radu Skupštine i dobru komunikacija sa građanima i građankama.

Rođen 1978. godine. Diplomirao Socijalni rad na FPN, kasnije specijalizacija iz novinarstva.
Voditelj i urednik na Radio Beograd 1 od 2000. do 2017. Dobitnik nagrade za istraživačko novinarstvo NUNS.
U NDMBGD od 2020. godine, a u timu za izbore od 2021. Obučio preko 700 kontrolora na Zoom obukama i obukama uživo.
Kopredsednik TO Savski venac od 2023.

Tijana Matijević je naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.
Osnovne studije je završila na Filološkom fakultetu u Beogradu, a master studije u Bolonji. Doktorirala
je na Univerzitetu Martin Luter u Haleu u Nemačkoj.

Do 2023. godine radila je kao predavačica i istraživačica na univerzitetima Martin Luter u Haleu i Fridrih Šiler u Jeni. Bavi se istraživanjima
feminizma, istorijom književnosti i kulture (post)jugoslovenskog prostora. Predstavnica je Autonomnog ženskog fronta u Beogradskom odboru i aktivna članica TO Voždovac.

Zoran Bukvić je već skoro deceniju građanski aktivista, predsednik UG Ulice za bicikliste. Rođen je 1977. godine u Beogradu, gde je završio Višu mašinsku školu u Zemunu. Zalaže se za grad sa manje automobila, manje zagađenja i bolje uslove u saobraćaju za pešake, bicikliste, trotinetaše i osobe sa invaliditetom. Živi u Borči, opština Palilula. Cilj mu je da se u Beogradu promeni način planiranja, koji u na prvo mesto stavlja potrebe vozača automobila. Umesto toga, potrebno je dati prednost pešacima, javnom prevozu i biciklistima/trotinetašima. Osim saobraćaja, bio je uključen i u rad inicijativa Za naš kej i Savski nasip, gde se zalagao da se beogradske obale oslobode od uzurpacije i divlje gradnje, kao i od automobilskog saobraćaja. Sa udruženjem Ulice za bicikliste je sproveo više projekata javnog zagovaranja na polju održive urbane mobilnosti u Beogradu i Srbiji.

Anđela Marković je rođena 1998. u Lazarevcu, gde je završila gimnaziju, nakon čega je stekla zvanje master filološkinje anglistike na Filološkom fakultetu i tu upisala doktorske studije. Bavi se aktivizmom od 2021. godine, kada se priključila kolektivu Solidarne kuhinje, a u Zeleno-levom frontu je of 2023. godine, gde je članica Glavnog odbora i potparolka Zelene omladine Srbije. Pored toga je učestvovala u radu Pride Info Centra, kao i neformalnih grupa koje su se bavile promovisanjem progresivnih politika unutar vršnjačkih grupa. Na doktorskim studijama se zainteresovala za pitanje narativa, a posebno političkih i patrijarhalnih, i sada ima za cilj da postane jedna od retkih feminističkih lingvistkinja u državi. Posebno je zainteresovana za pitanja ženskih i manjinskih prava, ekološke pravde, i društvene pravde.

Stevan Banjac je aktivista s dugogodišnjim stažom i član pokreta Ne davimo Beograd od 2017. godine. Od 2019. godine, obavlja funkciju koordinatora teritorijalne grupe Čukarica, dok od 2020. obavlja funkciju koordinatora logistike, najpre u okviru inicijative Ne davimo Beograd, a sada u okviru Zeleno-levog fronta. Rođen je 1983. godine u Beogradu, posvećen je poboljšanju situacije u perifernim naseljima našeg grada. Stevan je stekao obrazovanje završivši Petu Beogradsku gimnaziju, nakon čega je stekao diplomu menadžera bezbednosti na Fakultetu bezbednosti, Univerziteta u Beogradu. Osim toga, Steva se ističe svojom komunikativnošću, beskrajnom energijom i uvek prisutnim osmehom na licu. U svojstvu koordinatora redarske službe inicijative Ne davimo Beograd, Stevan se starao oko organizacije i osiguranja bezbednosti ljudi na protestima pod nazivom Srbija protiv nasilja kojih je do sada bilo ukupno 27.

