Kandidati

Republička izborna lista

1
1Radomir Lazović
Radomir Lazović je rođen 1980. godine u Beogradu, po profesiji je radnik u kulturi. Aktivan je u civilnom sektoru više od 12 godina u oblasti kulturnih politika; pravičnog upravljanja resursima; participacije građana u donošenju odluka o razvoju grada; građanskih, političkih i socijalnih prava; demokratskih inovacija i medija. Jedan je osnivača Instituta za urbane politike, organizacije civilnog društva koja se bavi analizom urbanih zajedničkih dobara, participativnim urbanističkim i prostornim planiranjem, pravom na stanovanje i modelima demokratskog upravljanja zajedničkim prostorima. Takođe, jedan je od osnivača i dugogodišnji direktor Ulične galerije, jedinstvenog umetničkog prostora u Beogradu. Od 2015. do 2017. bio je predsednik upravnog odbora Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije. Kopredsednik je Zeleno-levof fronta, kao i predsednik Zeleno-levog poslaničkog kluba Ne davimo Beograd u Narodnoj skupštini Srbije. Zalaže se za pravedno, solidarno i demokratsko društvo.
11
11Biljana Đorđević
Biljana Đorđević je rođena 1984. godine u Vranju. Završila je osnovnu školu u Bujanovcu, a gimnaziju u Vranju. Diplomirala, masterirala i doktorirala je na Fakultetu političkih nauka u Univerziteta u Beogradu. Masterirala je političku teoriju na Odeljenju za politiku i međunarodne odnose Univerziteta u Oksfordu. Od 2012. godine je zaposlena kao docentkinja na Fakultetu političkih nauka. Pre toga je radila na projektima Centra za civilno-vojne odnose, u Međunarodnoj organizaciji za migracije u Beču i Beogradu kao i u Komesarijatu za izbeglice i migracije Republike Srbije. Bila je kandidatkinja Ne davimo Beograd na izborima za izbore za Skupštinu grada Beograda 2018. godine. Od 2019. godine je bila koordinatorka Političkog saveta Ne davimo Beograd, a od 2020. godine članica Malog veća Ne davimo Beograd. Na parlamentarnim izborima 2022. godine bila je kandidatkinja koalicije Moramo nakon čega postaje narodna poslanica i zamenica predsednika poslaničke grupe Zeleno-levi klub, Ne davimo Beograd. Na izbornom kongresu Zeleno-levog fronta 2023. godine izabrana je za kopredsednicu ZLF. Članica je Autonomnog ženskog fronta i teritorijalne organizacije Voždovac. Živi u Beogradu sa dugogodišnjim partnerom i mama je dvoipogodišnje devojčice.
20
20Jelena Jerinić
Jelena Jerinić rođena je 1978. godine. Odrasla je na Novom Beogradu, gde i sada živi sa sinom i ćerkom. Završila je Pravni fakultet u Beogradu, magistrirala na Pravnom fakultetu Univerziteta Utreht u Holandiji i doktorirala na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu, na kome danas radi kao redovna profesorka. Članica je Grupe eksperata za Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope, kao i nekoliko domaćih i međunarodnih stručnih organizacija. Izabrana je za narodnu poslanicu u 13. saziv Narodne skupštine Republike Srbije. Članica je Pravnog tima Zeleno-levog fronta i Autonomnog ženskog fronta, kao i kopredsednica Velikog veća ZLF.
24
24Robert Kozma
Robert Kozma je rođen 1983. godine u Subotici. Diplomirao je politikologiju na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a zatim i završio master program političkih nauka na Centralno-evropskom univerzitetu u Budmipešti. U proteklih trinaest godina radio je u civilnom sektoru, osmišljavao i sprovodio programe podrške i pomoći izbeglicama, raseljenima, tražiocima azila i migrantima, kao i programe za mlade ljude sa fokusom na obrazovanje za demokratiju i interkulturno obrazovanje, ali i podršku razvoju znanja i veština mladih ljudi za aktivističko delovanje. Bavio se analizom politika, istraživačkim radom, ali i kreiranjem i upravljanjem višegodišnjih projekata, prikupljanjem sredstava, vođenjem organizacije i razvojem tima saradnika. Član je predsedništva Zeleno-levog fronta i narodni poslanik u 13. sazivu Narodne skupštine Republike Srbije, član Zeleno-levog poslaničkog kluba Ne davimo Beograd.
31
31Natalija Stojmenović
Natalija Stojmenović je rođena 1995. godine u Vranju. Završila je osnovne studije politikologije na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Trenutno pohađa master studije na istom fakultetu na smeru: Politička analitika i društvene promene. Pokretu Ne davimo Beograd se priključila 2017. godine u borbi za zaštitu javnog interesa i solidaran i pravedan grad za sve, a trenutno koordiniše kampanju i aktivnosti na terenu i članica je Autonomnog ženskog fronta. Na izborima za Skupštinu grada Beograda, održanim 2022. godine izabrana je za gradsku odbornicu, takođe u tom sazivu je bila i predsednica Saveta za budžet i finansije grada Beograda. U Skupštini se prevashodno bavila oblastima koje se tiču zdravlja, ekonomije i politikama za mlade.
