*Odgovor prenosimo u celosti, a pismo Udruženja priređivača igara na sreću nalazi se ovde.

Poštovani gospodine Karan,

Dozvolite nam da vam se na prvom mestu zahvalimo na dopisu Udruženja priređivača igara na sreću, pošto nam on omogućava da započnemo širu raspravu o temi koja bolno utiče na svakodnevni život građana Srbije. 

Zamerke koje iznosite na račun predloga Zeleno-levog fronta u vezi sa igrama na sreću jednostavno ne stoje. Prema vašem dopisu, u Srbiji postoji 2.900 kladionica i to smatrate sasvim prihvatljivim.  Međutim, mi smatramo zastrašujućim da u Srbiji postoji 3 puta više kladionica po glavi stanovnika nego u Italiji, 5 puta više kladionica po glavi stanovnika nego u Velikoj Britaniji i 6 puta više kladionica po glavi stanovnika nego u Španiji. U svakoj od ovih zemalja se vodi žustra javna rasprava o tome da postoji veliki broj kladionica koje imaju veoma loš uticaj na društvo.  

U dopisu relativizujete brojke onih koji pate od bolesti zavisnosti od kocke i navodite podatak o broju upućenih na lečenje u Specijalnu bolnicu u Drajzerovoj. Da li i problem alkoholizma ili narkomanije određujemo prema broju onih koji se nalaze na lečenju u ovoj ustanovi? Da li problem obolevanja od raka treba da merimo samo prema broju onih koji se danas nalaze na bolničkom lečenju? Možda ovakav odnos prema bolesti zavisnosti od kocke dolazi iz neznanja, pa želimo da istaknemo neke naučno dokazane činjenice.

Naime, kockanje je aktivnost koja može kod pojedinaca izazvati  medicinski poremećaj, koji se u Međunarodnoj klasifikaciji karakteriše kao “patološko kockanje” (F63.0). Ovo je najzastupljenija nehemijska zavisnost (hemijske zavisnosti su zavisnosti od alkohola i narkotika, hemijskih supstanci). Patološko kockanje ima sve karakteristike kao i hemijska zavisnost, te su neki od kriterijuma za dijagnostikovanje ovog poremećaja: gubitak kontrole ponašanja, preokupiranost kockanjem, nemogućnost prestanka i rizikovanje odnosa sa bliskim ljudima, kao i ulasci u dugove. Poslednja dva od navedenih kriterijuma, posebno su destruktivna kako za osobu sa patološkim kockanjem, tako i za čitave porodice, koje se raspadaju i neretko ulaze kolektivno siromaštvo. Ovakva katastrofalna situacija, bezizlaznost, kao i osećaj krivice zbog uticaja problema koje kockar ima na celu porodicu, dovode do toga da kockari imaju najvišu stopu pokušaja samoubistva u odnosu na sve druge zavisnike. Takođe, osobe sa patološkim kockanjem imaju značajno slabiju finansijsku sigurnost, kvalitet života, povećanu smrtnost i fizičke bolesti. 

Procena je da svaka deseta osoba koja se povremeno kladi razvija određeni stepen patološkog kockanja. Otprilike 1-3% odraslih imaju problem sa kockanjem, i to su češće muškarci, no studije pokazuju da su varijacije među državama velike, što jasno pokazuje da je u pitanju društveni problem, odnosno problem na koji može da se utiče zakonski i kulturološki. Tako studije pokazuju da je veći broj različitih tipova legalne kocke jasno povezan sa većim stepenom patološkog kockanja u populaciji. Studije takođe jasno pokazuju direktnu vezu između razvoja patološkog kockanja i direktnog reklamiranja kockanja. Svetska istraživanja pokazuju da su posebno mladi i siromašni u riziku. Blizina kockarnice je direktno povezana sa povećanjem stope patološkog kockanja u zajednici oko kockarnice. 

Zbog svega ovoga je u stručnoj javnosti prepoznata potreba da se utiče pre svega na pristupačnost, vidljivost i reklamiranje kockarnica. Ovo se čini bez direktnog uticaja na legalnost kao etičko i ideološko pitanje, jer time mogu da se smanje negativni efekti na zajednicu koji su kod nekontrolisanog širenja kockarnica i reklamiranja kocke na nivou populacije katastrofalni, bez uskraćivanja prava povremenog, “normalnog kockanja”. 

Ovo su naučno dokazane činjenice i mi koristimo ovu priliku da sa vama, ali i sa srpskom javnošću podelimo neke od relevantnih izvora (videti na kraju teksta).  Verujemo da će oni uspeti da vam promene stav kada je u pitanju naš predlog da se u Srbiji zabrani reklamiranje igara na sreću, jer se nadamo da ćete zdravlje vaših klijenata i nesreće njihovih porodica ipak u nekoj meri staviti ispred profita.  Novac nije i ne sme biti jedino merilo vrednosti.

