Pored interesa za otimanje imovine, vlast u Srbiji pokazuje i veliko interesovanje za krađu nematerijalnih dobara građanki i građana, imena i identiteta, uverenja, dobrog glasa i, naročito, golog glasa, odnosno glasačkog listića. Glasački listić je pretposlednja linija odbrane od maltretiranja onih moćnih, posebno onih na vlasti. Pre toga je obraćanje pravosuđu, a nakon toga neinstitucionalni oblici otpora.

Oduzimanje i prisvajanje vašeg imena i glasa je san svakog autokrate ii autokratkinje, ali ne samo njih. Demokratija počiva na osvajanju i dobijanju glasova i razvijene su mnoge tehnike kako se to može činiti na nežan, mada nelegitiman način. Ali to zahteva veliki napor i nosi sa sobom neizvesnost koju autokrate ne podnose. Zbog toga se trude da iz izbora uklone svaku neizvesnost i da spreče mogućnost da se građani i građanke na izborima, ne daj bože, opredeljuju. Zbog toga se bolje osećaju kada pre izbora znaju da je vaš glas u njihovim rukama.

Naprednjačka vlast razvila je uspešan biznis od raspisivanja izbora i prikupljanja glasova za šta koristi različite mehanizme – od izvrtanja izbornih pravila, preko njihovog prilagođavanja sopstvenim potrebama do različitih vidova otvorene izborne krađe.

Vaš glas i vaše ime mogu vam biti oduzeti na mnogo načina od kojih su neki ovde opisani, po fazama izbornog procesa. Postoje i načini da ga zaštitite.

Proces kandidovanja: u procesu kandidovanja vaše ime se može naći na spiskovima onih koji su podržali liste i/ili kandidate, a da vas niko o tome nije pitao. Ovaj manir skupljanja podrške poznat je dugo i očigledno dobro razrađen, jer neki imaju vaše podatke i svoje olovke da falsifikuju vaš potpis. Pravne posledice po „žrtvu” do sada skoro da nisu postojale, ali postoje mnoge pogodnosti po one koji to čine, ne samo da se ne muče da skupljaju potpise, nego i da dizajniraju izbornu ponudu i tako smanje vrednost vašeg glasa. Ako imate puno na izbornom meniju, lakše će se vaš glas i vaše političke želje izgubiti u ponudi, a oni koji to rade dobiti ono što žele. Pored toga, svaka proglašena lista donosi i dodatnog člana u izbornoj komisiji, što učvršćuje poziciju većine u ključnim trenucima kada se odlučuje o prigovorima na izborne radnje.

Ovu krađu možete raskrinkati, i možete se, delom, zaštiti, jer u krajnjem odluka će zavisiti od relevantnih izbornih komisija, tužilaštva i policije, kao i sudova. Ono što sigurno možete jeste da zagorčate život kradljivcima. Neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka i njihova upotreba (što je ovde posredi), kao i falsifikovanje potpisa i isprava, krivična su dela, a izborne komisije dužne su da vam barem odgovore da li se vaši lični podaci nalaze u njihovom posedu i ko je vaše podatke izbornoj komisiji podneo, a nadležna (osnovna) tužilaštva morala bi da pokrenu dosta jednostavnu istragu kada za takve slučajeve saznaju. Ako vam to deluje naporno, postoje ljudi koji će vam u tome rado pomoći – pravni timovi stranaka u koje imate poverenje ili organizacije koje prate izborni proces.

Birački spiskovi. Mogli smo pre neku godinu da saznamo ko ili šta se krije u našem biračkom spisku. Da li je samo mit da u njima obitava hiljade mrtvih rođaka ili, u novije vreme, da li su u njima rođaci iz susedne Bosne ili je to stvarno tako? I ako jeste, koliko je tih ljudi – živih ili mrtvih. Međutim, nakon utvrđivanja metodologije za reviziju biračkog spiska 2019. godine, predstavnici stručnih organizacija objavili su da je država nameravala da uvid u spisak ponudi tako da oni u njemu ne mogu videti lične podatke, što čitavu stvar čini prilično besmislenom.

Ti su ljudi zaista upisani u birački spisak, po svoj prilici uz ozbiljne zloupotrebe prvenstveno od strane policije koja vodi evidenciju o prebivalištu, ali čak i ako tog komšiju ili komšinicu sretnete na biralištu, nećete moći da ih sprečite da glasaju. Ovim problemom moramo se baviti pre izbornog dana, u dosta mukotrpnoj proceduri provere lica prijavljenih na našoj adresi – uz obavezu plaćanja skromne takse, ali i neizvesnost kada i kako će policija na takav zahtev odgovoriti.
Ove godine pojavile su se nove sumnje, koje je jednim delom potvrdio ili bar podgrejao predsednik opštine Čajetina. Da li je selekcija opština i gradova u kojima će se u decembru sprovesti lokalni izbori, između ostalog, uslovljena i strategijom „selidbe birača” iz opština u kojima izbora neće biti u one gde su izbori raspisani? Naivno bi bilo verovati da ćemo podatke o konačnom broju upisanih birača po opštinama dobiti pre nego što ih lokalne izborne komisije objave – dva dana pred izbore. Tada ćemo možda primetiti da se u opštinama iz kojih se godinama unazad više ljudi iseljava nego što se rađa, broj birača volšebno porastao i to će biti jasan dokaz „petljanja” sa biračkim spiskom.