40
40Đorđe Pavićević
Đorđe Pavićević je rođen 1966. godine u Požegi. Redovni je profesor na Fakultetu političkih nauka. Diplomirao je filozofiju i magistrirao na smeru za etiku na Filozofskom fakultetu. Doktorirao na Fakultetu političkih nauka. Objavio je više desetina naučnih radova i više knjiga, uključujući Disciplinovanje demokratije (sa Markom Simendićem) i Pravda i politika. Usavršavao se na više univerziteta u Engleskoj, SAD i Mađarskoj. Bio je član i pokretač mnogih inicijativa, škola i akcija između ostalog debatnog programa u školama i na univerzitetima u Srbiji, Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti i Inicijative za zaštitu spomen područja Boško Buha na Jabuci. Bio je aktivan učesnik mnogih protesta i akcija protiv više različitih režima u Srbiji počevši od 1990. godine, ali je svoj prvi direktan politički angažman imao u inicijativi i pokretu Ne davimo Beograd, koja je prerasla u partiju Zeleno-levi front. Koordinator je političkog saveta partije. Nije izgubio nadu da je demokratija u Srbiji moguća.
45
45Marina Mijatović
Marina Mijatović je rođena 1976. godine u Valjevu. Osnovnu školu i gimnaziju završila je u Valjevu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Univerziteta u Beogradu. Radila je u nekoliko nevladinih organizacija (Beogradskom centru za ljudska prava, Odboru za ljudska prava u Valjevu i Centru za prava manjina). Najviše interesovanja imala je u polju medicinskog prava zbog čega je jedna od osnivačica udruženja Pravni skener. Tokom rada u Pravnom skeneru bila je koordinatorka brojnih projekata. Osam godina je bila članica Saveta za zdravlje u Beogradu i predstavljala je udruženja koja štite prava pacijenata, kao i građane i građanke. Advokaturom je počela da se bavi kako bi aktivno uticala na unapređenju zaštite ljudskih prava. Najviše uspeha ostvarila je u postupcima za zaštitu od buke i zaštiti prava pacijenata. U toku prethodnih deset godina bila je angažovana kao pravna ekspertkinja za oblast zdravstvene zaštite. Kontinuirano sarađuje sa udruženjima koja se bave zaštitom prava pacijenata.
54
54Dobrica Veselinović
Rođen 27. jula 1981. u Beogradu, završio Prvu beogradsku gimnaziju i diplomirao politikologiju na Fakultetu političkih nauka. Aktivan u društveno-političkim pokretima od 2007, fokusirao se na projekte podrške učeničkim parlamentima i podršku NVO sektoru. Učestvovao u akcijama revitalizacije gradskog prostora, bio koordinator kampanje Bahato parkiram, suosnivač Ministarstva postora i Instituta za urbane politike. Postao je prepoznatljiv po učešću u protestima vezanim za projekt Beograd na vodi. Inicijativa Ne davimo Beograd je prerasla u pokret koji se zalaže za bolji Beograd, a u političku partiju Zeleno-levi front. Kao član Zeleno-levog fronta, Dobrica se bori protiv samovolje investitora i političara. Pored političke aktivnosti, posvećen je organizovanju društvenih akcija i poboljšanju zajednice. Govori engleski jezik i živi sa partnerkom Jelenom, sa kojom ima ćerku Veru. Na predstojećim izborima, nosilac je liste Srbija protiv nasilja u Beogradu.
60
60Rastislav Dinić
Rastislav Dinić rođen je u Nišu, 1978. godine, gde je završio i osnovnu i srednju školu, kao i studije filozofije. Masterirao je političke nauke na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti, doktorirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i trenutno radi kao docent na departmanu za filozofiju Filozofskog fakulteta u Nišu. Od 2008. do danas piše za portal Peščanik, baveći se pre svega aktuelnim političkim temama. Građanskim aktivizmom se bavi od 2017. godine, prvo u Udruženom pokretu slobodnih stanara, a zatim i kao aktivista inicijative Ne damo niški aerodrom i Građanskog fronta. Aktivno je učestvovao u izgradnji Zeleno-levog fronta, kao i u formiranju niškog odbora ove partije, a odnedavno je i član predsedništva ZLF. Kao poslanik fokusiraće se na artikulaciju i zastupanje interesa građana i građanki sa juga i jugoistoka Srbije, kraja koji je tradicionalno nedovoljno zastupljen u najvažnijim političkim institucijama Srbije i čiji je glas u javnosti često skrajnut.