Kada su u pitanju ekonomski argumenti koje navodite, Zeleno-levi front ih sve odbacuje iz razloga što iza njih stoji jedino želja da se zaštite interesi vlasnika kockarnica i kladionica. Primena logike na kojima su zasnovani mogla bi da nas navede na zaključak da biste se vi zalagali za obustavu borbe protiv narkomanije zato što zaplene narkotika dovode do smanjene potrošnje šampanjca po klubovima ili do smanjenja broja prodatih skupocenih automobila u Srbiji. Sigurni smo da niste želeli da nas navedete na takav zaključak.

Trenutno stanje na tržištu rada u Srbiji je takvo da bi svi oni koji bi možda izgubili posao u industriji igara na sreću, sutradan mogli da pronađu posao pod istim ili boljim uslovima. Naša turistička privreda i naš IT sektor vape za radnicima, tako da bi gubitak vaše industrije pomogao nekim drugom sektorima naše ekonomije. Svakako ni Srbija ni vaši zaposleni ne bi bili na gubitku.  Naprotiv, Srbija bi bila na boljitku jer bi se smanjio broj onih koje ovo društvo mora da leči i da pomaže usled pošasti bolesti zavisnosti od kocke, koja danas najviše pogađa mlade i siromašne.  

Vaše primedbe na račun naših poreskih predloga takođe ne možemo da uvažimo. Naime, ako u Srbiji ima 6 puta više kladionica nego u Španiji, onda to znači da ih ili ima previše ili industrija igara na sreću ima višak novca na raspolaganju. Stoga će posledice naših mera biti ili svođenje broja kladionica i igračnica na neku razumnu meru (kao npr. u Španiji ili Velikoj Britaniji) ili povećanje budžetskih prihoda države, koji bi nam omogućili da se bolje uhvatimo u koštac sa svim pogubnim posledicama poroka kakva je kocka. U oba slučaja one bi na bolje menjale postojeće neprihvatljivo stanje u našem društvu.  

Konačno, aluzije da su naši predlozi dati u interesu nekih “stranih” kompanija, a kako bi se one dovele umesto “domaćih”, smatramo u najmanju ruku smešnim. Najpre, jedna od mera koju smo predložili se direktno odnosi na destimulisanje online klađenja kod stranih kladionica upravo kako bismo predupredili napade da želimo da suzbijemo klađenje samo kod domaćih kladionica. 

Dalje, sveukupni argumenti koje dajete da mi radimo u interesu “stranih” kompanija mogu da budu ubedljivi samo nekome ko baš ništa ne zna o ekonomiji.  Zašto bi mere za koje vi tvrdite da su neizdržive za domaće priređivače igara na sreću bile prihvatljive strancima?  Da li to znači da ipak ima nekog ko bi mogao da posluje uspešno i pod uslovima za koje se mi zalažemo?  Nama je potpuno jasno da se ovim argumentom prikriva strah ne od toga da će doći strane kompanije i istisnuti domaće kompanije, već da bi naše mere značajno smanjile iznose po kojima bi postojeći vlasnici mogli da prodaju svoje kompanije tim istim stranim kompanijama, ili pak te strane kompanije više ne bi ni želele da dođu u Srbiju. Drugim rečima, ono što vi jedino pokušavate da postignete jeste da odbranite dobit i bogatstvo vlasnika kompanija u industriji igara na sreću.

Iza vas stoje ogromna sredstva, medijski uticaj i politička moć. Mi zastupamo interese običnih građana Srbije, roditelja koji hoće da ovde u ovoj zemlji vaspitavaju svoju decu, unesrećenih porodica onih koji su njihovu budućnost prokockali usled svoje bolesne zavisnosti pa i tih samih nesrećnika koji u očaju posezaju i za sopstvenim životom.  I namamo nikakav problem da vam nedvosmisleno stavimo do znanja da su nam važniji od povećanja bogatstva vlasnika kompanija koje su članice vašeg udruženja, naročito kada znamo da sem veličine tih bogatstava niko drugi u Srbiji ne bi imao bilo kakve štetne posledice od usvajanja mera za koje se zalažemo.  

Na kraju, imajući u vidu količinu novca koje vaše članice troše na reklamiranje na srpskim sredstvima javnog informisanja, pozivamo vas da tu moć iskoristite i organizujete javno sučeljavanje vaših i naših stavova na nekoj od nacionalnih televizija.  Mi vam za takav razgovor stojimo na raspolaganju.

S poštovanjem,

Prof. dr Svetislav Kostić

Doc. dr Biljana Đorđević, narodna poslanica

Natalija Stojmenović, gradska odbornica