Krađa se dešava i u kampanji, kada vas vode na skupove, dele pakete i obećanja, nude da kupe vaš glas, manipulišu vašim potrebama i osećanjima, mogu vas zvati na telefon, posećivati kući u nepristojno vreme, ispitivati o svemu i svačemu, bombardovati online oglasima i papirima i gedžetima. Neretko se na ovakve poklone i akcije troši budžetski novac, a javne funkcije zloupotrebljavaju u stranačke svrhe. Od izbora 2020. uobičajile su se direktne isplate iz budžeta čitavim kategorijama stanovništva – penzionerima, mladima, majkama, srednjoškolcima, studentima… I ovde se radi o kupovini glasova, ali je protivčinidbu od strane birača daleko lakše izbeći, jer stranka ne traži da joj zauzvrat pošaljete dokaz o glasanju.

I pod uticajem ovakvih ponuda, naizgled je jednostavno da zaštitite svoj glas, sve dok se od vas ne traže određene garancije. Ako cenite svoj glas, nećete ga dati budzašto. Uz to, sve je to zabranjeno – i funkcionerska kampanja i zloupotreba javnih resursa. Institucije dužne da ove aktivnosti kontrolišu (prva, Agencija za sprečavanje korupcije) do sada nisu na ozbiljan način pokrenule postupke za utvrđivanje odgovornosti, ali to ne znači da ne treba da ih opominjemo i da „zatrpamo” pisanim zahtevima da rade svoj posao.

Ucene i zastrašivanja. Možete biti u situaciju da vaš posao, privilegije, zdravlje, socijalna pomoć, dom ili reputacija budu stavljeni u pitanje i povezani sa vašim političkim i glasačkim opredeljenjem. Ovo je najteži slučaj i njemu su obično izloženi oni koji rade u državnim organima i javnim službama, a ponajviše oni koji rade na osnovu privremenih ugovora ili „na određeno”, ali i oni čija egzistencija zavisi od novčane socijalne pomoći. Pravna zaštita protiv ovakvih postupaka postoji, prvenstveno za one koji su stalno zaposleni, iako postupci mogu da potraju.

Do sada smo čuli za mnoge slučajeve, pojedince koji su se drznuli da ovakve ucene odbiju i sačuvaju slobodu odlučivanja. Neki su prošli torturu, trpeli pretnje, gubili poslove… Ne možemo da se ne pitamo, da li bi posledice bile iste i kada bi čitave službe ili preduzeća „odbili poslušnost”. Ne morate uvek biti toliko hrabri, dovoljno je da se uzdate u tajnost glasanja. Vaša savest, glasački listić i olovka donose odluku, to je oltar demokratije koji ljude štiti od saučesništva u raznim nepočinstvima kojima je vlast sklona. Ne morate nikome polagati račun o tome, inače ćete sutra biti naterani na radite gore stvari i da polažete sve veće račune. Zaštita tajnosti glasanja nije i ne sme biti samo privatna briga i ne tiče se samo vas, svaku povredu možete dokumentovati ili na licu mesta prijaviti kontrolorima na izborima, posmatračima, medijima.

Na biračkom mestu i oko biračkog mesta. Brojni su načini na koje se mogu povrediti izborna pravila na samom biračkom mestu (glasanje od strane osobe koja nije upisana u birački spisak, glasanje bez ličnih dokumenata, glasanje bez provere UV lampom, narušavanje tajnosti glasanja…) ali su ove nepravilnosti relativno retke i teško su izvodljive tamo gde postoje kontrolori (predstavnika izbornih lista) i posmatrači (koje imenuju domaće i međunarodne organizacije koje prate izbore). Češći su slučajevi da članovi biračkih odbora (iz stranaka vlasti) vode paralelne biračke spiskove, odnosno beleže brojeve iz biračkog spiska ko je od „sigurnih glasova” zaista i došao na glasanje ili slučajevi manipulacije masovnim glasanjem van biračkog mesta koja je predviđena za bolesne, stare i nemoćne koji ne mogu doći do biračkog mesta, . Od beogradskih izbora 2018. godine broj glasanja van biračkog mesta porastao je i za deset puta, a od vremena COVID-a uvedena je praksa i onlajn i telefonskog prijavljivanja čak dva dana pre izbornog dana. Ovo nije zabranjeno, ali predstavlja jedan od očiglednijih primera krivljenja zakonskih normi u službi izbornih manipulacija.