65
65Bogdan Radovanović
Rođen 10.10.1989. godine. Živi u Požegi, koju uz porodicu voli najviše na svetu. Pet godina je bio direktor privrednog društva iz Sevojna, a poslovnu karijeru nastavio kao pravnik u preduzeću ,,Dunav auto” d.o.o. Godinama ukazuje na to koliko je bitno pitati građane za njihove probleme i tražiti ideje za rešenja istih. Svestan budućnosti koja nas čeka ako nešto ne preduzmemo, zajedno sa grupom istomišljenika 2018. godine osniva Inicijativu za Požegu. Zalaže se za društvo bez korupcije, bez jednoumlja i državu u koju se ljudi vraćaju, a ne iz koje odlaze. Za (lokalnu) zajednicu bez mržnje, nasilja i ignorisanja mišljenja ljudi u njoj. Kao muž i otac, želi da živi u sigurnom društvu, da deca udišu zdrav vazduh, da imaju čistu reku, parkove i prostore za mlade kako bi što više njih poželelo da ostane ili da se vrati u najlepšu zemlju na svetu. Srećno oženjen Sofijom, srećan otac Nastasje, Aske i Vladimira.
73
73Anđela Ruvidić
Anđela Ruvidić je rođena 1994. godine u Aranđelovcu. Osnovne i master studije je završila na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na odseku Hidrotehnika i vodno-ekološko inženjerstvo. Odbranila je master rad 2018. godine na temu „Uticaj stepena prečišćavanja komunalnih otpadnih voda na kvalitet površinskih recipijenata“. Anđela je proteklih pet godina zaposlena kao projektantkinja hidrotehničkih instalacija. Aktivizmom u pokretu Ne davimo Beograd (današnji Zeleno- levi front) se bavi od 2018. godine. Vodila je opštinski odbor Zvezdara, a u svom političkom delovanju je fokusirana na teme: urbanizam, ženska prava i ekologija. Anđela je bila odbornica u Skupštini grada Beograda i članica Saveta za urbanizam, od 2022. do 2023. godine.
77
77Sarita Bradaš
Rođena 1964. godine u Kninu gde je završila osnovnu i srednju školu. Diplomirala psihologiju na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu. Kao psihološkinja radila je u obrazovanju, industriji i socijalnom osiguranju. Od 2017. godine angažovana je u civilnom sektoru na istraživanjima i edukacijama u oblasti socijalnih i ekonomskih prava. Koautorka i autorka više publikacija u kojima se bavila dostojanstvenim radom, rodnom ravnopravnošću, obrazovanjem, siromaštvom i javnim politikama. Socijalnu pravdu i solidarnost smatra osnovnim vrednostima društva i jedinim načinom da se vrati dostojanstvo svakoj pojedinki i pojedincu.
81
81Jelica Stošić
Jelica Stošić rođena je 1982. godine u Nišu, gde je, nakon osnovne škole i gimnazije, završila i studije filozofije. Od 2010. radi kao profesorka filozofije u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“. Trenerkinja je za ljudska prava Saveta Evrope i stipendistkinja Fulbright Teaching Exelence and Acchivement programa, sa posebnim fokusom na medijsku pismenost. Poslednjih 20 godina se bavi formalnim i neformalnim obrazovanjem mladih u oblastima ljudskih prava, demokratije, tolerancije, diskriminacije, komunikacije i interkulturalnog učenja. Koordinatorka je i autorka brojnih nacionalnih i internacionalnih projekata koji su usmereni na osnaživanje kompetencija i veština mladih. Smatra da je obrazovanje kamen temeljac svakog prosperitetnog društva i ključ uspeha za razvoj zdravog vrednosnog sistema u bilo kom narodu. Od osnivanja Zeleno-levog fronta izabrana je za kopredsednicu niškog odbora. U politiku se uključila kao strastvena borkinja za snažne demokratske institucije i uređenje društva, a kao poslanici bi joj najvažnije teme bile obrazovanje i decentralizacija.
84
84Marko Vujačić
Marko Vujačić je rođen 1981. godine u Vrbasu, AP Vojvodina. Osnovne studije međunarodnih odnosa završio je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 2005, a potom i dva master programa, u oblasti ljudskih prava na Centralno-evropskom univerzitetu u Budimpešti 2006, i u oblasti evropskih studija na Univerzitetu u Bonu 2012. Bio je Fulbrajtov stipendista (Hjubert Hamfri stipendija američkog State Departmenta) na Univerzitetu Merilend, gde je izučavao kvantitativne metode u analizi javnih politika. Više od 14 godina radnog i profesionalnog iskustva stekao je na poslovima u međunarodnim i nevladinim organizacijama, na Tajvanu, Filipinima, Maroku, Gruziji, Jordanu, Avganistanu, i u Srbiji. Oblasti ekspertize obuhvataju podršku institucionalnom i parlamentarnom razvoju (razvoj parlamentarnih odbora i političkih grupa, nadzorne funkcije parlamenta, predstavničke funkcije parlamentaraca), uključivanju civilnog društva i javnosti u rad parlamenta, kao i priprema strateških i operativnih dokumenata za razvoj javnih institucija.