Rođena 1986. godine u Beogradu, završila Gimnaziju „Sveti Sava”, studirala Geoekonomiju. Udata majka dve ćerke. Bavi se dizajnom nameštaja i opremanjem enterijera već 10 godina. Od najranije mladosti bavi se aktivizmom. U pokretu Ne davimo Beograd je koordinatorka grupe Leva obala Dunava i kopredsedavajuća Velikog veća.

Milan Škobić rođen je u Beogradu 1991. godine. Završio je osnovne studije Etnologije i Antropologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, i master
studije iz Sociologije i Socijalne Antropologije na Srednjeevropskom univerzitetu (CEU) u Budimpešti. Trenutno je na doktorskim studijama iz sociologije na univerzitetu Northeastern u Bostonu, SAD. U svojoj doktorskoj disertaciji proučava položaj zaposlenih kod stranih investitora u Srbiji i procese kreiranja industrijske politike i strategija korporativnog upravljanja u Srbiji. U Zeleno-levom frontu je aktivan od 2016. godine. U politici se zanima za pitanja društvene pravde, razvoja solidarne ekonomije, i međunarodne miroljubive koegzistencije.

Rođena u Beogradu 1970. godine. Po zanimanju medicinska sestra na poslovima preventivno zdravstvene zaštite u PU “Jelica Obradović” Mladenovac. Organizatorka protesta 1 od 5 miliona i učesnica svih građanskih protesta. Inicijatorka neformalnog uduženja građana i peticije za borbu protiv zagađenja vazduha od 2019. godine. Kao kandidatkinji za odbornicu, glavni cilj će biti unapređenje kvaliteta i čistoće životne sredine i zdravstvenih usluga, kao i uređenje i proširenje zelenih površina u gradu.

Miloš Janković je rođen 1993. godine u Užicu. Osnovne i master studije elektrotehnike i računarstva završio je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu završio je master studije politikologije. Trenutno je na doktorskim studijama na istom fakultetu.
Bio je deo novinarskog tima magazina Liceulice, saradnik obrazovnog programa
Grupe 484 i član redakcije portala Mašini. Dve godine bio je redovni kolumnista portala Peščanik. Trenutno je zaposlen kao istraživač saradnik na lnstitutu za filozofiju i društvenu teoriju. Sekretar je Laboratorije obrazovnih teorija.

Rođena sam u Beogradu 1991. godine, gde sam završila srednju medicinsku školu na Zvezdari, a trenutno sam apsolventu roku na Visokoj sportskoj i zdravstvenoj školi. Imam 12 godina radnog iskustva u domaćim i inostranim zdravstvenim centrima. Znanje iz oblasti intezivne neonatologije stekla sam radom u najvećoj vojnoj bolnici na bliskom istoku, odakle sam ponela nekolicinu svetski priznatih sertifikata iz pomenute oblasti.
Građanskim aktivizmom se bavim proteklu deceniju, a od 2023. godine sam član ZLF i od nedavno sekretarka za članstvo teritorijalnog odbora ZLF Savski venac.

Đorđe Dimitrijević ima 29 godina, odrastao je u bloku 62 i sa 18 godina je počeo da se bavi aktivizmom. Završio je Devetu gimnaziju, osnovne i master studije na Filološkom fakultetu, gde danas piše doktorsku disertaciju na temu jezika u politici. Radio je kao profesor engleskog jezika, konferencijski prevodilac i menadžer prevodilačkih projekata.

Kao aktivista Zeleno-levog fronta i Zelene omladine Srbije fokusirao se na probleme u obrazovnom sistemu, mentalno zdravlje mladih i javni prevoz. Ima crni pojas u karateu, priprema se da pretrči maraton i učestvuje u televizijskim kvizovima.