Na izborni dan dosta je živo i okolini biračkog mesta. Neretko ćete tu videti ljude koji u parkiranim automobilima pregledaju i obeležavaju izvode iz biračkog spiska (što je, iz dosadašnjeg teksta se može već zaključiti, zabranjeno). Nije teško zaključiti ni odakle im ti spiskovi (ali do sada niko iz nijedne opštinske ili gradske uprave ili ministarstva nadležnog za biračke spiskove za to nije odgovarao). U tom slučaju treba pozvati policiju i prijaviti da se tako nešto dešava.
Ova pojava često je praćena i masovnim dovoženjem birača (npr. onih koji su prethodno masovno upisani u birački spisak) i tzv. bugarskim vozovima. Ova kovanica često se povezuje sa izbornom krađom u Bugarskoj 2009. godine, iako mnogi u Bugarskoj sa njom nisu upoznati, ali se najbolje primila na Zapadnom Balkanu. Na engleskom se često naziva karusel-glasanje (po ugledu na karusel-vrtešku u luna parkovima koje se skoro neprestano vrte ukrug) i vezuje se za izbore u Rusiji ili Gruziji. Prevara započinje tako što birač iznosi jedan prazan glasački listić sa biračkog mesta (to je sada i izričito zabranjeno našim izbornim propisima i svako ko to primeti može to da prijavi biračkom odboru ili izbornoj komisiji, kao i policiji ili tužilaštvu), taj listić se popunjava i daje glasaču koji sledeći ulazi i ubacuje popunjeni listić u kutiju, uz obavezu da napolje iznese još jedan prazan – i tako u beskraj. Ako ste prinuđeni da na ovaj način glasate postoje načini da to prevaziđete, tako što ćete učiniti listić nevažećim (npr. zaokružiti još jedan broj) ili precrtati zaokruženi broj i zaokružiti neki drugi. Isto možete učiniti i ako se od vas traži da fotografišete glasački listić.

Prebrojavanje glasova i utvrđivanje rezultata. Tokom 90-ih izborna krađa dešavala se na tradicionalan način, ubacivanjem dodatnih glasačkih listića ili „štelovanjem” rezultata prebrojavanja. Danas je to teško izvodljivo ako su prisutni kontrolori opozicije i posmatrači, i ako su glasači spremni da prijave nepravilnosti i nadležnima. Ne treba isključiti mogućnost da do malverzacija za izbornim materijalom ipak dođe, na primer na putu od biračkog mesta do lokalne izborne komisije, pa je potrebno obezbediti kontrolu i na tom mestu.

Biračima i kandidatima su na raspolaganju i pravna sredstva za zaštitu izbornog prava – prigovori izbornim komisijama i žalbe sudovima i za to su im na raspolaganju i stranački pravni timovi stranaka. Izborne komisije su politička tela, u kojima sede i opozicioni predstavnici, ali treba imati na umu da većinu čine stranke na vlasti (i njihovi sateliti u vidu izmišljenih lista, što čini značajnim sprečavanje krađe imena u procesu kandidovanja).

U slučaju ozbiljnih gubitaka na određenim biračkim mestima ili u nekim gradovima (prvenstveno Beogradu), i vlast može poželeti da osporava rezultate i „obara” veliki broj biračkih mesta, nadajući se boljem rezultatu na ponovljenim izborima koje bi, gle čuda, moglo da padne baš na 31. decembar. Za to su pripremljena i dodatna sudska veća. Birači opozicije moraju biti spremni na ovu opciju, a načini odbrane izbornog rezultata i u tom slučaju ne moraju biti samo institucionalni.

Posle izbora. Vaš glas se lako može preprodati i posle izbora, uvek vaš predstavnik može doživeti naglo prosvetljenje i zbog toga promeniti političku stranu, afilijaciju i politiku koju zastupa.

Pored toga da se pažljivo informišete o istoriji i pedigreu onih za koje glasate i da vaš glas date onima za koje smatrate da to neće činiti, možete preduzeti različite oblike vaninstitucionalnog kažnjavanja takve trgovine i političkih lopova koji su skloni ovakvim trgovinama tuđim nematerijalnim dobrima i preprodajama tuđih glasova, koji su njemu ili njoj omogućili presudni, veliki glas.

Ovde se ne radi o tome da ovaj izgubi, a onaj pobedi, da sjaše Kurta a uzjaše Murta, naprotiv, radi se o čuvanju velikog političkog dobra (demokratije) i velikog individualnog dobra (biračkog prava) koja nas čuvaju od dolaska svih Kurti i Murti na vlast i sprovođenja njihovih opakih planova. U ovom procesu ponekad morate uzeti stvar u svoje ruke i sami učiniti nešto da se to ne dogodi. Mada deluje teško i komplikovane, nije tako. U ovom slučaju može se učiniti mnogo, a potrebno je malo, da uzmete aktivno učešće u izbornom procesu, institucionalno i vaninstitucionalno. U nekim slučajevima postoje, manje ili više efikasne, definisane procedure, u drugim slučajevima postoje oni koji mogu da vam pomognu (kontrolori, posmatrači, nevladine organizacije, mediji, partije), u krajnjem, sami možete to sprečiti ako dignete glas kod kuće, i zajedno sa komšijama, prijateljima, rodbinom i svima kojima verujete dokumentujete, prijavljujujete, objavljujete i suprotstavite se svim pokušajima krađe otimanja i prisvajanja imena i glasa.