90
90Sabina Kerić
Rođena u Pančevu 1975.godine. Posle studija na Građevinskom fakultetu u Beogradu, 10 godina radila u IT sektoru. Poslednjih 10 godina je projekt menadžerka u neprofitnom sektoru, gde radi na razvoju i realizaciji projekata koji se bave zelenom infrastrukturom, prirodom inspirisanim rešenjima koja poboljšavaju javne i otvorene prostore, pretvarajući ih u mesta koja neguju prirodu, kulturu i igru. Kroz nevladine organizacije angažovana je na projektima popularizacije zelene ekonomije i socijalnog preduzetništva kao načina za rešavanje ekoloških, socijalnih i ekonomskih problema.
97
97Predrag Diković
Predrag Diković je član pokreta Ne davimo Beograd od 2016. godine. Učestvovao je u brojnim terenskim akcijama u okviru zelene i novobeogradske grupe, ali je najviše radio kroz pravni tim, pošto je po zanimanju advokat. Bio je deo raznih grupa, timova i izbornih štabova i bavio se najrazličitijim poslovima za potrebe Ne davimo Beograd, a sada Zeleno-levog fronta. Koordinator je našeg pravnog tima. Poreklom je iz Kosjerića a trenutno živi na Novom Beogradu. Prvi put u životu se politički angažovao zato što je konačno našao ljude sličnih ubeđenja.
101
101Stefan Tasić
Stefan Tasić je rođen 1993. godine u Vranju. Diplomirao je Politikologiju na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Nakon osnovnih studija je završio master studije u Nemačkoj na Univerzitetu u Manhajmu, sa fokusom na kvantitativne metode istraživanja, kompetitivni autoritarizam i procese demokratizacije. Bio je angažovan kao saradnik pri Fakultetu političkih nauka, kao i na Univerzitetu u Manhajmu. Dodatno se usavršavao u Hamburgu u oblasti istraživanja tržišta. Bavi se istraživačkim i konsultantskim radom. Pokretu Ne davimo Beograd je pristupio iz uverenja da novi ljudi i nove politike mogu na najbolji način da doprinesu stvaranju zelenog, solidarnog i demokratskog Beograda i Srbije. Na parlamentarnim i beogradskim izborima 2022. bio je zadužen za kontrolu izbora, dok je trenutno u okviru Zeleno-levog fronta aktivan kao koordinator za razvoj i širenje partije u Srbiji.
108
108Milan Turanjanin
Milan Turanjanin je rođen 1976. godine u Novoj Pazovi. Živi sa suprugom Vericom sa kojom ima troje dece. 1994. godine, nakon završene Srednje mašinske škole, osniva preduzetničku radnju MV Hidraulik. 2012. nastavlja studije i 2017. završava program Inženjerski menadžment. Sa svojim prijateljima i komšijama 2016. godine osniva Grupu građana Izbor za našu opštinu, sa kojom izlazi na lokalne izbore 2016. godine i ulazi kao odbornik u Skupštinu opštine Stara Pazova. 2020.godine sa Grupom građana izlazi na lokalne izbore, ulazi u Skupštinu opštine Stara Pazova i obavlja funkciju predsednika odborničke grupe Udruženi. 2022.godine učestvuje kao kandidat za narodnog poslanika ispred koalicije Moramo. Kao predsednik Grupe građana Izbor za našu opštinu potpisuje sporazum sa inicijativom Ne davimo Beograd o osnivanju i formiranju političke partije Zeleno-levi front. Osnovni ciljevi političkog delovanja se zasnivaju na uključivanju građana u odlučivanje, decentralizaciji, demokratizaciji društva i zaštiti životne sredine.
115
115Ljubomir Radović
Rođen je 1982. godine u Sarajevu. Od 1992. živi u Valjevu gde je završio Valjevsku gimnaziju. Diplomirao je na Geografskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, na smeru geografija, stekavši zvanje diplomirani geograf. Od 2008. godine radi kao profesor geografije. Trenutno predaje u „Prvoj osnovnoj školi“ u Valjevu i u OŠ „Milovan Glišić“ u Valjevskoj Kamenici. U periodu od 2016-2021. godine, dva puta je biran za odbornika u Skupštini grada Valjeva. Oba mandata je koristio za opoziciono delovanje pokrenuvši u institucijama grada brojne teme među kojima se ističu problem aerozagađenja Valjeva i eksploatacija litijuma i borata na teritoriji grada. O uspešnosti u obavljanju funkcije odbornika svedoče brojni bezobzirni, lažni napadi na njegov lični i profesionalni integritet od strane medija pod direktnom kontrolom vlasti i od strane odbornika vladajuće većine. Jedan je od osnivača udruženja građana Lokalni front Valjevo. Najveću podršku u ovoj borbi pruža mu porodica – supruga i ćerka.