Jelena Joksimović je docentkinja na Fakultetu za medije i komunikacije, Univerziteta Singidunum, kao i na Pedagoškom fakultetu u Jagodni. Ona je psihološkinja, istraživačica i aktivistkinja u oblasti obrazovanja. Doktorirala je na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu gde je 8 godina radila kao saradnica u nastavi. Pet godina je radila u Centru za promociju nauke kao stručna saradnica i koordinatorka obrazovnih programa. Jelena je i koosnivačica i aktivna članica kolektiva Škograd, unutar kog istražuje obrazovne prakse kao javno dobro i veze između obrazovanja i javnih prostora. Dobitnica je nagrade Olivera Ranđić za najkreativniji doprinos (ne)formalnom obrazovanju, za iskorake, inovativnost i hrabrost u uvođenju novih metodologija i alata u obrazovanju u oblasti ljudskih prava i humanističkih nauka, uz podsticanje saradnje između obrazovnih institucija i nevladinog sektora na svim nivoima.
U pokretu Ne davimo Beograd, bila je koordinatorka tematske grupe za obrazovanje, kontrolorka u dva izborna ciklusa, a tokom 2019. godine bila je i članica Radne grupe za pripremu stalne strukture i izbornog kongresa. Kopredsednica je teritorijalne grupe Rakovica unutar koje deluje i u timu za očuvanje nasleđa Industrije motora Rakovica, timu za kontrolu izbora, ali i u svim drugim aktivnostima ovog snažno demokratski orijentisanog odbora u čije ljude veruje svim srcem.

Predrag Cvetković je rođen 1975. godine u Herceg Novom. U Beogradu živi od 1993. godine. U Inicijativi Ne Davimo Beograd je od samih početaka, aktivan u teritorijalnoj grupi Rakovica.
Devedesetih godina učestvovao je aktivno u studentskim protestima. Poslednjih desetak godina pažljivo prati izborne procese i nepravilnosti koje ih prate. Veliki je pobornik zelenih tehnologija i očuvanja životne sredine. Zaposlen je u jednoj od naših najvećih IT kompanija na poziciji senior sistem inženjera. Član je Etičkog odbora Zeleno-levog fronta.

Rođena u Sremskoj Mitrovici, 1980. godine. U Beogradu zavrsila osnovnu školu i gimnaziju, diplomirala na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu rumunski jezik i književnost.
Volonterizmom i aktivizmom se bavi dvadeset godina, projektnim menadžmentom preko deset, sa stečenim Sertifikatom za javne nabavke i višegodišnjim iskustvom u državnom i privatnom sektoru.

Aktivna članica Ne davimo Beograd od 2022. godine. Od osnivanja aktivna u Zeleno-levom frontu na Čukarici, kao i u Autonomnom ženskom frontu.
Zalaže se za teme koje se tiču socijalnih prava, prava žena i osetljivih grupa stanovništva, a veoma je angažovana u oblasti neformalnog obrazovanja dece i mladih. Smatra da je neophodna sistemska promena društva i institucija što je i glavni razlog ličnog političkog učešća, kroz programe Zeleno levog fronta, zajedno sa ljudima koji ga čine.

Mihailo Paunović je rođen 1986. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Osnovne, master i doktorske studije završio je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Zaposlen je u Institutu ekonomskih nauka kao naučni saradnik. Tokom karijere je objavio brojne naučne radove iz oblasti inovacija, intelektualnog kapitala, preduzetništva i digitalne transformacije. Član je ZLF od njegovog osnivanja i član je stalnog sastava odbora na opštini Savski venac. Obavljao je funkciju delegata za prvi izborni kongres ZLF.