120
120Jovanka Lučić
Rođena sam 1987. godine u Užicu. Završila sam Užičku gimnaziju, a studirala Srpsku književnost i jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. U Užice sam se vratila 2015. godine sa željom da doprinesem dobrobiti lokalne zajednice. Učestvovala sam u realizaciji različitih projekata iz oblasti kulture, sporta, turizma i očuvanja životne sredine. Politički sam se aktivirala 2022. godine. kada sam učestvovala u kontroli izbora i procesu prikupljanja potpisa podrške koaliciji Moramo. Do osnivanja Zeleno-levog fronta nisam bila član nijedne političke partije.U politiku sam se uključila jer smatram da je našem društvu hitno potrebna korenita promena.
129
129Nikola Bešlić
Nikola Bešlić je rođen 1991. godine u Beogradu, gde je odrastao i završio Fakultet organizacionih nauka, smer informacioni sistemi i tehnologije. Zaposlen je kao programer veb aplikacija. Osnivač je i glavni urednik portala hocupozoriste.rs. Nakon godina simpatisanja učlanio se u Ne davimo Beograd u junu 2020. godine, gde je bio poverenik opštinske grupe Zemun. Bio je kandidat na gradskim i parlamenternim izborima 2022. godine ispred koalicije Moramo. Član je stalnog sastava opštinsog odbora Zemun ZLF-a. Velika mu je želja da počnemo da se bavimo problemima 21. veka, teme koje ga najviše interesuju su urbanizam, očuvanje životne sredine i antifašistička borba. U slobodno vreme voli da putuje, posećuje pozorišta, muzičke, a od skora i filmske festivale.
136
136Katarina Nešić
Katarina Nešić je rođena u Leskovcu 1993. godine, gde završava osnovno i srednje obrazovanje. Još od ranih srednjoškolskih dana, bavi se volonterskim i humanitarnim radom pri nevladinim organizacijama sa sedištem u Leskovcu. 2012. godine upisuje Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. Nakon završenih studija, pripravnički staž obavlja u advokatskoj kancelariji, do 2022. godine kada polaže pravosudni i advokatski ispit. Advokat postaje 2023. godine. Ovo joj je prvi politički angažman i smatra da je okružena posvećenim i transparentnim ljudima sa jasnim i ispravnim političkim stavovima i uverenjima, koja će građanima i građankama Republike Srbije vratiti veru u savesnost lidera i institucija.
143
143Dušan Pavlović
Dušan Pavlović rođen je 1980. godine u Beogradu, gde je i studirao na Pravnom fakultetu. U svojoj profesionalnoj ulozi stara se o operativnom poslovanju porodične firme za inžinjersko-geološko projektovanje. Veruje u snagu lokalne zajednice i njenu sposobnost da utiče na politike koje se tiču života ljudi na lokalu, kao što su: čist vazduh i čista voda, funkcionalan i moderan javni prevoz kao i druge javne i komunalne usluge, obrazovanje koje je u skladu sa potrebama vremena u kome živimo i kvalitetno zdravstvo koje je podjednako dostupno svim građanima i građankama. Godinama je aktivan u borbi za podizanje svesti o značaju ekoloških tema. U prošlom sazivu u Skupštini grada Beograda bio je odbornik ispred odborničke grupe “Za dobar grad – Moramo”, član Saveta sa saobraćaj, Saveta za zaštitu životne sredine, kao i Administrativno-mandatne komisije.
147
147Branislav Dimitrijević
Dr Branislav Dimitrijević je profesor istorije i teorije umetnosti, autor i priređivač knjiga i publikacija, kustos izložbi savremene umetnosti. Od 2007. do 2009. godine, bio je pomoćnik ministra kulture republike Srbije za međunarodne odnose i evropske intergracije, i ima iskustvo u kulturnoj politici i kulturnoj diplomatiji. Zalaže se za društvenu transformaciju zasnovanu na društvenim pokretima i ekonomskoj solidarnosti. Podržava levo-zeleni politički kurs pokreta Ne davimo Beograd od osnivanja, koordinator je Grupe za kulturu, i bio je član Inicijativnog odbora Zeleno- levog Fronta. Zadatak kulturne politike ZLF vidi u procesu koncipiranja trećeg puta u odnosu na dva dominantna kulturna modela, državno-nacionalnog i komercijalno samo- održivog, jer oba otuđuju umetnike i radnike u kulturi od društvene stvarnosti, sprečavaju kulturni razvoj i polarizuju društvo. Zalaže se za kulturu koja je otvorena, kritička, konstruktivna, inkluzivna i inovativna, za kulturu koja je javno dobro, dostupnu svima i na raznovrsne načine.
154
154Tamara Maksić
Tamara Maksić je rođena 1980. godine u Užicu. Nakon završene Gimnazije i Visoke poslovne škole strukovnih studija, odlučuje se za pokretanje sopstvenog biznisa. Višegodišnje iskustvo u privatnom preduzetništvu smatra vrednom polaznom osnovom za preuzimanje odgovornosti i u svim drugim životnim segmentima. Sa potrebom da doprinese pravednijem i boljem uređenju lokalne zajednice, kao i sa uverenjem da samo aktivnim učešćem u političkom životu, stvaramo ambijent za donošenje odluka u interesu svih građana i građanki, 2018. godine priključuje se Inicijativi za Požegu. Od 2020. je članica pokreta Ne davimo Beograd. Širenju pokreta na nacionalni nivo i prerastanju u partiju doprinela je radom na osnivanju pančevačkog gradskog odbora, čija je kopredsednica. Članica je Autonomnog ženskog fronta i na prvom Kongresu Zeleno-levog fronta izabrana je za članicu Predsedništva. Kao kandidatkinja za poslanicu u Skupštini, ističe da će se posvetiti sprovođenju decentralizacije i participacije, podizanju građanske i ekološke svesti i zastupati interese svih ljudi.
163
163Nenad Gligorić
Nenad Gligorić rođen je 1966. godine u Zemunu, živi u Novoj Pazovi i radi u Beogradu. Diplomirani inženjer menandžmenta, ima četvoro dece. Aktivan u lokalnoj politici od 2010. godine. Kao jedan od osnivača grupe građana Izbor za našu opštinu, fokus delovanja i zalaganja su mu polja decentralizacije i ekologije. Bio odbornik S.O. Stara Pazova u mandatu od 2016-2020. godine. Simpatizer NDMBGD od žute patkice, a član ZLF od 2023. godine.
174
174Luka Petrović
Luka Petrović rođen je 1994. godine u Beogradu. Fakultet Političkih nauka u Beogradu završio je 2017. kao student generacije na politikološkom smeru, a dve godine kasnije završio je master studije na istom fakultetu. Trenutno je na doktorskim studijama. Tokom i nakon studija honorarno se bavio novinarstvom. Nakon toga je nepune dve godine bio zaposlen na lnstitutu za filozofiju i društvenu teoriju. Od 2021. radi kao asistent na Fakultetu političkih nauka, angažovan na predmetima koji se bave istorijom političke misli i savremenom političkom teorijom. Redovni je dopisnik regionalnog portala Bilten.org, povremeno piše analitičke tekstove za portal Mašina.rs gde je bio član redakcije, kao i za druge medije kao što je srpsko izdanje Le Monde diplomatique. U Ne davimo Beograd se učlanio 2020. i jedan je od osnivača lokalne grupe Palilula – desna obala. U oktobru 2023. izabran je kopredsednika OO ZLF Palilula. Kao gradski odbornik zalagaće se za kvalitetniji i dostupniji javni prevoz, proširenja kapaciteta državnih vrtića, kvalitetniju socijalnu zaštitu i razvoj grada u skladu sa potrebama običnih ljudi. Živi na Karaburmi i u slobodno vreme se rekreativno bavi vaterpolom.
181
181Ivana Maraš
Rođena 1988. u Novom Sadu. Osnovne akademske studije završila na Ekonomskom fakultetu Subotica, Univerziteta u Novom Sadu, smer Finansije, bankarstvo i osiguranje. Odbranila završni rad na temu “Intervencije centralne banke na deviznom tržištu – slučaj Srbije”. Master studije završila na programu Primenjena statistika (modul ekonomija), Univerzitetskog centra za primenjenu statistiku Univerziteta u Novom Sadu. Odbranila master rad na temu “Modeliranje ekonomske aktivnosti žena u zemljama Evrope”. Radila više od 8 godina na različitim pozicijama u Odeljenju za Strateško planiranje i finansijsku i menadžment kontrolu u banci i osiguranju, na poslovima: menadžerskog izveštavanja, praćenja profitabilnosti, izrade budžeta i višegodišnjih planova, upravljanja menadžment informacionim sistemom, pripreme prezentacija za sastanke Upravnog i Nadzornog odbora. Trenutno radi kao konsultant za softver namenjen upravljanju profitabilnošću i performansama u kompanijama. U slobodno vreme se bavi istraživanjem tema održivog razvoja i merenja efikasnosti javnih politika. U Zeleno-levom frontu izabrana za kopredsednicu novosadskog odbora. Živi u Novom Sadu.