Marija Todorović je rođena 1987. godine u Valjevu. Diplomirala je na Odeljenju za međunarodne studije Fakulteta političkih nauka, nakon čega je završila master iz studija nacionalizma na Centralno-evropskom univerzitetu u Budimpešti.
U svom dosadašnjem radu u civilnom i međunarodnom sektoru, bavila se projektnim menadžmentom i komunikacijama. Fokus njenog delovanja u poslednjih pet godina jeste osnaživanje udruženja građana radi njihovog većeg učešća u procesima donošenja odluka. Posebno je zainteresovana za pitanja građanskog aktivizma, rodne ravnopravnosti i socijalne inkluzije.
Članica je Zeleno-levog fronta od njegovog osnivanja, deo je opštinskog odbora Zemun i članica je Autonomnog ženskog fronta.

Andrej Zlatović je rođen 1998. u Beogradu, gde je završio Petu beogradsku gimnaziju, a potom stekao zvanje diplomiranog arheologa na Filozofskom fakultetu. Trenutno je na master studijama kulturologije na Fakultetu političkih nauka gde se bavi korelacijom ekonomskih i kulturnih promena.
U Zelenu omladinu Srbije ulazi 2022. godine. Trenutno u omladini vrši ulogu portparola. Intenzivno radi na međunarodnoj saradnji omladina, pogotovo sa Mladim evropskim zelenima, gde pomaže koordinaciji njihove kampanje za izbore za Evropski parlament. Bio je koordinator i učesnik na brojnim projektima, između ostalog Zelene evropske fondacije.
Zalaže se za Beograd gde svako ima krov nad glavom, cilja da se sačuva istorija
Beograda i da očuvamo naš grad umesto da ga rušimo bez plana i dozvola. Pošto
je tokom studija bio prinuđen da radi brojne usputne poslove, na kojima je često
bio neprijavljen, želi da promeni sistem tako da mladi ljudi ne moraju da prolaze kroz takva iskustva.

Ivana Dakić rođena je 1979. godine u Beogradu. Završila je grafički dizajn na Fakultetu primenjenih umetnosti i više od 20 godina radi u širem polju svoje struke. Duži period radila je i kao profesorka dizajna, crtanja i slikanja u čuvenom beogradskom slikarskom ateljeu. Ima svoj dizajn studio, bavi se slikarstvom i borilačkim veštinama, a od nedavno je i predavač veštine Tai Chi Chuan. Trenira za Džedaja. Zeleno-levom frontu (tada još uvek Ne davimo Beograd) pristupa 2019. godine, kada odlučuje da je dovoljno posmatrala i da je vreme da se menja svet. Aktivna je u Opštinskom odboru Novi Beograd i članica Autonomnog ženskog fronta.
Svoje delovanje fokusira na decentralizaciji odlučivanja i socijalnoj pravdi, bori se da se uvek čuje glas građana, da svako bude pitan da odlučuje o svom životu i svom kraju. Zalaže se za očuvanje životne sredine i za održive politike.

Rođen u Zemunu 1966. godine. Aktivan član Ne davimo Beograd od 2021. Od osnivanja u Zeleno-levom frontu na Voždovcu gde je od 2024. i kopresednik teritorijalnog odbora.

Rođen u Prokuplju 1976. godine. U Kuršumliji završava osnovnu i Srednju ekonomsku školu, diplomira na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, kao i dva magistarska studija, na FPN-u i na Alternativnoj akademskoj mreži. Doktorira na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 2014. godine na temu: “Brendiranje gradova i regiona u Istočnoj i Zapadnoj Evropi: teorija i praksa“. U svojoj profesionalnoj karijeri Luković je radio kao naučni istraživač, konstultant, novinar i državni službenik. U univerzitetskoj karijeri Luković je radio na Fakultetu organizacionih nauka, Megatrend univerzitetu, Geoekonomskom fakultetu i na Fakultetu društvenih nauka u Beogradu.
Tokom poslednjih deset godina, često je angažovan na projektima domaćih i stranih organizacija u oblasti planiranja razvoja, participativnog budžetiranja i transparentnog rada opština i gradova u Republici Srbiji.
Član je Opštinskog odbora Zeleno-levog fronta opštine Rakovica. Otac je dva deteta, član Saveta roditelja OŠ „Vladislav Ribnikar“ i zamenik predstavnika škole u Savetu roditelja opštine Vračar.