186
186Rade Obradović
Rođen sam 1979. god. u Kuli. Sa ponosom ističem da sam rođeni Kuljanin. Završio sam Pravni fakultet u Novom Sadu. Nakon završenih studija, zasnivam radni odnos u STŠ „Mihajlo Pupin“ kao Sekretar škole. Nakon toga prelazim na radno mesto pravnika u Centru za socijalni radu u Kuli. Vršio sam poslove pravnika i stručnog saradnika u Sindikatu zaposlenihu socijalnoj zaštiti. Zaposlen sam kao pravnik u privrednom društvu „Auto test 025“ doo. 2018. god. postajem jedan od osnivača organizacije „Krtična masa“ koja izlazi na lokalne izbore u decembru 2018. godine i dobija poverenje 10% građana opštine Kula i odbornički mandat. Nakon toga, 2022. godine na ponovnim izborima jedan sam od lidera GG „Kritična masa – za pobedu“, koja dobija 12% podrške građana. Trenutno sam šef OG „Krtična masa – za pobedu“ u SO Kula. Dugogodišnji sam lokalni aktivista uvek na strani običnog čoveka, pokretač protesta, inicijativa i drugih akcija. Nekadašnji aktivni sportista, takmičar u disciplini body building & fitness, osvajač brojnih medalja i treći u Srbiji u kategoriji body-fitness 2010. godine.
193
193Vladimir Tijanić
Vladimir Tijanić rođen 1986. godine u Kragujevcu. Živi u Beogradu od 2005, gde je završio master studije na Građevinskom fakultetu. U profesionalnoj karijeri je građevinski inženjer u oblasti mostogradnje. Aktivizmom počinje da se bavi u pokretu Ne davimo Beograd. Sa pokretom je učestvovao u mnogim akcijama posebno iz oblasti ekologije, urbanog razvoja i jačanja lokalnih zajednica. Kopredsednik opštinskog odbora Novi Beograd i osnivač Zeleno-levog fronta, a pre toga koordinator opštinskog odbora Novi Beograd i kandidat za odbornika na listi Moramo u aprilu 2022. Smatra da je progresivna politika koju vodi ZLF upravo ono što može doneti pozitivne promene u društvu. Veruje da je moguća jednakost svih građana i građanki i ozbiljniji pristup rešavanju socijalnih pitanja, podržava ekološki aktivizam i smatra da teme kao što su čist vazduh, voda i zemlja ne smeju biti zapostavljene zbog finansijskih interesa.
201
201Dobrila Joksimović
Dobrila Lola Joksimović ima preko 20 godina relevantnog iskustva u upravljanju brojnim međunarodnim projektima, bila je angažovana kao stručnjak za kulturne odnose između EU i Balkana, nezavisni ekspert Tima Evropa Srbija (DEU) i rukovoditeljka tela za implementaciju EU programa. Učestvovala je na brojnim konferencijama kao govornik i predavač o kulturnim politikama EU, držala treninge o menadžmentu projekata i radila na osmišljavanju, produkciji i razvoju komunikacionih strategija. Diplomirala arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i stekla MA zvanje u oblasti kulturne politike i menadžmenta. Zainteresovana je za ulogu i značaj umetnosti, kulture i ljudskih prava i veruje u njihov doprinos izgradnji jakih lokalnih zajednica. Inovacije i kreativnost koje dolaze iz oblasti kulture podstaći će uspostavljanje novih standarda u javnim politikama i merilo civilizovanosti jednog društva i sekularne države. Kroz politiku se bori za stvaranje pravednijeg društva za buduće generacije, kako bi mogli da poručimo svojoj deci – uvek budi ono što jesi i bori se za svoja prava! Koordinatorka je ZLF grupe za dobrobit životinja pod geslom: Bolji grad za sve (baš sve!), ko-kordinatorka ZLF grupe za kulturu i odbornica u Skupštini grada (2022-2023).
208
208Radoje Stefanović
Radoje Stefanović rodjen je 1940. godine u Beogradu. Završio je Pravni i Ekonomski fakultet. Bio je direktor u “Tehnogasu” i “Minelu”, predsednik Beogradske banke, sekretar za privredu Beograda, potpredsednik Vlade Srbije, predsednik Izvršnog saveta Beograda i predsednik Privredne komore Srbije. Posle Osme sednice povukao se sa javnih funkcija, napustio Savez komunista i bio nezaposlen. Od 1989. godine je advokat. Od 2016. godine je simpatizer, a od 2021. godine član pokreta Ne davimo Beograd. Član je Zeleno-levog fronta i kopredsednik Seniorske organizacije. Oženjen je i otac petoro dece. Nije učestvovao ni u jednom zločinačkom poduhvatu ili zločinu nad Albancima, Bošnjacima i Hrvatima. Ako bude izabran za odbornika Skupštine grada Beograda, namerava da svojim vrednosnim opredeljenjima i iskustvom doprinese ekološkoj zaštiti, ublažavanju socijalnih nejednakosti, unapređenju uslova života Beograđana i njihovoj participaciji u upravljanju svojim gradom.
213
213Dušanka Stefanović Radisavljević
Dušanka Stefanović Radisavljević je rođena u Rumi 1965. godine. Završila je farmaciju i specijalizirala farmaceutsku tehnologiju u Beogradu. Radi u državnoj apoteci u Rumi, gde je vodila i laboratoriju za magistralne preparate, do dolaska ove vlasti. Kao srednjoškolka i studentkinja, radila je na lokalnom radiju, kao voditeljka kultne muzičke emisije “Muzički vikend”. Od 2016. godine je aktivna u zelenoj politici. Javnosti je poznata kao aktivistkinja i političarka za zaštitu prava i dobrobiti životinja. Zastupa politiku mira, odgovornosti, razumevanja, saosećanja, saradnje i zaštite najslabijih subjekata društva, uz funkcionalne institucije i vladavinu prava. Zalaže se da politika bude u službi građana i građanki, a ne obrnuto. Protivnik je svakog vida nasilja, diskriminacije, vladavine straha, ucena i prisile. Majka je dva sina, a u svome domu ima i četiri mačke.
231
231Milan Škobić
Milan Škobić rođen je u Beogradu 1991. godine. Završio je osnovne studije Etnologije i Antropologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, i master studije iz Sociologije i Socijalne Antropologije na Srednjeevropskom univerzitetu (CEU) u Budimpešti. Trenutno je na doktorskim studijama iz sociologije na univerzitetu Northeastern u Bostonu, SAD. U svojoj doktorskoj disertaciji proučava položaj zaposlenih kod stranih investitora u Srbiji i procese kreiranja industrijske politike i strategija korporativnog upravljanja u Srbiji. U Zeleno-levom frontu je aktivan od 2016. godine. U politici se zanima za pitanja društvene pravde, razvoja solidarne ekonomije i međunarodne miroljubive koegzistencije.
227
227Bojana Vuletić
Bojana Vuletić je rođena 1995. godine u Šapcu. Završila je Filološku gimnaziju, a zatim međunarodne studije Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Nakon nekoliko godina angažovanja u civilnom sektoru, svoju karijeru nastavlja u sferi ljudskih resursa i projektnog menadžmenta. U pokretu Ne davimo Beograd aktivna je od 2021. godine u opštinskoj grupi Voždovac. Od osnivanja Zeleno-levog fronta kopredsedava opštinskim odborom na Voždovcu. Pored toga, aktivna je članica autonomnih organizacija u okviru ZLF-a, Autonomnog ženskog fronta i Zelene omladine. Bavi se ženskim i LGBT pravima, kao i neformalnim obrazovanjem.
247
247Natalija Simović
Natalija Simović je rođena u Užicu, gde je završila gimnaziju, a u Beogradu je završila anglistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu i master studije iz Kulturnog menadžmenta i kulturne politike na Univerzitetu umetnosti. Bila je stipendistkinja Centra za Filantropiju na CUNY Univerzitet u Njujorku na programu za mlade lidere/ke i pohađala alternativne ženske studije na Fakultetu političkih nauka. Preko 10 godina je aktivna u civilnom sektoru, posebno u oblasti podrške uspostavljanju usluga socijalne zaštite, ženskih prava i rodne ravnopravnosti. Natalija je u pokretu Ne davimo Beograd od samog osnivanja. Bila je članica Malog veća i odbornica u skupštini Grada Beograda, i bavila se prikupljanjem finansijskih sredstava, a trenutno je koordinatorka Autonomnog ženskog fronta. Posvećena je borbi za socijalnu pravdu, a oblasti posebnog interesovanja su joj ženska prava, socijalne politike i ljudska prava. Natalija je članica međunarodne municipalističke mreže za feminizaciju politike.
240
240Smiljka Tomanović
Smiljka Tomanović je rođena 1963. godine u Beogradu. Na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu je redovna profesorka sociologije, a predaje i bavi se istraživanjima iz oblasti sociologija porodičnog života, mladih i detinjstva. Istraživačka saznanja koristi za poboljšanje javnih politika, pa je tako bila članica Saveta za prava deteta u vladi Republike Srbije od 2002. do 2004. godine. Učestvovala je u pisanju više strateških dokumenata koji se tiču dece, mladih, podrške porodicama i održivog razvoja. Članica je nekoliko udruženja i inicijativa koje se bave profesionalnim i lokalnim pitanjima, i pitanjima solidarnosti i održivog razvoja. Aktivno se uključila u pokret Ne davimo Beograd od 2020. godine. Članica je Zeleno-levog fronta, aktivna u teritorijalnoj organizaciji ZLF Novi Beograd i Autonomnom ženskom frontu, a izabrana je za koordinatorku Etičkog odbora ZLF. Veruje u mogućnost izgradnje novih politika koje bi svima garantovale dostojanstven život, podršku i pomoć i razvijale solidarnost, ravnopravnost i toleranciju.